Istorija

‘Napred drugovi’: Ovako je izvršen proboj Jasenovca

MediaSfera

 

 

Oslobađanje Aušvica, najgoreg logora smrti nacističke Nemačke, u januaru 1945. samo je podstaklo ustaški režim da surovije i brže ubija logoraše u zloglasnom Jasenovcu, a kad je ubijena poslednja grupa žena, 600 logoraša je odlučilo da pokuša da pobegne. 




„Desetak zatočenika, među kojima Ante Bakotić, Čedomil Huber, Dragutin Škrgatić, Pavao Kulaš i dr Petar Krstić, odvojilo se u malu prostoriju koja se nalazila uz radionicu kako bi se dogovorili o pokušaju proboja iz logora.

Svima je bilo jasno da posle likvidacije svih žena sledi i likvidacija svih muških logoraša. Usvojen je plan da se na svaki od četiri izlaza postavi desetak najodlučnijih ljudi, koji će, naoružani obućarskim noževima, čekićima, letvama i ciglama, istovremeno provaliti na sva vrata i bežati prema izlazu iz logora. Znak za proboj trebalo je da da Ante Bakotić“, piše istoričarka Nataša Mataušić u svojoj knjizi „Jasenovac 1941-1945. Logor smrti i radni logor“.

Tog 22. aprila u Jasenovcu su bila 1.073 logoraša. Bila je nedelja i padala je kiša.

Oko 10.00 ujutro, na povik Ante Bakotića: „Napred, drugovi„, logoraši su probili vrata, piše Mataušićeva. Oko 600 njih jurnulo je prema 150 metara udaljenim vratima logora, ali padali su kao snoplje pod mitraljeskom paljbom stražara.

„Mile Ristić ubio je jednog stražara, oduzeo mu mitraljez i otvorio vatru po ustašama, štiteći ostale logoraše. U metežu bega, Edo Šajer je presekao telefonsku žicu“, piše ona.

Od njih 600 proboj je preživelo 106 zatvorenika. Ostali su pobijeni na putu do vrata logora, na putu, u hladnoj i nabujaloj rijeci Savi, na livadama oko logora i prilazima šumi kod Košutarice.

„Iscrpljeni od teškog rada, izgladneli i umorni od očekivanja predstojeće smrti, bili su lak plen ustaškim mitraljezima. Oko 470 bolesnih, starih i nemoćnih logoraša nije učestvovalo u proboju. Izgubili su nadu u mogućnost spasa ili su verovali da neće baš svi biti likvidirani. Oni koji su ostali verovatno su istog dana ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima“, navodi se u knjizi.

Istog dana, samo nekoliko sati kasnije, počeo je proboj iz dela logora koji su zvali Kožara. Grupa robijaša: Stanko Gaćeša, Zahid Bukurević, Egon Berger, Albert Atijas – Zekić, Aco Danon, Leon Maestro i rabin Arnold Baš dogovorili su se da u proboj krenu dan ranije.

„Proboj je započeo 22. aprila u 20 sati. Prva desetina je ubila trojicu ustaša stražara, uzela im oružje i napala noževima stražu na izlaznim vratima logora. Druga desetina napala je ustaše kod glavnih vrata, a treća je isekla žicu na strani logora prema poljima i železničkoj pruzi. Četvrta desetina obavestila je ostale logoraše o bekstvu i potpalila radionice i skladišta“, piše Matušićeva.

Logoraši su bežali prema Savi i poljima, a ustaše su ih kosile mitraljezima i cele noći proganjale preživele. Samo 11 logoraša preživelo je ovaj proboj.

Ostavljajući za sobom leševe i ruševine, ustaške trupe su napustile logor i nekoliko dana kasnije povukle se prema zapadu. U ustaškoj bolnici u mestu Jasenovcu radilo je 20-ak logoraša, a 11 je ubijeno 23. aprila.

„Vatre su gorele i danju i noću sve do 1. maja 1945. Čitav Jasenovac, Gradina, Uštica i Košutarica bili su u oblaku dima. Ustaški režim je poslednjih dana svog postojanja sprovodioo strašnu propagandu. Govorili su da će partizani poklati svo stanovništvo jer su partizani Srbi, a Srbi su, u stvari, četnici“, navodi se u knjizi.

Poslednja grupa ustaša napustila je logor i mesto Jasenovac 1. maja i povela veći deo hrvatskog stanovništva iz Jasenovca. U napuštenu varoš Jasenovac i obližnji logor 3. marta su ušli partizani.

Izvor: MediaSfera/24sata.hr


PROČITAJTE

Na današnji dan: Proboj logoraša iz Jasenovca




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .