MediaSfera
Na naslovne strane tabloida starlete nije dovela njihova kriminalna aktivnost, već su one zauzimale svoje mesto u medijama mnogo ranije, sada se seciraju kao uvod u anatomiju zločina, do pre mesec dana su predstavljane kao modeli ponašanja mladima. I jedna i druga slika o njima nije slučajna
Piše: Biljana Maksimović
Slučajevi nasilja, vulgarnosti, pornografije, čak i pretnje smrću – sve to su bili i jesu sastavni delovi rijaliti programa u Srbiji, koji se emituju na raznim televizijama, a na pojedinim sa nacionalnom frekvencijom ove emisije su glavne okosnice i puštaju se više sati dnevno. Sada smo svedoci metastaziranja, model rijaliti programa i stvaranje rijaliti likova potaje sadržaj političkog života. Dominatni tok kojim se upravlja iz sobe za režiju.
Cele protekle nedelje traju besplodne rasprave da li su Mimi Oro i Tijana Ajfon ugrozile stabilnost države, planirale zločin, učestovovale u organizovanju kriminalnih grupa. Rubikon je pređen davno. Onda kada su ne samo njih dve, već čitava armija, agresivno i militantno zauzele prostor u javnosti. Nisu ih uveli opskurni likovi sa one strane zakona, lansirali su mediji pod kontrolom ovog i ovakvog režima. Od anonimnih devojaka sumnjivog morala do instant zvezda, čije ime nepogrešivo znaju i stari i mladi, ceo korpus koji čini televizijski auditorijum, stigle su preko rijaliti programa. Ne slučajno, nehotično, kao greške u kastingu.
Kao što je Nil Ferguson, priznati engleski istoričar, bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, nazvao prvim „rijaliti predsednikom“ u istoriji, moglo bi se, s mnogo osnovanosti, reći da je Srbija prva, prava rijaliti država na planeti, čija je stvarnost totalno pseudopolitizovana do krajnjih granica rijalitizma.
Prvo je došlo do neprirodnog simbiotskog povezivanja, rečnikom primerenim temi, protivprirodnog bluda izmedju političkog i medijskog prostora u kome su obe sfere izgubile sve atribute i vrednosne karakteristike. Onda je šou mogao da počne u punom zamahu. Iscenirane kavge, odglumljena neprijateljstva, denucijacije, iritantno moralisanje, provokacije i grupisanja korišćena kao indukciono gorivo rijaliti programa ubrizgano je u politiku. Takva politika, pokazalo se nažalost, negovana i praktikovana do izlizanosti, donosi glasove, kao što pobednicima šou programa na kraju pruža utehu za ogoljavanje i moralnni striptiz bogatim nagradama i homogenizovanjem fanatičnih “fanova” .
Zavodljivost i lakoća kojom starleta od osude javnog mnenja preobražavaju se u mljenice ili mučenice koje izazivaju empatiju nisu incidentalna pojava, već svesna i planirana akcija.
Postepeno sa dominacijom ovih sadržaja i ono što je ostalo od političkog života menjalo se po uzusima televizijske produkcije kiča i šunda. Tokom proteklih nekoliko godina zabeležen je i fenomen takozvane starletizacije. To su jedini plodovi parloga u koji je pretvorena kulturna i javna scena. Tadašnji ministar inostranih poslova strane zvanice na prijemima uveseljavao je kafankim repertoarom, a u službu za koju je bio odgovoran, primane u osobe koje nisu prošle audicije za televizijske programe. To kako će neko izgledati ili odevati se je, stvar slobodnog izbora, ali je rđavo kada ti atributi budu jedina kvalifikacija. Ta starletizacija je na neki način bila i uvertira u estradizaciju spoljne politike. U ovoj zemlji zamrli su i kultura i obrazovanje i zdravstvo i sve ostalo.
Ovde je politika centralna vest i estradna, i životna i politička, zato što nam životi zavise od političara koji su od početka 90-ih pa do danas sve više i više uzdizani i doživljavani polubožanstava. Samo što su u ratnim godinama njihova transformacija u idole nacije tekla uz korišćnje epike i drugačije ikonografije i pratećeg narativa. Pravljeni su heroji bez herojstva, sada imamo nadljude koji leče svoje komplekse i dokazuju kako može da se bude uspešan u svim mogućim oblastima. I tu je pilot program napravljen sa starletama. Svaka od njih dobila je priliku da uz ime doda i neko zanimanje, zvanje, autorstvo.
Ovaj politički rijalitizam vodi u potpunu entropiju, ali odvija se i opstaje u konstantnom isrcpljivanju, koje ljudi drži u stanju stalno otvorenih očiju ka jednoj slici koju kao u lovu marker izmiče i pomera se, iščekivanjem sledećeg izdanja novina, termina u kome se emituje nikada viđen snimak ili emisije koja sve otkriva.
Samo se setite da ćete o kriminalcima čuti od onih istih koji su ih nekada od milja grlili, približavali ljudima, primali u svoje okrilje, uvodili u naše domove. Nijedna starleta nije slučano ni stvorena, ni uništena. Svaka je bila roba, na ovaj ili onaj način, kojoj je istekao rok trajanja.
Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera.rs
Dodaj komentar