U Jerevanu svećama i cvećem se obeležava 106. godišnjica masakra nad Jermenima

MediaSfera

Hiljade Jermena danas su sa svećama i cvećem u ruci prošli Jerevanom do glavnog spomenika da obeleže 106. godišnjici masakra Jermena za vreme Otomanskog carstva.

Ljudi su od centra grada išli do memorijalnog centra posvećenog žrtvama, da obeleže Dan sećanja. Jermenija, oko 30 zemalja sveta i zajednica istoričara smatraju da je to genocid, ali taj termin oštro odbacuje Turska.

Masakr Jermena koji je za vreme Otomanskog carstva počinjen izmedju 1915. i 1917. Jermenija smatra genocidom u kome je ubijeno 1,5 miliona ljudi. Ankara odbija upotrebu termina genocid navodeći da su žrtve rezultat gradjanskog rata i gladi, a ne sistematskog ubijanja, a takodje navodi da je broj poginulih Jermena preuveličan.

Vojnici, verski zvaničnici, žene sa decom, državni zvaničnici medju kojima i premijer Nikol Pašinijan došli su da odaju počast stradalima kod memorijalnog spomenika kao što je tradicija u Jermeniji svakog 24. aprila, dana početka masakra 1915. godine.

Poglavar Jermenske apostolske crkve, katolikos Karekin Drugi održao je misu pored spomenika.

Očekuje se da će danas predsednik SAD Džo Bajden priznati masakr Jermena kao genocid, što je gest koji bo mogao dodatno da naruši odnose izmedju Vašingtona i Ankare, obe članice NATO.

Francuski predsednik Emanuel Makron je uporuci svom jermenskom kolegi Armenu Sargsijanu rekao da su njegove misli sa Jermenijom na ovu 106. godišnjicu masakra. Makron je danas posetio spomenik sećanja na genocid nad Jermenima u Parizu.

Bes Jermena prema Turskoj je porastao od kada je jesenas Jermenija poražena u separatističkoj oblasti Nagorno-Karabah, od strane Azerbejdžana koga je podržala Turska.

Jermenski premijer je označio taj sukob koji je izbio u septembru i završio se šest nedelja kasnije, posle primirja potpisanog uz posredovanje Rusije, azerbejdžansko-turskom agresijom čiji cilj je uništenje jermenskih tragova u Nagorno-Karabahu.

„Ekspanzioistička turska spoljna politika i njene teritorijalne aspiracije prema Jermeniji su dokaz ponovnog radjanja njihove genocidne ideologije“, rekao je Pašinijan u saopštenju objavljenom jutros. „Jermenofobija je suština panturcizma, i danas možemo da vidimo najgnusniju manifestaciju toga u Azerbejdžanu“, dodao je on.

Sinoć se oko 10.000 ljudi prošetalo Jerevanom sa bakljama da odaju počast žrtvama masakra.

Početak masakra

Kao datum obeležavanja godišnjice masakra nad Jermenima uzima se 24. april, datum hapšenja u Carigradu više od 200 intelektualaca i vođa jermenske zajednice, što je obeležlo početak masakra i deportacije Jermena koji su trajali od 1915. do 1917. godine. Za Jermene reč je o genocidu u kojem je stradalo više od milion i po pripadnika njihove zajednice.

Turska sa svoje strane tvrdi da je u masakru poginulo između 300.000 i 500.000 ljudi, dodajući da to nije bila kampanja istrebljenja, već da su to bile žrtve haosa koji je zavladao poslednjih godina Otomanskog carstva.

Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923. godine, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve gradjanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan i da je pogibije bilo na obe strane.

Turska navodi da je tada poginulo izmedju 250.000 i 500.000 ljudi.

Ubijanja su počela 2. aprila 1915. godine posle privođenja oko 800 jermenskih intelektualaca koji su ubijeni. Otomanske vlasti su proterale Jeremene iz njihovih domova posle čega su usledila masovna ubistva.

Nejasan stav Republike Srbije

Masovna ubistva Jermena su za sad kao genocid priznali Urugvaj, Čile, Argentina, Rusija, Kanada, Liban, Belgija, Grčka, Italija, Vatikan, Francuska, Švajcarska, Slovačka, Holandija, Poljska, Litvanija i Kipar, Švedska

Zvaničan stav Republike Srbije o Genocidu nad Jermenima nije poznat, iako je predsednik Republike Tomislav Nikolić, a i brojni visoki državni zvaničnici, zvanično posetio spomen-kompleks Cicernaberd u Jerevanu i odao poštu žrtvama stradalim u tom zločinu. Rezolucija o genocidu nad Jermenima predlagana je i u Skupštini Srbije u dva navrata, prvo od strane Srpske radikalne stranke 2010. godine, kad je SRS tadašnju vlast optužio da neće da usvoji rezoluciju kako se ne bi zamerila Turskoj, a potom i od poslanika Nove stranke 2015. godine.