Danas slavimo CVETI i ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

MediaSfera

Danas slavimo praznik Cveti. Praznik je ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere. Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti (grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelјe Velikog posta i nedelјu dana pred Vaskrs.

Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama a Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Kako je kod nas za palmu suviše hladno, narod se prilagodio i u crkvu se nosi šimšir, tisa, grančice vrbe ili masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.

Toga dana je Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim. Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: „Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, i ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati“. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim.

Glas da dolazi Spasitelј, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda Mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, druti su bacali svoje halјine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Kada Isus Hristos iziđe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: „Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailјev!“ Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: „O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelјi tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen“.

Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: „Ko je to?“, a iz gomile naroda odgovoriše: „Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog“. Potom Hristos uđe u hram, gde su bili klјasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševlјenje, te mu klicahu: „Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailјskom!“ Slušajući to, priđoše Mu neki fariseji, pa mu rekoše: „Čuješ li to što ovi govore?“, našta im on odgovori: „Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu“.

Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.

Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod – Jerusalimlјanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlјa kako Hristos jaše na magaretu, a prate ga učenici, dok narod prostire svoje halјine i baca grančice na put.

Narodni običaji

Običaj je da devojke i deca odlaze u polja da beru cveće, najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačni, vrbove grančice, da svi budu napredni. Prema starom običaju ubrano cveće ne unosi se u dom, već se drži ispred kuće u vodi i sa njim se ukrašavaju ulazna vrata. Umijte se vodom u kojoj ste držali cveće da biste privukli sreću i napredak.

Veruje se da onaj koji prvi na polju stigne da ubere cvet, ima pravo na jednu želju. Ako iskreno veruje, smatra se da će želja ubrzo biti ispunjena. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.

Prema narodnon verovanju od Cveti do praznika Duhova, cveće se ne bere.

Srpske Cveti 1815.

Na Cveti 23. aprila  (11. aprila) 1815. u Takovu okupljene srpske starešine odlučile su da podignu drugi ustanak protiv Turaka. Za vođu je izabran knez Miloš Obrenović, koji je tada izrekao čuvenu rečenicu: „Evo mene, evo vas – eto rata Turcima!”