Ekologija

Rudno bogatstvo Srbije i Rio Tinto

MediaSfera

 

 

Piše: Mirjana Lukić Anđelković

 

 

Srbija je veoma bogata raznim rudama, jer se na njenoj teritoiji nalaze stare planine u čijim su se nedrima milenijumima koncentrisali različiti minerali. Još u Srednjem veku, u vreme vladavine Nemanjića, u Srbiji se iskopavala ruda zlata, srebra, i bakra u okolini Novog brda. Novo Brdo je bio srednjovekovni grad i rudarsko središte. Tada su u Srbiju dolazili Sasi da rade u rudnicima, a zlato i srebro je pripadalo srpskoj državi. Bogatstvo srednjevekovnih srpskih kneževa i kraljeva se vidi po još uvek očuvanim crkavama i manastirima, čiji su bili ktitori. Na Avali se vadila živa  i pravila se veoma skupa crvena, cinober boja




Zlato i srebro iskopano na Novom brdu ostajalo je Srbiji. Današnje bogatstvo, zlato, srebro i bakar odnose Kinezi, a ako dođe Rio Tinto, odnosiće litijum iz Srbije. Njima vredan proizvod, nama nepregledne gomile jalovine. Nama zagađene reke, vazduh  i zemljište, iseljena sela, njima profit.

Srbija je bogata plodnom zemljom i čistim planinskim rekama.  Narod bi u Srbiji odlično živeo samo kada bi se Srbijom upravljlo domaćinski, bez krađa, podmićivanja, lobiranja. I kad bi ljudi vodili računa o prirodi, da je ne zagađuju i čiste.

Srbija ima reke, koje su sve prljavije, a nekad su bile bistre i čiste iz kojih je mogla voda da se pije,

Srbija ima šume, koje šumokradice sve više seku i niko da im stane na put,

Srbija ima mnogo lepih i čistih planinskih rečica, koje nezajažljivi srpski „privrednici“ kradu i  trpaju u cevi i tako ostavljaju bez vode sela kroz koja su tekle. Kažu, prave zelenu energiju, električnu, koju ubacuju u energetski sistem Srbije sa  svega 0,2% učešća!

Srbija ima plodnu zemlju, koja se rasprodaje strancima, a na najplodnijem zemljištu niču strane fabrike sa prljavom tehnologijom,

Da Vas podsetimo:  Kako odlaze milioni za koncerte i proslave Grada Kragujevca?

Srbija ima banje, koje se nemilosrdno i jeftino prodaju,

Srbija ima veliko blago u svojim zemaljskim nedrima, ali se to blago za bud-zašto rasprodaje strancima na eksploataciju, rudnik postaje njihovo vlasništvo, oni kupuju zemljište i ucenjuju meštane.

Šta je budućnost Srbije?

Da li je budućnost dolazak najozloglašenije kompanije Rio Tinto, koja želi da otpočne vađenje rude litijuma u blizini Loznice,  uz zauzimanje ogromnog prostora plodne zemlje u Rađevini i Mačvi, 1023 hektara!  Zagađenjem i nestankom biće ugrožena 22 sela i 2023 hektara površine.

Da li je budućnost Srbije zaposedanje najplodnije zemlje zbog  otvaranja velikog broja rudnika, koji će oduzeti srpskom seljaku plodnu zemlju, na kojoj su vekovima živeli njegovi preci?

Rio Tinto planira da u okolini Loznice, otvori rudnik jadarita. U dolini lepe reke Jadar, gde žive zakonom zaštićene životinje, kao što su vidre, gde ima mnogo autohtonih, zakonom zaštićenih biljaka, u čijoj se blizini nalazi Banja Koviljača, kojoj preti ekološko zagađenje od budućeg rudnika. Tu je stara crkva i manastir Tronoša iz 1791 u neposrednoj blizini Vukovog Tršića, 17 km od Loznice, na putu za Valjevo. Smatra se da je osnivanje manastira bilo 1317. godinu i zadužbina je kralja Dragutina i njegove žene Kataline. Ispred manastira nalazi se kapela Svetog Pantelejmona sa česmom „Devet Jugovića“, koju je narod Podrinja izgradio u čast Jug Bogdana i njegovih sinova koji su po legendi, pred odlazak u Kosovski boj, tu prenoćili i napili se vode sa tog izvora.

Da li će se Rio Tinto zabrinuti zbog ugrožavanja ovog manastira njihovim svakodnevnim podzemnim eksplozijama? Kad je mogao bez problema da minira aboridžinske pećine stare 40 hiljada godina, što bi se brinuo zbog jedne crkvice?  Bitan je samo interes i dobit.

Zagađenjem od Rio Tinta, ako narod dozvoli da počne kopanje, biće ugroženo više mesta u okolini Loznice, sama Loznica, Krupanj, Šabac, Mali Zvornik, Koceljeva.

Ispitivanja rude litijuma se vrše u okolini Valjeva i Požege.  Narod iz Požege se digao u protest i ne dozvoljava da kompanija Rio Tinto istražuje njihovo rudno bogatstvo.

Po bogatstvu rude liijuma, Srbija se ne kotira na visokom mestu, ona je tek na desetom mestu u svetu. U Srbiju se dolazi zbog niske rudne rente, zbog zakona koji su mnogo tolerantniji prema zagađenju od drugih zemalja i dolazi se jer je država uz njih, a protiv interesa svog naroda. Ljudi koji se nalaze u vrhu vlasti i koje je narod tu doveo, misle da je Srbija njihova dedovina, i rade sa imovinom Srbije, koja pripada svakom stanovniku, i svakom od nas koji ovde živimo, šta im je volja. Loša vlada iza sebe ostavlja nepopravljive posledice.

Hoće li Rio Tinto, uz pomoć podrške koju ima u vladi Srbije, ipak otvoriti rudnik? Ako država i pored velikih protesta (zbog kojih predsednik umire od smeha!) dozvoli rad rudnika, onda „zbogom pameti“, zbogom zdravlju i čistom vazduhu.

Autorka je ekolog i publicista, doktorka tehničkih nauka i članica inicijative „Rio Tinto – Marš sa Drine“

Izvor: Koreni




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .