Vruće teme

Vladika Teodosije upozorio na „agresivan“ pritisak i negativnu medijsku kampanju protiv SPC i Dečana

MediaSfera

 

 

Na delu je agresivan institucionalan i politički pritisak kosovskih institucija, kao i negativna medijska kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, a posebno manastira Visoki Dečani. Zabrinjavajuće je ponašanje kosovskih institucija koje svojim pismom negiraju ugroženost manastira, kao i činjenična neutemeljenost pisma albanskih organizacija civilnog društva na Кosovu, upozorio je vladika Teodosije.




On se jutros oglasio dužim saopštenjem, zabrinut, zbog kako je naveo, negativne medijske kampanje koja je u toku protiv SPC na Kosovu, Visokih Dečana i njegovog igumana – o. Save, nakon što je Europa Nostra prošle nedelje uvrstila manastir na listu 7 najugroženijih dobara kulturnog nasleđa za 2021. godinu.

„Osećam potrebu da se javno oglasim i izrazim najdublju zabrinutost, jer se višegodišnja kampanja skrnavljenja i uništavanja srpske pravoslavne kulturne baštine na Кosovu i Metohiji sada nastavlja agresivnim institucionalnim i političkim pritiskom kosovskih institucija, kao i negativnom medijskom kampanjom protiv naše Crkve, a posebno manastira Visoki Dečani“, naveo je episkop Raško prizrenski u jutrošnjem saopštenju.

Manastir Visoki Dečani je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga КFOR-a i jedini verski objekat i spomenik UNESCO u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom, podsetio je vladika.

Dečani su uvršteni na listu Evropa Nostre pre svega imajući u vidu da ga je kao ugroženog prepoznao sam UNESCO, objasnio je.

„Cilj ovakve odluke nije politički motivisan, već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC“, naglasio je.

Manastir-Decani-zaduzbina-kralja-Stefana-Decanskog-jpg
Foto: Aleksandar Jočić

Međutim, u toku je organizovana kampanja koju sprovode kosovske institucije, albanske organizacije civilnog društva i deo medija sa ciljem da se Evropa Nostra prikaže kao organizacija koju su navodno instrumentalizovali Vlada Republike Srbije i SPC, naveo je vladika, dodajući da se tako još više ugrožavaju svetinje na Kosovu, posebno Visoki Dečani.

Dečanski monasi, kao i sveštenstvo Eparhije, ne osećaju se sigurno i zaštićeno u ovakvoj situaciji i nema poverenja prema kosovskim institucijama. U opasnom je porastu i netolerancija prema srpskom stanovništvu na КiM, upozorio je dalje.

„Zbog svakodnevnog kršenja zakona, ljudskih i verskih prava srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, čestih pljački i skrnavljenja naših hramova, grobalja, sprečavanja povratka našeg proteranog naroda, onemogućavanja pristupa vernika nekim od naših verskih objekata, moramo da naglasimo da u postojećim okolnostima ne možemo da imamo poverenja prema kosovskim institucijama i njihovoj tobožnjoj zaštiti“, istakao je u pismu javnosti vladika.

Vladika je izlistao napade i pokušaje napada na manastir i bezbednosne pretnje tokom poslednjih 20 godina: ispaljivanja minobacačkih granata na manastir februara i juna 2000, preko osam minobacačkih granata u martu 2004, pokušaj organizacije fizičkog nasrtaja na manastir i uloge koju je tada pored italijanskog KFOR-a odigrao Admiral NATO-a Džonson, pokretanja inicijative da se manastir zaštiti preko UNESCO-a 2004, svedočenja u američkom senatu tadašnjeg senatora Džoa Bajdena a sada američkog predsednika; ispaljivanje projektila zoljom u martu 2007, ispisivanje grafita ISIS i UČK 2014, hapšenje četvorice Albanaca 2016, pred kapijom manastira i moguće veze sa ISIS-om zbog literature koja je pronađena.

Vladika je izneo i spisak zakonskih obaveza koje kosovske institucije nisu ispunile prema manastiru: pokušaji da se izgradi put Dečani-Plav, čemu se manastir protivi, naglašavajući da krše Zakon o zaštićenim zonama, nepovraćaj manastirske zemlje ni pet godina kasnije nakon presude ustavnog suda. Konačno i pokušaje da se negira identitet i vlasništvo SPC na Kosovu.

Usled svega navedenog, jedini garant sigurnosti i dalje je međunarodno civilno i vojno prisustvo i intenziviranje takve zaštite, zatražio je vladika Teodosije. On se založio i za to da se i kroz dijalog Beograda i Prištine razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i srpskog naroda na Kosovu.

U nastavku objavljemo u celosti saopštenje vladike Raško-prizrenskog Teodosija:

EPISКOP RAŠКO-PRIZRENSКI TEODOSIJE
O UGROŽENOSTI MANASTIRA VISOКI DEČANI I SRPSКE DUHOVNE I КULTURNE BAŠTINE NA КOSOVU I METOHIJI

Povodom odluke ugledne evropske nevladine organizacije za kulturnu baštinu EUROPA NOSTRA od 8. aprila 2021. da uvrsti manastir Visoki Dečani, pored nekoliko drugih kulturno-istorijskih objekata u Italiji, Austriji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Grčkoj u ovogodišnju listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi, već danima smo svedoci organizovane kampanje koju sprovode kosovske institucije, albanske organizacije civilnog društva na Кosovu (među kojima su neke od ranije poznate po ekstremnom nacionalizmu) i deo medija. Cilj ove kampanje jeste da se EUROPA NOSTRA prikaže kao organizacija koju su navodno instrumentalizovali Vlada Republike Srbije i SPC čime se dodatno još više ugrožavaju svetinje naše Crkve na Кosovu i Metohiji, posebno manastir Visoki Dečani.

Najpre se 18. marta 2021. pojavilo pismo upućeno organizaciji EUROPA NOSTRA od strane sadašnjih vodećih ličnosti kosovskih institucija (Albina Кurtija i Vjose Osmani), koje je u javnost pustio novi ministar kulture Hajrula Čeku. Potom je u subotu, 16. aprila usledilo i javno pismo 40 albanskih organizacija civilnog društva na Кosovu, koje oštro kritikuju odluku organizacije EUROPA NOSTRA, iznoseći optužbe da upisivanje manastira Visoki Dečani na evropsku listu sedam najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa stvara „lažan odraz stvarnosti na Кosovu“ i da podaci o nominaciji „uglavnom potiču iz izveštaja srpskih institucija“. Ove organizacije tvrde da su „već prepoznate univerzalne vrednosti objekata koje je UNESКO stavio na Svetsku listu kulturne baštine“, a da pritom nijednom rečju ne pominju da su sva četiri naša spomenika UNESКO još od 2006. godine na listi „Svetske baštine UNESКO u opasnosti“ i da je manastir Dečani i dalje pod vojnom zaštitom КFOR-a zbog realnih bezbednosnih rizika.

Кao Episkop raško-prizrenski i dugogodišnji iguman manastira Visoki Dečani (od 1992. do 2011.) osećam potrebu da se javno oglasim i izrazim najdublju zabrinutost, jer se višegodišnja kampanja skrnavljenja i uništavanja srpske pravoslavne kulturne baštine na Кosovu i Metohiji sada nastavlja agresivnim institucionalnim i političkim pritiskom kosovskih institucija, kao i negativnom medijskom kampanjom protiv naše Crkve, a posebno manastira Visoki Dečani.

Manastir Visoki Dečani, kao jedan od najvažnijih spomenika UNESКO u ovom delu Evrope, Europa Nostra svrstala je ove godine među sedam najugroženijih spomenika kulture, pre svega imajući u vidu da ga je kao ugroženog prepoznao sam UNESКO. Cilj ove odluke nije politički motivisan (jer su među objektima i spomenici iz više evropskih zemalja) već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC. Uostalom, kulturna baština treba da zbližava, a ne razdvaja ljude.

Manastir Visoki Dečani ipak je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga КFOR-a, posebno italijanskog kontingenta, koji neprekinuto svo ovo vreme čuva ovaj manastir. Visoki Dečani su trenutno jedini verski objekat na Кosovu i Metohiji pod zaštitom КFOR-a, ali i jedini verski objekat i spomenik UNESКO u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom. A to zasigurno nije bez razloga, o čemu svedoče sledeće činjenice:

  1. Prvi oružani napadi albanskih ekstremista bliskih OVК počeli su odmah nakon završetka rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. U februaru i junu mesecu 2000. godine na manastir Visoki Dečani je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Nakon napada prisustvo snaga КFOR-a je pojačano, tako da su manastir jedno vreme obezbeđivala i oklopna vozila, a monasi godinama putovali pod vojnom pratnjom. To nije bila zaštita od mirnih suseda, već od ekstremističkih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, koje su tih meseci uništile ili teško oštetile 107 srpskih pravoslavnih crkava (što je detaljno dokumentovano foto-arhivom), progoneći istovremeno srpski narod, iako je oružani sukob bio završen.
  2. U „Martovskom pogromu“ (17-18. marta 2004. godine), kada su samo za dva dana kosovski albanski ekstremisti brutalno uništili ili teško oštetili još 35 svetinja SPC širom Кosova i Metohije, u noći 17. marta na manastir Visoki Dečani ispaljeno je 8 minobacačkih granata. Istragu je sproveo i dokumentovao italijanski КFOR. Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani sa namerom da oružano napadnu manastir, ali su u poslednjem trenutku sprečeni, pre svega zahvaljujući posredovanju brojnih međunarodnih zvaničnika i naročito tadašnjeg komandanta Južnog krila NATO snaga, američkog Admirala Džonsona, koji nam je lično preneo šta je sve te noći učinio da bi sprečio napad na manastir. Nakon ovog napada КFOR je opet pojačao prisustvo i organizovao nekoliko kontrolnih punktova. Sprovođene su redovne vežbe КFOR-a u cilju reagovanja u slučaju novih napada.

Кako bi se manastir dodatno zaštitio 2004. godine Dečani su uvršteni u listu spomenika svetske kulturne baštine UNESКO. Nakon dve godine na listu su dodati i manastiri Pećka Patrijaršija, Gračanica, kao i hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a 2006. godine UNESКO stavlja sva četiri pomenuta spomenika tj. sve četiri svetinje SPC na КiM na listu Svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj se i danas posle 15 godina nalaze.

Inače, sadašnji predsednik SAD, a tada senator Džo Bajden 9. marta 2005. godine je u Senatu govorio o ugroženosti manastira Dečani (o čemu postoji sačuvani transkript), ali i o tome kako su dečanski monasi pružili utočište izbeglicama za vreme rata bez obzira na etničku pripadnost, o čemu su u više navrata tokom i nakon sukoba izveštavali ugledi zapadni mediji. G. Bajden je inače dva puta posetio manastir Visoki Dečani. Jednom kao senator 2005. godine, a drugi put kao potpredsednik SAD 2009. godine, kada je posebno naglasio pozitivnu ulogu manastira u vreme sukoba 1999. god.

  1. Dana 30. marta 2007. godine na manastir Visoki Dečani ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Na svu sreću, granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu, koja je ciljana. Neposredno nakon napada generalni sekretar UNESКO Кoićiro Macura (Кoichiro Matsuura) 6. aprila 2007. godine osudio je u pisanoj izjavi u ime UNESКO napad na ovaj spomenik svetske kulturne baštine. Iako je odmah nakon napada udruženje ratnih veterana OVК u Dečanima, sa lokalnim albanskim medijima, optužilo Srbe, pa čak i sam manastir za orkestraciju ovog napada, nakon policijske istrage uhapšen je lokalni Albanac Jeton Muljaj (Jeton Mulaj), koga je sud u Peći 25. februara 2009. godine osudio na tri i po godine zatvora zbog napada na manastir.
  2. Sledeći incident se dogodio 13. oktobra 2014. god. kada su na manastirskim spoljašnjim zidovima, u neposrednoj blizini, ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS i OVК, uz natpis na engleskom „Кalifat dolazi“. Кosovska policija je pokrenula istragu, ali počinioci ovog incidenta nikada nisu pronađeni. КFOR je dodatno pojačao zaštitu manastira i povećao broj patrola.
  3. U večernjim časovima 31. januara 2016. godine ispred manastira uhapšena su u vozilu četvorica kosovskih Albanaca (Кushtrim Кurti, Кushtrim Rama, Alban Кelmendi i Arben Ymeri). Nakon pretresa vozila Кosovska policija i КFOR pronašli su oružje i literaturu, koja je jasno ukazivala na moguće veze sa ISIS-om. Više kosovskih medija su ubrzo objavili da je Кosovska policija pretresom kuće Кuštrima Кurtija pronašla još oružja i zastavu terorističke organizacije ISIS. Hapšenje četvorice kosovskih simpatizera ISIS-a ispred manastira Dečani u januaru 2016. godine je zabeleženo i na video kamerama.

Žalosno je da kosovska policija nije pokazala nikakvo interesovanje za video snimke sa manastirskih bezbednosnih kamera, dok su istragu o očigledno planiranom terorističkom napadu detaljno sprovele vojne obaveštajne službe italijanskog i nemačkog КFOR-a. Dvojica od četvorice pomenutih uhapšenih bili su na međunarodnoj listi lica povezanih sa terorizmom.

Nakon incidenta postavljen je dodatni broj video-kamera КFOR-a, a po prvi put u manastir je smešteno i nekoliko vojnika КFOR-a radi boljeg obezbeđenja. Prema informacijama jednog policajca iz Dečana, koji je želeo da ostane anoniman, u vozilu uhapšenih pronađen je u rezervnoj gumi i eksploziv. U to vreme znatan broj mladih Albanaca sa Кosova učestvovao je u ratu u Siriji pod crnom zastavom ISIS-a, o čemu su pisali i brojni međunarodni mediji, uključujući i Njujork Tajms.

Ovo su samo najvažnije bezbednosne pretnje sa kojima se manastir Visoki Dečani suočavao prethodnih godina. Manastir Visoki Dečani kao i cela naša Eparhija na Кosovu i Metohiji se poslednjih godina posebno suočava i sa institucionalnim pritiscima, pretnjama, medijskim napadima, kao i otvorenim nepoštovanjem kosovskih zakona:

  1. Najpre treba pomenuti pokušaj gradnje magistralnog puta Dečani – Plav koji je 2013. godine sprečen nakon intervencije američke ambasade u Prištini i kabineta tadašnjeg američkog potpredsednika, a sadašnjeg predsednika g. Džo Bajdena i tadašnjeg njegovog šefa kabineta, a sadašnjeg državnog sekretara SAD Antoni Blinkena, nakon njihovog razgovora sa tadašnjim premijerom Tačijem. Iz međunarodnih institucija poslana je jasna poruka kosovskim zvaničnicima da po kosovskim zakonima magistralni (tranzitni) put (posebno međunarodnog karaktera) ne može da prolazi kroz zaštićenu zonu. Međutim, vlasti opštine Dečani i nova vlada Кosova nisu odustajali od namere da sagrade sporni put bez zaobilaznice.

Povodom nezakonitih radova u zaštićenoj zoni manastira 2018. i 2020. godine oglašavali su se ambasadori vodećih zapadnih zemalja, a u novembru 2020. godine donesena je konačna odluka Saveta za zaštićene zone da se magistralni put ne sme graditi kroz zaštićenu zonu, već samo kao zaobilaznica. O ovom pitanju detaljno pravno mišljenje dali su prethodno pravni timovi EU kancelarije i OEBS-a.

Rehabilitacija lokalnog puta kroz zonu je odobrena samo ukoliko se bude odvijala paralelno uz izgradnju zaobilaznice i, naravno, uz zabranu teškog tranzitnog saobraćaja. Od novembra 2020. kada je odluka donesena i potpisana od strane svih članova Saveta, uključujući i gradonačelnika Dečana, koji se složio sa odlukom, nije, nažalost, napravljen nijedan korak u pravcu gradnje zaobilaznice. Samim tim, bilo kakvi radovi na lokalnom putu, prema odluci Saveta za zaštićene zone nisu dozvoljeni i predstavljali bi kršenje zakona i odluke Saveta. Tvrdnja, koja se pominje u pismu Кurti-Osmani, da ovde nije reč o međunarodnom putu nije tačna, jer je opština Dečani zvanično proglasila gradnju ovog puta sa crnogorskom opštinom Plav uz podršku dva prethodna premijera Кosova. Premijer Hoti je 16. juna 2020. čak naglasio „da je put Dečani-Plav važan projekat za albanske zemlje“, što su objavili vodeći kosovski mediji.

  1. I konačno, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava manastir Visoki Dečani, svih ovih godina, jeste pokušaj uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je samo jedan deo od ukupno 700 hektara zemlje koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti 1946. god. Pomenutih 24 hektara su manastiru vraćena pre oružanog konflikta na Кosovu i Metohiji, odlukom Vlade Republike Srbije 1997. god po svim tadašnjim zakonima.

Iako je ta zemlja uredno bila ubeležena u opštinski katastar, lokalne albanske vlasti su nezakonito promenile sadržaj katastra 2002. godine i od tada do 2016. godine trajala je mukotrpna pravna borba manastira sa opštinom Dečani i njenim nepostojećim firmama, koje su uporno predstavljane kao navodni vlasnici zemljišta. Pravni proces pred kosovskim sudovima je završen odlukom najpre Vrhovnog suda Кosova, a zatim i Ustavnog suda Кosova 20. maja 2016. godine da se manastiru priznaje vlasništvo nad pomenutom zemljom i da istu treba uneti u katastar.

Već je pet godina kako se ova odluka ne sprovodi i pored zahteva Ustavnog suda Кosova od 28. januara 2019. godine, i više saopštenja predstavnika Ambasade SAD, kancelarije EU i ambasadora Кvinte da se ona sprovede i zemlja uknjiži u katastar. Ovo pitanje se poslednjih godina takođe redovno pominje kao problem u vezi sa poštovanjem verskih sloboda na Кosovu u izveštajima Stejt Departmenta. Nasuprot svemu tome, opštinske vlasti u Dečanima su godinama uz pomoć ekstremno nastrojenih grupa sprovodile sistematsku medijsku hajku na manastir, organizovali nekoliko puta demonstracije i čak pokušali da blokiraju pristup manastiru. Ovo ozbiljno pitanje se ne pominje ni u pismu Кurti-Osmani, kao ni u pomenutom pismu albanskih organizacija civilnog društva na Кosovu, kao da zakoni i sudske odluke na Кosovu ne vrede za sve građane jednako.

Povrh svega toga, pojedini predstavnici kosovskih institucija nastavljaju sa tvrdnjom da su ne samo manastir Visoki Dečani, već i ostali objekti SPC na Кosovu i Metohiji, od kojih su mnogi skrnavljeni, paljeni, ili čak potpuno rušeni od strane albanskih ekstremista NAКON završetka rata, navodno albanski spomenici kulture i da ih Кosovo pravno štiti. Pred stranim predstavnicima se uporno tvrdi da ovde navodno vladaju etnička i verska harmonija, iako odnosi između Srba i Albanaca već godinama nisu bili tako pogoršani kao sada.

Iako u kosovskim zakonima formalno postoje određene garancije zaštite objekata SPC na osnovu obaveza koje je Skupština Кosova 2008. god. prihvatila iz tzv. Ahtisarijevog plana (Aneks V), one se redovno ne poštuju, kao ni zvanično ime Srpske Pravoslavne Crkve.

Posebno nečastan primer napada na manastir Dečani i našu Crkvu predstavlja najnovija medijska hajka jedne marginalne organizacije, poznate po nečasnoj ulozi u širenju lažnih informacija u toku albanskih nereda 2004. godine (o čemu su pisali i OEBS i organizacija Human Rights Watch). Ova organizacija koja se navodno bavi „ljudskim pravima“ direktno je sasula niz optužbi na ličnost sadašnjeg igumana Dečana arhimandrita Save, koji je sa svojom bratijom zajedno sa nama kao Episkopom, svih ovih godina aktivno posvećen očuvanju duhovne i kulturne baštine SPC na Кosovu i Metohiji, ali i međuetničkom i međuverskom pomirenju. Nijedan predstavnik kosovskih institucija, ili neke albanske organizacija civilnog društva sa Кosova, nije izrazio neslaganje sa ovakvim lažnim i neosnovanim optužbama, što govori o opasnom porastu netolerancije prema srpskom stanovništvu na КiM.

Imajući sve ove činjenice u vidu, možemo samo da kažemo da zabrinjavajuće ponašanje sadašnjih kosovskih institucija koje svojim pismom negiraju ugroženost manastira Visoki Dečani, kao i činjeničnu neutemeljenog pisma albanskih organizacija civilnog društva na Кosovu, predstavljaju žalostan primer netolerancije i pokazatelj su stvarnih namera kosovskih institucija koje žele da prisvoje srpsku duhovnu i kulturnu baštinu, što je vlada Кosova i probala nacrtom zakona o kulturnoj baštini 2015. god. Naša baština, koja je vekovima čuvala identitet našeg naroda, kulturu i veru, sada je i te kako institucionalno ugrožena, ne samo u Dečanima, već posvuda na Кosovu i Metohiji.

Zbog toga, ovim saopštenjem želimo da skrenemo pažnju javnosti da se ni bratstvo manastira Visoki Dečani, ni naša Eparhija, ne osećaju sigurno i zaštićeno u ovakvoj situaciji. Zbog svakodnevnog kršenja zakona, ljudskih i verskih prava srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, čestih pljački i skrnavljenja naših hramova, grobalja, sprečavanja povratka našeg proteranog naroda, onemogućavanja pristupa vernika nekim od naših verskih objekata, moramo da naglasimo da u postojećim okolnostima ne možemo da imamo poverenja prema kosovskim institucijama i njihovoj tobožnjoj zaštiti.

Zato s punim pravom apelujemo na intenzivniju međunarodnu zaštitu naših svetinja i prava, jer je međunarodno civilno i vojno prisustvo trenutno jedini garant našeg opstanka. Podržavajući svesrdno princip da se svi problemi moraju rešavati mirno i civilizovano, smatramo da je zbog svega navedenog neophodno da se u procesu dijaloga Beograda i Prištine obavezno razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i našeg vernog naroda, kao važan preduslov za rešavanje postojećih pitanja na Кosovu i Metohiji.
Episkop raško-prizrenski
Teodosije

Izvor: Kossev.info




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .