Duhovnost

Danas su Bele poklade – dan za praštanje i pomirenje

MediaSfera

 

Foto: Jelica Milentijević

 

Poslednja sedmica pred Veliki vaskršnji post naziva se Bela nedelјa, po belom mrsu koji se jede, a poslednji, današnji dan, Bele poklade. To su najsvečanije i najrasprostranjenije poklade koje bi, ove godine, trebalo prilagoditi epidemijskoj situaciji i merama opreza.




Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana!

Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Nazivi poklada su vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske.

Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane. Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa. Mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa. Proštene ili pročka poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: “Oprosti, ulazimo u post kao u more”, a prisutni odgovaraju: “Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni”.

Bele-poklade-foto-Jelica-Milentijevic-4-jpg

Bele, sirne poklade, proćka…

Bele poklade dobile su naziv po Beloj nedelјi, a zovu se još i Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade, odnosno Proćka, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede.

U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe. Prema narodnom verovanju, maskirana deca, a ponekad i odrasli, obilaze obližnje kuće u komšiluku tražeći, simbolično, jaja. Komšije ih često daruju i kojekavim slatkišima, bombonama, kolačima i voćem.Cilј je dobiti oproštaj i časno započeti post. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.

Bele-poklade-foto-Jelica-Milentijevic-2-jpg

U mnogim mestima kreću se obredne maskirane povorke, koje svuda rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ponegde se loži velika vatra od slame, zvana krleštica.Negde se vatra preskače, negde tera zle duhove. Ili se igra igra koja se zove “mačka”, u drugom delu zemlјe “lubačka” i “pauk”, ili se organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom.Mlađi se maskiraju u junake, ili strašna bića sa zubima od pasulјa ili kukuruza, brkovima od vune. Veselјe traje do ponoći, a onda počinje sedmonedelјni post.

Na Kosovu i Metohiji se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove “mačka”. U Podrinju se igraju “lubačke” i “pauka”, i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem. U Pčinji na današnji dan naprave velike gomile slame nasred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica. U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i “plaše” malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju. U Velikoj Plani predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.

Bele-poklade-foto-Jelica-Milentijevic-1.jpg

Oproštajna večera, Lamkanje

U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.

U poslepodnevnim časovima služi se takozvani oproštajno večernje, jer se tada obavlja “čin praštanja” u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.

Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.

bele-poklade-beli-mrs-jpg

Dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije.

Na bele poklade je postojao običaj da se gata, pomoću jaja. Otac uzme oljušteno kuvano manje jaje, veže ga končićem, a onda za gajtan koji visi. Deca sednu u krug oko stola i lamkaju na jaja. Svako zamisli  želju i trudi se da dohvati jaje i zagrize ga. Otac rukom okreće jaje i prinosi dečijim ustima pa ko uspe da ga zagrize – ispuniće se želja.

Sutra počinje Veliki post

Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.

Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.

Datum početka Velikog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .