Lepota & Moda

MODNI VREMEPLOV: Dominacija španske mode

MediaSfera

 

 

 

 

Dominacija španske mode počela još sredinom 16. veka. Tada su stroga ekstravagancija i tamne boje španskog dvora potisnule svetle boje i lepršave linije koje su do tada suvereno vladale srednjovekovnom Evropom. Španija je bila velika kolonijalna sila, pa se njeno poimanje modnog stila brzo proširilo i na njene kolonije u južnoj Americi.




 Iz kolonija na novootkrivenom američkom kontinentu pristizalo je ogromno bogatstvo, što je uticalo i na raskošnu modu. Bogati Španci teško odolevaju skupocenim materijalima protkanim zlatom. To dovodi do pojave da se vlasti na kraju odreknu sprovođenja strogih odredbi o odevanju i ostave svakom da se oblači prema svojim mogućnostima.

Ženska haljina, kraj XVI veka

Iako je to bilo jedno od najrazmetljivijh razdoblja u modi, bilo je takođe i jedno od najneugodnijih za nošenje odeće: muškarci su nosili kratke naduvane pantalone punjene konjskom dlakom i vunom, dok su se žene opasale steznicima s ugrađenim šipkama od kosti, tvrdim prslucima koji su držali telo čvrstim i uspravnim i krinolinama (nizovi obruča koji su se nosili ispod suknje).

Frizure su pratile raskošnu modu. Kosa se deli po sredini i podiže u punđe pokrivene mrežicama. Dame nose  šešire slične muškim, a osim toga, glavu pokrivaju i finim maramama i karakterističnim srcolikim kapama od čipke.

Čudesna figura u svetu mode

Preskočimo vekove i vratimo se, ipak, u vreme nešto bliže nama kada španski kreatori osvajaju svetske modne centre. Početak XX veka obeležio je Mariano Fortuni i Madrazo (Mariano Fortuny y Madrazo), čudesna figura u svetu mode. Rođen je 1871. u umetničkoj porodici u Granadi. Imao je tri godine kada se, posle očeve smrti, porodica seli u Pariz, a odatle 1889. u Veneciju u kojoj će živeti sve do smrti 1949. Njegove haljine su karakteristične po posebnom načinu nabiranja i specifičnim tehnikama bojenja materijala. Svoje dugačke haljine talasastih boja nazvao je “Delfos”.

Svaki odevni predmet ovog dizajnera napravljen je od jednog komada najfinije svile, a jedinstven kolorit postizao je tako što je tkaninu više puta potapao u boju, i time dobijao šaru koja podseća na mesečinu ili refleksiju vode venecijanskih laguna. Slamnato vlakno, košinel i indigo dalekog istoka bili su uglavnom sastav koje je Fortuni koristio.

Majstor visoke mode

Jedan od najslavnijih dizajnera koji je ikada došao u Pariz iz Španije bio je Kristobal Balensijaga (Cristóbal Balenciaga). Reputaciju majstora visoke mode koji je podigao standard za sva vremena održao je do danas. Za njega je Kristijan Dior rekao da je “majstor svih nas”, dok je Koko Šanel Kristobala opisala kao “jedinog kreatora koji je u stanju da sam kreira, iskroji i sašije jednu haljinu”. Rođen je 1895. godine u Španiji.

Sa šesnaest godina Balensijaga je otvorio prvu modnu radionicu u San Sebastianu, a zatim i u Madridu. Godine 1937. poslovanje je proširio i na Francusku, gde je u Parizu otvorio prvu modnu kuću. Odlikovan priznanjem Legije časti 1958. godine, Balensijaga se poslednji put pojavio u javnosti na sahrani Koko Šanel. 1968. odlučio je da zatvori vrata svoje modne kuće, rekavši: ”Nije ostao niko koga vredi oblačiti.” Španac koji je stekao svetsku slavu na francuskom modnom nebu umro je 1972. godine u Španiji.

Lepotice u žičanim košuljama

 Francisco Paco Rabaneda Cuervo više poznat kao Pako Raban, rođen je 18 februara 1934. u Španiji. Kad je započet španski građanski rat prebegao je u Francusku. U fransuckom modnom svetu bio je poznat kao “ nemoguće dete”. Započeo modnu karijeru dizajniranjem nakita za Živanši, Dior i Balensijaga. Svoju modnu kuću je otvorio 1966. Prvi je u svet mode uveo nekonvencijalne materijale kao što su metal, papir i plastika.

Već na prvoj reviji 1964. izazvao je skandal i podelio modni svet. Na pisti su se, uz zvuke muzike, među plavokosim manekenkama, kojima je tada davana prednost, obučenim u žičane košulje, kretale i Crnkinje. Neviđeno i nečuveno, sve do tog trenutka. Polovina prisutnih napustila je reviju zgražavajući se i proglašavajući je skandalom, a druga polovina je gromoglasno pozdravila prodor moderne umetnosti u tradicionalnu maodu. Ubrzo se više ni jedna revija nije mogla zamisliti bez muzičke pratnje i bez egzotičnih lepotica.

Poznat je i po kostimima za filmove, među kojima je i “Barbarela” sa Džejn Fondom. Francuska glumica i pevačica Fransoaz Hardi je njegov veliki poštovalac, a popularna pevačica Mulen Farmer nastavlja da nosi ekstravagantne modele Pako Rabana na svojim koncertima. Jedan od pokretača aktuelne španske modne ere bio je Hesus del Poso. Prvu prodavnicu u Madridu Del Poso je otvorio 1974, a prvu reviju je predstavio 1976. Poštovaoci njenogove mode opisuju ga kao kao naslednika Balensijage i Fortunija. Njegovi jedinstveni modeli, savršeno prilagođeni ličnosti žene i njenom telu razlog su zašto je punih 37 godina bio vodeća figura španske visoke mode. Njemu se pripisuje zasluga za formiranje Udruženja modnih dizajnera Španije 1999.

Najprodavaniji brendovi

Grupa Cortefiel sa svojih 5 brendova – Cortefiel, Pedro del Hierro, Springfield, Milano i Women´s Secret, prisutna je na 48 nacionalnih tržišta. Osnovana je 1880.godine u Madridu. 1945. godine prvi put su se pojavila muška odela masovne produkcije pod nazivom brenda Cortefiel. 1968.godine kompanija se proširila na američko tržište prodajući garderobu najekskluzivnijim prodavnicama. Produkcija Cortefiela je razvijena do te mere, da svake dve nedleje u prodavnice dolaze novi prozvodi.

Brendovi Inditeks grupe su, pored Zare, Massimo Dutti, Oysho, Zara Home, Kiddy’s Class, Tempe, Stradivarius, Pull and Bear/Often i Bershka. Centrala ove grupe nalazi se u gradu A Korunja u Španiji, gde je otvorena i prva prodavnica Zare 1975.godine. Kažu da je Zari potrebno svega dve nedelje da razvije nov proizvod i da ga uvede u svoje prodavnice, što je neuporedivo manje od prosečnog perioda od šest meseci koliko je potrebno drugim kofekcijskim kućama.

Mango je deo grupe “Punto Fa” iz Barselone. Mnoge slavne ličnosti, poput: Klaudije Šifer, Ee Hercigove, Liz Džeger, Mile Jovović, Penelope i Monike Kruz, učestvuju u promociji ovog brenda. Prva Mango prodavnica otvorena je 1984.godine. Kompanija Pronovias je predstavila svoju prvu kolekciju vencanica 1964. godine. Danas je ovaj brend svetski lider u oblasti venčanica. Poznati svetski dizajneri Elie Saab, Manuel Mota i drugi koji rade za kompaniju su garancija kvaliteta.

Braća Dalmau, Kusto i David, osnovali su brend Custo Barcelona ranih 80-tih godina prošlog veka, pod imenom „Custo Line“. Vremenom, eksperimentisanjem bojama i printovima, dali su svom brendu prepoznatljiv, hrabar, inovativan i prefinjen dizajn, proširivši asortiman na kompletne kolekcije. Može se reći da je u ovom trenutku Custo Barcelona stil sam po sebi.

Kraljica Leticija

Supruga španskog kralja – kraljica Leticija najčešće nosi kreacije svojih sunarodnika, španskih dizajnera Haimea Maskaroa, Armanda Basija, Mirijam Okariz, Felipa Varele, Lidije Delgrado, Hozefa Fonta, Sari Navaro, Miguela Palasija, Adolfa Domingeza,  Lorenca Kaprile. Kraljica rado pazari i u modelima poznatih španskim modnih kuća Zara, Mango i Massimo Dutti.

Kralj cipela

Manolo Blahnik odrastao je na plantaži banana na Kanarskim ostrvima. Odluka da se preseli u Pariz odrediće njegovu dalju sudbinu. Svetla modne industrije ga nisu zaobišla pa je ubrzo postao i veoma popularan u zanimljivom krugu ljudi sprijateljivši se sa Palomom Pikaso. Ima samo dve prodavnice, jednu u Londonu drugu u Njujorku, dok se u posebnim odeljenjima većih robnih kuća i butika mogu pronaći pojedini modeli čuvenih cipela. Cena im se kreće od 500 dolara pa naviše.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .