Duhovnost

U susret VASKRSU: Dani Strasne sedmice

MediaSfera

 

 

Strasna sedmica ili Velika sedmica  (grčki: Μεγάλη Εβδομάδα – Velika sedmica) – Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Pashe – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotreblјavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane.




Na bogosluženjima se podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja, a kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs.

Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulјa, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovlјena Sveta tajna Evharistije. Bogosluženje ovih dana izloženo je u Posnom triodu. Posni triod ovu sedmicu naziva Sedmicom spasonosnih stradanja.

Post i molitva

Celu ovu sedmicu hrišćani provode u postu i molitvi. Ovaj period je žalostan i zato su crkvene odežde crne boje. Posebno umilnim sećanjima, molitvama i napevima izdvajaju se poslednja tri dana. Ponedeljak, utorak i sreda ove sedmice posvećeni su sećanju na posljednje besede Gospoda Isusa Hrista sa narodom i učenicima. Osobenost bogosluženja prva tri dana sastoji se u sledećem: na jutrenju posle šestopsalmija i „Aliluija“, peva se tropar „Gle, ide Ženik u ponoći, i blažen je sluga koga zatekne da bdi, a nedostojan je onaj koga zatekne kako spava. Stražari zato, dušo moja, ne obuzmi se snom, da ne budeš predana smrti i da ne budeš izbačena van Carstva, nego usliši nas koji zovemo: Svet, Svet, Svet jesi Bože, Bogorodicom nas pomiluj.“, a poslije kanona se poje „Dvor Tvoj vidim ukrašen, Spase moj, a odeće nemam da bih ušao unutra: prosvetli odeću duše moje, Svetlodavče, i spasi me.“ Sva tri dana drži se Pređeosvećena Liturgija sa čitanjem Jevanđelja, koje se čitaju i na jutrenju.

Veliki ponedeljak

Veliki ponedeljak, ponedeljak Strasne (Stradalne) sedmice posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista koji su predskazani u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Poput Josifa, koga su braća iz zavisti bacila u jamu, a zatim ga prodala da bi on kasnije vladao Egiptom, i Spasitelj je predat u ruke grešnika, osuđen, raspet i sahranjen, a posle svoga Vaskrsenja vlada svetom.

Pored uspomene na Josifa, starozavetnog stradalnika, služba ovoga dana posvećena je i prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši a ona je slika jevrejske sinagoge koja je Spasitelja predala na smrt.

Na ovaj dan, služe se velikoposni časovi: treći, šesti i deveti sa izobrazitelјnom, a onda sledi Liturgija pređeosvećenih darova. Treći i šesti čas imaju katizmu, poju se tropari časova, kondak Trioda i na kraju svakog časa, kao i obično u postu, čine se veliki pokloni sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirina. Na Liturgiji pređeosvećenih darova, čita se samo Jevanđelјe, bez apostola i prokimena. Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Rade se samo najnužniji poslovi. Ništa se ne proslavlјa i izbegavaju se sva veselјa. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka

Zavaliti utorak

Na Veliki utorak Pravoslavna crkva pokazuje Bogočoveka Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, još u subotu kada je vaskrsao Lazara iz Vitanije, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt. Naziv “zavalita” nedelja potiče iz jugoistočne Srbije. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje. Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji.

U bogoslužbenim pesmama se dirlјivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. Služi se Veliko povečerje (kao i u utorak), i nose se crne odežde. Pre Liturgije, umesto otpusta časova sa izobrazitelјnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi..” koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlјe.

Zatim sveštenik moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto čine i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje..” poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“. Ovim se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isklјučivo za stradanja Gospodnja (“stradalna“ ili „strasna bogosluženja”).

Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlјa i izbegavaju se sva veselјa. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.

Na ovaj praznik nastavlјaju se Veliki četvrtak, Veliki petak, Velika subota i Vaskrs.

Crvena jaja

 Običaj je da se na Veliki četvrtak ili Veliki petak farbaju kokošja jaja, a potiče iz doba Hristovog stradanja. Crvena boja predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja.

 

Jedno od obrazloženja kaže da su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja.

Drugo predanje kaže da se vezuje za posetu Marije Magdalene Mirosnice caru Tiberiju. Otišavši u Rim, posle Hristovog vaznesenjada bi propovedala Jevanđelje, Marija je cara pozdravila sa “Hristos vaskrse” i pružila mu na dar crveno jaje. Naime, u to vreme u Rimu je bio običaj darivanja jaja za Novu godinu, koja je počinjala u proleće.

Zanimljivo je i predanje koje kaže: “Dok su stražari čuvali Hristov grob od hrišćana da ne odnesu telo svog rodonačelnika, doneše im pečenu kokošku. Jedan se stalno pribojavao da će Isus ustati iz groba. Njegovim drugovima je to smetalo, te mu jedan stražar odbrusi da će se to desiti kad pečena kokoš koju treba da pojedu poleti i snese crveno jaje. Samo što je to izgovorio pečena koka polete i ispusti crveno jaje. Stražari skočiše na noge i ugledaše Hrista sa anđelima koji ga uznose na nebo.”

 

Tajna večera, manastir Studenica

Veliki četvrtak

 Pred praznik Pashe, u četvrtak, Isus Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”. Zatim je uzeo čašu vina i dodao: “Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Veliki petak

 Na Veliki petak  ili Strasni petak obeležava se stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

Toga dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavlјanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.

To je jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

 

Velika subota

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Na ovaj dan se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Izvor: spc.rs, wikipedia




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .