MediaSfera
Manastir Visoki Dečani uvršten je na listu jednog od najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. godinu. Organizacija Europa Nostra, koja aktivno deluje u oblasti nasleđa više od pedeset godina, u preko četrdeset zemalja Evrope objavila je listu sedam Najugroženijih spomenika kulture Evrope za ovu godinu. Pored Visokih Dečana na listi se nalaze i objekti u Zagrebu i Skoplju.
Nova lista sedam najugroženijih saopštena je na onlajn događaju čiji su domaćini bili visoki predstavnici Europa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, a na kom je učestvovala i Marija Gabrijel, Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade, prenosi KoSSev.
Nominaciju za manastir Visoki Dečani je podnela evropska organizacija Budućnost za religiozno kulturno nasleđe, koja je, zajedno sa Europa Nostrom, član Evropske Alijanse za Nasleđe.
Upravni Savet Europa Nostra naveo je da su Visoki Dečani jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom, te da je reč o spomeniku ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet.
„Uzimajući u obzir strategiju EU o proširenju za Zapadni Balkan, neophodno je osigurati sveopštu zaštitu od strane svih relevantnih faktora, i osigurati očuvanje ove ugrožene baštine uz puno poštovanje vladavine prava i drugih ključnih evropskih vrednosti. Odgovarajuća zaštita i ispravna interpretacija, komunikacija i edukacija vezana za multikulturalno i multikonfesionalno nasleđe na Kosovu predstavljaju preduslove za dugotrajan mir i napredak u širem regionu“, istakao je Upravni Savet Europa Nostra.
Europa Nostra podseća da su Visoki Dečani uvršteni na listu svetske baštine kao jedinstveno mesto 2004. godine, a da su 2006. godine, ovaj status dobila još tri manastira Srpske pravoslavne crkve na Kosovu – Gračanica, Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Iste te godine sva četiri verska objekta su ujedno uvrštena na UNESCO-vu listu ugrožene svetske kulturne baštine.
Navode i da su Dečani još od juna 1999. godine pod zaštitom KFOR-a iz bezbednosnih razloga.
Ujedno poručuju i da se manastir sa svojom posebnom zaštićenom zonom, suočava i sa „stalnim rizicima neprimernog lokalnog razvoja“ – čime se „krši vladavina zakona i podriva značaj UNESCO-ve liste“.
„Naročito zabrinjava plan za izgradnju međunarodnog puta koji bi povezao opštine Dečani i Plav u Crnoj Gori – a koji bi prošao kroz posebnu zaštićenu zonu i pored manastirske kapije“, poručili su.
Podsetili su ujedno da su letos prošle godine radovi na ovom putu obustavljeni i da je postignut dogovor pod okriljem međunarodne zajednice o izgradnji zaobilaznice.
„Celokupna situacija zahteva strogi nadzor kako bi se osigurala vladavina prava, a posebno poštovanje zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. koji zabranjuje izgradnju ovakvog puta. U ovom kontekstu neophodno je da nadležne vlasti bez daljeg odlaganja osiguraju sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, kojom se potvrđuje da se 24 hektara zemlje u okruženju nalazi u posedu manastira Dečani“, precizirali su iz Europa Nostra.
Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić je poručio da je „veoma počastvovan time što se manastir Visoki Dečani nalazi na listi sedam najugroženijih“. „Duboko sam uveren da će to značajno doprineti zaštiti našeg ugroženog nasleđa na Kosovu i podići svest da bi kulturno nasleđe trebalo da nas poveže, a ne razdvoji“, saopštio je Janjić u objavi na Tviteru.
20 godina u kontinuitetu pod snažnom vojnom zaštitom
Visoki Dečani jedini je spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom budući da se radi o spomeniku izuzetno velike istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, ističe Ministarstvo.
Manastir, koji je kao svoju zadužbinu i mauzolej osnovao kralj Stefan Dečanski, a nakon čije smrti je radove nastavio njegov sin Dušan, upisan je na Uneskovu Listu svetske baštine, dok se od 2006. godine, nalazi i na Uneskovoj Listi ugrožene svetske baštine.
Dečani su najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Manastir je oružano napadan četiri puta – dva minobacačka napada 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom, naveo je on.
Na zidovima manastira 2014. godine osvanuli su grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, dodao je Petković i ukazao da je Kfor pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira.
Dodaj komentar