MediaSfera
Piše: Zorica Babić
Foto: Zorica Babić
Povodom 700 godina od smrti Dantea, Ambasada Italije u Beogradu i Italijanski institut za kulturu su organizovali izložbu Hipermoderni Dante. Izložba je otvorena 14. aprila, i biće dostupna do 12. maja u prostorijama Italijanskog instituta za kulturu. Izložbu su osmislili Društvo „Dante Aligijeri“ i Udruženje italijanista, priredio je prof. Đorđo Bači u saradnji sa Marčelom Čikutom i Albertom Kazadeijem, a realizovao Art Media Studio iz Firence, zahvaljujući podršci Ministarstva spoljnih poslova. Beograd je imao čast da bude mesto svetske premijere.
Organizatori su izložbu predstavili kao „merodavan pregled najnovijih tokova u dugačkoj istoriji ilustrovanih prikaza Danteovih dela“ i jedinstvenu priliku da srpska publika vidi „ikonografska dela visokog umetničkog dometa inspirisana Vrhunskim pesnikom“. Izbor je svakako relevantan, jedinstven, značajan i pregledan/retrospektivno-antologijski. Međutim, ono što ostaje kao prigovor je da su uvrštene samo ilustracije Božanstvene komedije, i to, pre svega, Pakla. Nema sumnje da on odgovara „popularnoj“ recepciji Dantea, odnosno načinu na koji je on poznat široj publici. No ostaje žal za ozbiljnijim, smislenijim ilustracijama Dantea, naročito stoga što su neki od izabranih autora svakako odlični poznavaoci književnosti. Takođe je tačno da je svako od autora, bez obzira na opus i poznavanje književnosti, bar donekle u dosluhu sa popularnom kulturom ili elementima popularne kulture.
Predstavljeni su radovi pet autora.
„Najslabiji“ su radovi Paola Barbijerija (1971, Mantova), koji je ilustrovao Bonelijevo izdanje Pakla. Barbijeri je inače, illustrator „Igre prestola“, Dž. Martina i knjiga Ursule Le Gvin, i profilisao se kao crtač/ilustrator „fantastike“. Opis Barbijerijevih ilustracija iz Il Đornala (dostupan na: https://www.ilgiornale.it/ news/cultura/e-dante-entr-nella-selva-846754.html) je tačan, no, mi se ne slažemo sa njegovim estetskim sudom: „Pop interpretacija, ali možda bi bilo prikladnije reći heavy metal, Pakla koji nam se predlaže odvaja ga od klasičnih modela, Gistava Dora i Botičelija i čini ga izuzetno modernim i upotrebljivim za nove generacije“.Nije tu problem savremena fantastička stilizacija Dantea, dobar primer za takve ilustarcije bio bi strip Nila Gejmena Sendmen, koji su ilustrovali različiti autori, nego upravo osećaj, kolorit/ambijent „mračnosti“ zbog čega je i predstvaljen kao „hevi-metalski“. To je prilično pojednostavljeno i donekle banalizovano svođenje Danteove, inače, veoma pitoreskne imaginacije, kojoj u Paklu zaista ne promiču i neki jezivi detalji, na elemente horora. To je redukcija remek-dela na savremenu zanatsku žanrovski veoma profilisanu i pojednostavljenu produkciju književnih dela.
Emilijano Ponci (1978, Ferara) je književno neprofilisan, ilustrovao je knjige vrlo raznolikih pisaca: Bukovskog, Ameli Notomb i Murakamija. I osim što radi za najeminentnije časopise i novine: L Mond, Njujork Buk Rivju, dizajnira za poznate marke i brendove: Pireli, Viton, Kartije, Ferari. Uticaj pop-arta i Vorhola u njegovom delu su veoma vidljivi: plošni crteži, loš odabir nijansi, boja i njihovo slaganje, ne uvek, ali uticaj je očigledan i destruktivan. Inače, poznata „kepmbel“ supa je u dominantnim manipulativnim bojama, crvenoj i žutoj, i to u njihovim drečavijim i iritantnijim nijansama što kod ljudi budi osećaj uznemirenosti, te im stoga i skrene pažnju, a onda i „natera“ na kupovinu.
Monika Bajzner (1942, Hamburg) je Nemica i prva žena ilustrator Dantea. Profesionalno se bavi, uglavnom, ilustracijom dečijih knjiga. Ovde je jedina uz Paladina koja je ilustrovala celu Komediju. Zanimljiva su njena čitanja, jer ih za razliku od ostalih, karakteriše izvesna doza emocionalnosti, osećaja, liričnosti, mira, ljubavi, gde nije sve u dosetci, logičkom, eruditnom, ili kalamburskom povezivanju, nego intimnom doživljaju. Te je došla do izražaja i Danteova vedrina, mir, sklad, ljubav, dakle, osnovna filozofska dimenzija Danteovog dela. Knjiga je u Nemačkoj izdata 2002, a u Italiji 2005, sa predgovorom Roberta Benjinija. Po svemu prikazanom, ne čudi da su se njihovi talenti i doživljaji prepoznali i uskladili.
Mimo Paladino (1948, Paduli) je illustrator mnogih klasika: Uliksa, Odiseje, Edipa, Pinokija, Don Kihota, Kafke. Napravio je 50 litografija za ilustraciju Božanstvene komedije. Takođe, autor je filma o Danteu. Karakteriše ga mediteranska inspiracija: poznavanje etrurske, grčke, rimske mitologije, srednjovekovne umetnosti, izvestan religiozni element (ostaje svestan „božanstvenosti“umetnosti, bar u tragovima).
Tom Pilips (1937, London) najpoznatiji, najpriznatiji, možda i najsvestraniji od izabranih petoro. Njegovo poznavanje klasika je prilično neobično za slikara. Istina, po onome što vidimo, ostaje isključivo u „zapadnom kanonu“: Beket, Platon, Ruždi, Nabokov, Henri Džejms, dok je podtekst njegovog najpozantijeg dela A Hummument , knjiga viktorijanskog pisca V. Maloka kod nas potpuno nepoznata. Sarađivao je sa različitim umetnicima na različitim projektima, među kojima su Monti Pajtonovci i Brajan Eno. Poznat je i po mini-seriji koju je režirao u saradnji sa Piterom Grinevejom, TV Dante, u kojoj je ekranizovano prvih osam pevanja, a koja je emitovana 1983. Dostupno sada na: https://www.ubu.com/film/greenaway-phillips_dante.html. Autor je i mozaika u Vestminsterskoj katedrali.
Iako, donekle, sveden, ne uvek na najvišem nivou, ovaj izbor predstavlja značajan pregled/presek u današnjem doživljaju i predstavljanju Dantea. Ozbiljni proučavaoci književnosti, imaće neke zamerke i sigurno još mnogo više materijala za otkrivanje i pregledanje, ali i pored toga, ovo jeste vrhunska izložba koja zaslužuje pažnju.
Pregled događaja najavljenih u Firenci povodom obeležavanja 700-godišnjice i neki linkovi dostupni su na: https://www.700dantefirenze.it. Najeminetniji je ciklus predavanja Renea Žirara o Novom životu. Može se pratiti deo i preko Fejsbuk stranice Delle Cose Nascoste: https://www.facebook.com/dellecosenascoste.
Dodaj komentar