Putovanja

Gotovuša: Simbol opstanka Srba na Kosovu i Metohiji

MediaSfera

 

 

Između brda i dolina prošaranih rekama i potocima, šumama i livadama, proteže se šarplaninska varošica Gotovuša sa 1300 stanovnika srpske nacionalnosti.




U sastavu je opštine Štrpce, na jugu srpske Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke. Naselјe je dobilo ime po gotovim, razrađenim polјima na koja su došli preci sadašnjih stanovnika Gotovuše.

Gotovuša u antici i srednjem veku

Prema dosadašnjim arheološkim ispitivanjima i otkrićima, teritorija današnje Gotovuše je bila naselјena više hilјada godina unazad. Tu su, pre svega, ostaci utvrđenja Gradište (Zidovnica), gde postoje tragovi vodovoda i kanalizacije, kao i nedavno otkriveni mozaik koji je pripadao crkvi iz 6. veka nove ere.

Gotovusa.jpg

U pisanim dokumentima, Gotovuša se prvi put pominje 1331. godine u jednoj od povelјa srpskog cara Dušana Silnog, tada kralјa. Kao i cela srednjevekovna Srbija, i Gotovuša najveći procvat doživlјava upravo za vreme cara Dušana, kada je kroz naselјe prolazio karavanski put, koji je povezivao carske gradove Prizren i Skoplјe. Tim putem je prolazio veliki broj trgovaca koji su trgovali sa Gotovušanima. Trgovci su prodavali usolјenu morsku ribu i maslinovo ulјe, a kupovali vino i vinovu lozu, koja je bila veoma zastuplјena u našem kraju. Srpski srednjevekovni vladari imali su svoje posede u Gotovuši, o čemu najbolјe svedoče narodne pesme i sačuvana imena predela kao što su Careve livade i Careva glava.

Gotovusa.jpg
Česma iz 1922.

U Gotovuši stoje i dve crkve, iz 14., odnosno, 16. veka: crkva Presvete Bogorodice  i crkva Svetog Spasa, na čijim su zidovima i najlepše i najočuvanije freske Sirinićke župe. Crkve su od izuzetnog značaja i pod zaštitom su Republičkog zavoda za kulturu Republike Srbije, kao vredno kulturno-istorijsko nasleđe. Po narodnom predanju, u Gotovuši su neko vreme bile čuvane mošti srpskog cara Uroša Nejakog, koje su kasnije prenesene u manastir Jazak na Fruškoj gori.

Pod Turcima

Gotovuša nije potpala pod tursku vlast odmah posle Kosovske bitke. To se desilo tek 66 godina kasnije, kada je izvršen i popi stanovništva. U opširnom katastarskom popisu 1455. godine, Gotovuša se beleži kao oblast Vuka Brankovića. Prema tom popisu, Gotovuša je imala 79 domaćinstava koja si bila zadužena da na ime poreza izmire 6,014 akči i plaća ušur na prihod od vinograda u iznosu od 30 čabara vina.

Gotovusa.jpg

Život Srba pod turskom vlašću bio je veoma težak, pa se veliki broj lјudi odselio prema centralnoj Srbiji i Austriji, u seobi pod vođstvom srpskog patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića, ali su Gotovušani, i pored toga, uspeli da u viševekovnom ropstvu sačuvaju od zaborava srpsku veru i narodne običaje, i opstanu na vekovnim ognjištima.

Srpska vojska je oslobodila Gotovušu iz turskog ropstva 13. oktobra, 1912. godine. Pobedu srpske vojske i oslobođenje su oglasila crkvena zvona na gotovuškim crkvama, pozivajući narod na okuplјanje i propovedi. Srpskoj vojsci su priređeni svečani doček i slavlјe koje je trajalo nekoliko dana. Petovekovni turski jaram je zbačen i najveći san je bio ostvaren: Kosovo se ponovo našlo u sastavu Srbije!

Gotovusa.jpg

Razvoj obrazovanja

Iako je u Gotovuši postojalo nekoliko crkvica, sveštenici nisu, kao u ostalim delovima Srbije, vodili računa o opismenjavanju naroda, već samo o propovedanju pravoslavne vere, pa se javlјaju ideje o osnivanju škole. Prva škola u Gotovuši počela je sa radom 1897. godine, za šta je najzaslužniji njen prvi učitelj Rajko Urošević, po kome i škola danas nosi naziv.

Uz obrazovni rad sa decom, učitelј Rajko se bavio i opštim prosvećivanjem lјudi u Gotovuši, učio je narod gajenju i kalemlјenju voća, uzgoju pčela, bio je savetnik u seoskim i pravnim poslovima, razvijao dobre odnose među lјudima, pomagao u lečenju meštana narodnim lekovima. Bio je inicijator izgradnje prvog modernog vodovoda u Gotovuši, koji je sagrađen 1912. godine. Učitelј Rajko je redovno slao izveštaje iz Gotovuše tadašnjem konzulu Kralјevine Srbije u Prištini Branislavu Nušiću.

Gotovusa-Livadicko-jezero-na-Brezovici.jpg

Razvoj privrede

Prva zadruga u Gotovuši osnovana je 1931. godine, zahvalјujući zalaganju učitelјa Milana Jevtića. Pre osnivanja zadruge, u Gotovuši su postojale tri bakalske radnje. Predsednik ove kreditno-prodajne zadruge bio je Stojko Dobrosavlјević, a blagajnik Stevan Maksimović. U zadrugu je stupio veliki broj domaćinstava iz Gotovuše, ali i okolnih sela.

Gotovusa-crkva-Presvete-Bogorodice.jpg
Crkva Presvete Bogorodice

Turizam

Na uzvišenju Čuka nalazi se simbol i zaštitni znak Gotovuše – krst visok 6 metara. Po narodnom verovanju, u davna vremena u selu su se rađala zdrava deca koja su se kasnije razbolјevala. Meštani su zbog toga tražili savet od lokalnog sveštenika i on im je savetovao da upregnu dva vola blizanca koji će vući plug, da na mestu gde budu zaorali tu i završe krug, da izoru brazdu oko celog sela i da u centru kruga naprave krst. Meštani su tako uradili i napravili krst od kamena koji su dovlačili iz reke. Tako je krst sačuvao Gotovušu i njenu decu.

Gotovusa-crkva-Svetog-spasa.jpg
Crkva Svetog Spasa

Krst danas predstavlјa simbol i zaštitni znak Gotovuše koji posećuje veliki broj lјudi iz svih krajeva Srbije i sveta. Začetnik i najzaslužniji čovek za razvoj turizma na Šar-planini bio je Stojko Dobrosavljević iz Gotovuše i po njemu prvi turistički objekat na Šar-planini  nosi ime “Stojkova kuća“.

Gotovusa.net

Priroda

Okolina Gotovuše obiluje izuzetnim prirodnim lepotama. Odmah iznad mesta su obronci i vrhovi Šar-planine. Na jugoistočnoj strani su: vrh Ljuboten, visok 2498 metara, Crni vrh, Gavranik, GLave, Kokošinje, Želјkina voda, kao i izletište “Bela voda“.

Gotovusa.jpg

Urbana struktura

Gotovuša je sastavlјena od nekoliko mahala (naselјa): Novo naselјe, Đurđevi, Stojčevi, Petkičini, Zangini, Kostićevi, Repinovo i Kevkine.

Kultura

Gotovuša nimalo ne zaostaje za većim sredinama u pogledu kulture. Odmah posle Drugog svetskog rata sagrađen je Dom kulture u kojem se organizuju razne kulturno-umetničke manifestacije. Čuvari narodne tradicije u Gotovuši su KUD „Mladost“, sa pevačkom grupom, koji pronose slavu Gotovuše i Srbije širom sveta sa nizom nagrada osvojenim na raznim takmičenjima.

U Gotovuši se održava i niz folklornih manifestacija i narodnih običaja koji se čuvaju od zaborava: maskenbal „Vučari“, koji se održava na Bele poklade, zatim Pročka, Mavanje kumbara, Lazarice i Veligdan.

Sport

Najzastuplјeniji sportovi u Gotovuši su fudbal, košarka, rukomet i odbojka. Najpoznatija ekipa je FK Gotovuša – jedna od najbolјih ekipa malog fudbala na prostoru Kosova i Metohije, sa velikim brojem osvojenih turnira i trofeja. Najpoznatije sportske manifestacije koje se organizuju u Gotovuši su: Turnir generacija “Cvetnica“, Noćna liga u malom fudbalu, košarkaški, odbojkaški i šahovski turniri.

Gotovusa.jpg

Danas…

Gotovuša je danas moderna šarplaninska varošica koja predstavlјa simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu i Metohiji.

Preuzeto sa: Gotovusa.net




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .