Duhovnost

Proslava Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru

MediaSfera

 

 

Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.




Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.

Kao i pravoslavni, katolički praznici okupljaju porodice i s radošću se dočekuju među vernicima. Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine.

Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu. Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (Čista sreda) kada počinje post, koji povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom tom obredu još jedno sasvim posebno obeležje.

Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto i pripremi što više raznovrsne hrane.

Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje mise. U severozapadnoj Hrvatskoj je tradicija da se pale vatre, takozvane vuzmenke, koju pripremaju vernici ispred crkava.

U nekim mestima se čuvaju običaji da ponedeljkom, na Drugi dan Uskrsa, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju ukrašenim jajima i nekim drugim poklonima.

Sa pripremom i šaranjem uskršnjih jaja vezani su razna i verovanja i kod katoličkih vernika, koja svedoče o njihovom važnom značaju u religioznom životu svakog naroda. Prvo jaje koje se skuva obično se farba crvenom bojom, koja je simbol Hristove krvi, i čuva se tokom cele godine kao Čuvarkuća.

Nemci i Austrijanci imaju običaj na Veliki četvrtak da daruju zeleno jaje. U Hrvatskoj tradicija bojenja jaja, koja su postala tradicionalni dar, često se njima daruju zaljubljeni s ljubavnim motivima (srca, dva goluba) ili porukama („ovo se jaje za ljubav daje“) kako ljubavnim, tako i religioznim čestitkama.

Uskršnja jaja (pisanice) se poklanjaju, a u nekim krajevima se pale praznične vatre. Uskršnje slavlje se završava Belom nedeljom-prva nedelja posle Uskrsa, a naziv joj je povezan uz odeću koja bi trebalo da se nosi.

na dan Uskrsa nakon crkvene službe, članovi porodice polaze u zabavnu potragu za skrivenim jajima po bašti.

Ovaj običan je obično omiljen mališanima, pa se tako sakrivaju i čokoladna jaja koja predstavljaju svojevrsnu nagradu za onog ko ih pronađe. Ovaj zabavan običaj proširio se u mnoge države Evrope, a u Americi ga nazivaju egg hunt odnosno lov na jaja.

Uskrs (Easter/Ostern) je dobio ime po anglo-saksonskoj boginji plodnosti Ostari

Evropski narodi i plemena slavili su početak prolećne ravnodnevice postavljanjem obojenih jaja na oltar blagoslovivši semena raznih plodova i žitarica.

Prema jednoj legendi, boginja plodnosti Ostara, pretvorila je pticu u zeca, zec je bio brz poput ptice, ali ipak je bio razočaran što nije ptica, te mu je Ostara jedan dan u godini omogućila da leže jaja, baš poput ptice. Zbog toga je kasnije u priču ušlo i uskršnje gnezdo u koje zeka donosi šarena jaja.

Neki stari zapisi govore o tome kako je zec simbol plodnosti i u nekim anglosanskim narodima predstavlja utelovljenje boginje plodnosti, Eastre. Prvi dokument u kojem se zec spominje kao uskršnji simbol datira iz 1500. godine, a pronađen je u Nemačkoj, iako se smatra da se pojavio i mnogo pre u nekim narodnim običajima. Uskršnja jaja su simbol plodnosti i rađanja novog života.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .