Ekologija

Danas se obeležava Svetski dan vrabaca

MediaSfera

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Osim što zvanično ostavljamo zimu iza sebe i ulazimo u proleće, na današnji dan ceo svet se osvrće na još jedan fenomen – značajan pad brojnosti vrabaca u svetu. Do ove pojave dolazi zbog smanjenja njihovog prirodnog staništa i sve većih površina prekrivenih betonom. Vrapci danas zavise od nas i naših odluka.




U Srbiji živi tri vrste vrabaca – pokućar (Passer domesticus), poljski (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis). Nijedna od ove tri vrste nije zvanično ugrožena, međutim pad brojnosti je primetan u poslednjih nekoliko decenija. Ovo je jedan od primera gde zapravo možemo na vreme da se pozabavimo problemom a ne da čekamo 5 minuta pred katastrofu i kukamo kako će vrapci uskoro nestati.

Vrabac živi uz čoveka još od kamenog doba. Iako se nastanjuje i van čovekovih naseobina, vrapci iz gradova i sa sela su često zavisni od čoveka. Gnezde se u kućnim strehama i šupljinama kuća, kao i u grmlju i na stablima. Hrane se semenkama, leptirima, paucima i drugim sitnim insektima, cvetnim nektarom, voćem, ostacima ljudske hrane… Veoma su korisni u borbi sa gusenicama i drugim insektima štetnim za poljoprivredu, pa su na selu rado viđeni susedi. Dužine do 15 centimetra, i težine oko 30 grama, ove ptičice u proseku žive svega 1,5 do 2 godine, mada u zatočeništvu mogu da prežive i duže od decenije.

Oni su se svakako prilagodili našim izmenama ekosistema, pa se tako gneze u kućnim strehama i šupljinama, kao i u žbunovima i stablima. Hrane se uglavnom semenkama i sitnim insektima, kao i voćem i ostacima ljudske hrane. Njihova prisutnost je veoma bitna, a od nje svakako i čovek profitira – hraneći se gusenicama i drugim „štetnim“ insektima pomažu nam da održavamo stabilnost u poljoprivredi.

Vrapci su simbol Beograda i jedna od najbrojnijih ptica u Srbiji, ali iz godine u godinu polako nestaju iz urbanih sredina. Sve teža mogućnost da dođu do hrane, gubitak mesta za gnežđenje, pa čak i nedostatak suve trave od koje vrapci svijaju gnezda samo su neki od problema sa kojima se suočavaju.

Kako je vrabac postao simbol Beograda

U leto 1456. godine pod vođstvom sultana Mehmeda II turska vojska počela je da nadire kroz Ugarsku i sa Dunava prilazi Beogradu unoseći jezu među stanovnike. Nakon žestokog juriša na grad, hrišćanska vojska koju je predvodio Sibinjanin Janko, neočekivano je 21. jula uspela da odbije napad, a o uspehu i herojstvu se dugo priča širom Evrope. Poraženi sultan već sutradan povlači svoju vojsku, a na bojnom polju ostaje mnogo mrtvih. Među ljudskim telima leži, legenda kaže, jedan vrabac pogođen sa tri strele. Vrabac, koji je možda spasio tri života, tako je postao simbol Beograda.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .