MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Zazvonio mi je telefon, na displeju je pisalo ime mog najboljeg druga. Tih dana je trebalo da polaže vožnju, pomislila sam da me zove da mi javi radnosne vesti.
Međutim, nije zvučao srećno, pozvao me je da dođem kod njega da popijemo kafu. Dok sam se spremala razmišljala sam kako da ga utešim. Pomislila sam: “Ma nije položio pa je sad razočaran, ja ću ga nekako utešiti, i ja sam skoro položila, ima tome dve godine, još se sećam kako je meni bilo na polaganju”.
Rekao je da mora nešto da mi pokaže i otišao je u sobu. Dok sam čekala da se vrati bila sam ubeđena da će mi pokazati onaj papir sa negativnim poenima i prekršajima koje je napravio tokom polaganja, a on mi je zapravo pokazao papir na kom piše, da ima metastaze i da se hitno upućuje na operaciju i bolničko lečenje.
Moj najbolji drug ima rak!
Rak! Mlad dečko ima rak!
Vodi zdrav život, sportista, zdravo se hrani, nikad pio, nikad pušio, nikad opijate nije uzimao i sad ima metastaze!
Obrazi nakvašeni suzama, moje drhtave ruke pokušavaju da ga čvrsto zagrle.
Posle par dana je operisan i ostao je u bolnici. Rak je izvađen i uzet je uzorak kako bi se saznalo da li je benigni ili maligni tumor. Niko ne može da ga vidi. Mi, njegovi drugari, stalno zovemo njegove roditelje kako bismo saznali kako je.
Čekamo i čekamo danima.
Dani više nisu dani, sada su nedelje.
Svi još čekamo.
Taj rak boli sve nas i sve nas izjeda.
Doktor njegovim roditeljima saopštava da će on morati na hemioterapiju, na nekoliko zračenja.
Čekamo da stigne rezultat. On nas zove preko video poziva, mi se smejemo i pričamo sa njim, a kad se veza prekine kvasimo obraze.
Stigao je rezultat.
Rak je onaj dobroćudni!
Olakšanje, pada kamen sa srca, jer znamo da će biti dobro. Posle nekog vremena i nekoliko hemioterapija izašao je iz bolnice i ja sam mu došla u posetu. Čvrsto sam ga zagrlila i ljubila njegovu glavu bez dlaka, bez kose.
Biće on dobro, kosa će porasti.
Prošlo je nekoliko meseci njemu je kosa porasla, više nema ravnu i svetlu kosu, sada mu je kosa tamna, skoro pa crna i loknasta.
Život je nastavio da teče normalno. Dok se rak ponovo nije pojavio. Na drugom mestu. Nove metastaze. Sada ponovo taj rak izjeda sve nas. I ovaj rak boli sve nas.
Doktor je rekao da postoji verovatnoća da ove metastaze nisu dobroćudne, ali da mora da se sačeka nalaz posle operacije.
Sada ponovo čekamo. Čekamo. I plačemo. Čekamo.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Dodaj komentar