Istorija

Krvavi Uskrs 1944. : Savezničko bombardovanje Beograda

MediaSfera

 

 

Iako se godina kroz naše medije provlači da su Nemci 6. aprila 1941. godine bombardovali Beograd na pravoslavni Uskrs to jednostavno nije tačno. Te 1941. godine Vaskrs je padao 20 aprila. Nažalost, 16. aprila 1944 na pravoslavni Uskrs jugoslovensku prestonicu bombardovala je „saveznička“ avijacija, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u koje su Nemci smestili administraciju.




Strateški ciljevi bombardovanja bili su: koloseci Beograd-Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus. Uništene su u Zemunu fabrike Ikarus, Danubijus, Zmaj, Teleoptik, zemunska železnička stanica i aerodrom. Oštećena je fabrika Rogožarski i stambeni blokovi oko nje, brodogradilište, rafinerija na Čukarici i deo beogradske železničke stanice. Oštećeni su i mostovi na Savi i Dunavu.

Krvavi Uskrs

Prema broju žrtava i materijalnoj šteti Krvavi Uskrs bio je sličan nemačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, a posledice su bile vidljive i 70 godina kasnije.

Bombardovanja Beograda aprila 1944. bila su u izuzetno razorna, prema brojnim tumačenim razornija od nemačkih vazdušnih napada na Beograd 6. aprila 1941. godine. Glavna jedinica u ovoj akciji bila je američka 15. vazduhoplovna jedinica, sa bazom u Fođi na jugu Italije. Samo u udarima 16. i 17. aprila učestvovalo je 600 velikih četvoro-motornih bombardera, koji su ispuštali sa 3000-5000 metara.

Bombardovanje je vršeno sa velikih visina, otuda i znatna nepreciznost.

Evidentirano je da je poginulo 1.160 srpskih civila, kao i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice. U „savezničkim“ bombardovanjima Beograda od 16. aprila do sredine septembra 1944, poginulo je, prema procenama, više od 4.500 stanovnika prestonice, koja je od Uskrsa 1941. do kraja Drugog svetskog rata bombardovana sedam puta.

Muzej istorije Jugoslavije – Pašino brdo posle bombardovanja 1944.

U napadu je učestvovalo na stotine bombardera, a prvog dana napada na Beograd bačeno je više od 1.500 tona bombi, čiji su „tepisi“ široko zahvatali stambene četvrti. Nikakve prave selekcije ciljeva očigledno nije bilo, pa su razarane bolnice, a porodilište u Krunskoj ulici je do temelja razoreno.

Prvog dana bombardovanja  bačeno je na Beograd više od 1.500 tona bombi, navodno s ciljem uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u kojima su smešteni Nemci.

U zgradi današnjeg Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u to vreme su se nalazili Gradsko porodilište i Stanica za hitnu pomoć i, prema dostupnim podacima, u bombardovanju su nastradale 22 porodilje i 22 novorođenčadi mlađih od osam dana i dve porodice koje su im bile u poseti.

Pogođeni su i jedno obdanište, trg Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.

Drugog dana bombardovanja 17. aprila 1944. pošto su saveznički bombarderi neprecizno ciljali mostove, savske dokove i železnički čvor, velika razaranja pretrpeo je i koncentracioni logor Sajmište. Potpuno je uništen najveći paviljon u kojem je bila smeštena većina zatočenika. Poginulo je 60 logoraša, a oko 150 je ranjeno.

Američko ratno vazduhoplovstvo i avijacija ostalih zapadnih saveznika počeli su sistematski da bombarduju gradove u Srbiji, pa i drugim krajevima Jugoslavije, od 20. oktobra 1943. godine, kada se nekoliko desetina aviona bombardera ustremilo na Niš, a taj grad je do kraja rata njihova meta bio još 14 puta. Beograd je bombardovan u 11 navrata.

Beograd je zavijen u crno

Sve beogradske crkve bile su prepune, na ulicama je bilo življe nego bilo kog dana za vreme okupacije. Cele porodice pošle su u kućne posete svojim rođacima i prijateljima. Beograđani su tog dana želeli, makar na trenutak, da zaborave strahote rata, da sebi priušte iluziju radosti i normalnog života, da u vedrom raspoloženju proslave Uskrs i skorašnji kraj rata.

Istina, u Beograd je tek stigla vest da je upravo bombardovan Niš.  U mogućnost da Beograd bude bombardovan niko nije verovao čak ni kad je dat prvi znak za uzbunu. Mnogi su se sklonili, ali čim je prestao znak za uzbunu ulice su opet oživele. Čak i kad su se pojavili prvi anglo-američki avioni Beograđani su ih radoznalo gledali, ne sluteći šta će se uskoro desiti.

„Savezničke“ bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer…

Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište…

Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine…

Razorne „savezničke“ bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu „Albanija“, Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije „Vapa“, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Porodilište Kraljice Marije, današnja Studentska poliklinika

Materijalna šteta

Nakon oslobađanja Beograda, ambasada SAD je obavila je procenu štete nastale Savezničkim i Nemačkim bombardovanjem. Ukupna šteta nastala bombardovanjem iznosila je 220.150.000 dinara (3.992.000 $ po kursu iz 1939. godine). Od ovog iznosa udeo američkog bombardovanja u stambenoj šteti iznosi 1.222.000, a na stvarima 1.270.000 $. Radi poređenja, šteta nastala jednodnevnim nemačkim bombardovanjem 1941. godine procenjena je na 1.100.000

Zašto su saveznici bombardovali Beograd?

Desetak dana kasnije, u sredu 26. aprila, Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Sve okolnosti koje su dovele do Krvavog Uskrsa u Beogradu ni danas nisu najjasnije. Brojne su spekulacije o tome ko je tražio i želeo da se Beograd nađe pod tako silovitim napadom saveznčkih bombardera. Dok jedni govore da je sve urađeno prema zahtevu Josipa Broza Tita, drugi govore da iza svega stoji Draža Mihajlović, a treći spominju Vinstona Čerčila.

Zanimljivo, zvanični dokumenti Balkan er-forsa, koji je 1944. pod britanskom komandom 11 puta bombardovao Beograd i druge srpske gradove, i dalje su pod oznakom „Top Secret“.

Spomenik žrtvama Krvavog Uskrsa 1944

Spomen-groblje stradalih u savezničkom bombardovanju Beograda na Uskrs, 16. aprila 1944. godine podignuto je 1966. na Novom groblju.

Autorka Spomen-groblja bila je arhitekta Milica Momčilović. Prema njenoj ideji 15 mermernih ploča nalazi se na 11 ozidanih betonskih humki koje podsećaju na rovove u kojima su primarno sahranjivani poginuli. Na posebnim pločama ispisana su imena 313 identifikavanih žrtava i podaci o 78 neidentifikovanih muškaraca, 71 žene i 16 dece.

Izvor: Wikipedia, Tanjug, Politika, 011info, novinska dokumentacija


PROČITAJTE I

Dan sećanja: Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941.

Heroji odbrane Beograda 1941: Poslednji let nebeskih vitezova

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .