MediaSfera
Narodna biblioteka Srbije, najstarija ustanova kulture u našoj zemlji obeležila je danas 189 godina postojanja.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković istakla je danas na svečanosti povodom 189 godina postojanja Narodne biblioteke Srbije, da naša zemlja zaslužuje i treba da ima centralnu ustanovu koja vodi računa o tradiciji i istovremeno prati savremene trendove u bibliotekarstvu.
„Savremeno doba nameće Narodnoj biblioteci Srbije nove izazove, na prvom mestu digitalizaciju građe i popularizaciju čitanja kod mlađe publike“, rekla je Gojković i apostrofirala da je dolazak Vladimira Pištala, jednog od naših najvećih književnika današnjice na čelo ove prestižne institucije, veliki podsticaj za njen dalji razvoj.
28. februar se uzima kao zvanični datum osnivanja Narodne biblioteke jer je tog dana 1832. godine Dimitrije Davidović, srpski političar, diplomata, ustavopisac, novinar i publicista poslao pismo knezu Milošu o uređenju ove biblioteke.
U knjižari prvog srpskog izdavača i knjižara Gligorija Vozarovića, nastala je Narodna biblioteka Srbije. Početni fond sa kojim je raspolagala nastao je od donacija Vozarovića i drugih ljudi koji su tada brinuli o kulturi u našoj državi.
Narodna biblioteka Srbije poprimila je nacionalni karakter kada se spojilo više biblioteka koje su bile u javnoj ili državnoj nadležnosti, a bilo je i onih koje su predstavljale privatne biblioteke, među kojima se našla i biblioteka Lukijana Mušickog.
- godine ova biblioteka posedovala je 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog koji je izradio dr Milovan Spasić. Zvanje državnog bibliotekara, koji je bio u rangu sa profesorima Velike škole, uvedeno je po naređenju kneza 1853. godine.
Đura Daničić je ozvaničio naziv “Narodna biblioteka” koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu nacionalne bibliografije. Zakonom o štampi, koji je donešen 1870. godine zahvaljujući Stojanu Novakoviću, ustanovljen je obavezni primerak.
Tokom Prvog svetskog rata stradao je deo Narodne biblioteke, a ono što je sačuvano preseljno je na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo knjiga je stigao čak i do Sofije. Na početku Drugog svetskog rata, kada je bombardovan Beograd, Biblioteka je izgorela do temelja. Veliki deo fonda je tada uništen.
Dodaj komentar