Duhovnost

Danas je sveti Simeon Mirotočivi

MediaSfera

 

 

Na današnji dan 1199. godine u Hilandaru, umro je otac Svetog Save, Stefan Nemanja osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Kada je predao vlast i zamonašio se, dobio je ime Simeon.




Stefan Nemanja bio je veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, progonitelj jeresi.

Bio je jedan od najznačajnijih ličnosti svoga doba.

Zbog čudotvornog tečenja mira iz njegovih zemnih ostataka, prozvan je Mirotočivim.

Pretpostavlja se da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan njegov lik, a posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu.

Sveti Simeon Mirotočivi se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave – slavski kolač, koljivo i vino, i osveštanjem koje obavlja sveštenik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan posna. Današnji praznik je nepokretan. Krsna je slava Patrijaršijske kapele.

Žitije Svetog Simeona

Kršten je po latinskom jeretičkom obredu, ali po povratku u Rašku, krštenje je dovršio pravoslavni sveštenik, miropomazujući ga u Pravoslavnu veru. Imao je tri brata, i posle očeve smrti, dobio je istočni deo očeve zemlje, oblasti oko Toplice, Ibra, Rasine i Reke, i to otprilike između Stalaća, Prokuplja, Zvečana i planine Đakova. Od grčkog cara Manojla I Komnina dobio je Dubočicu, današnji Leskovac na dar, kao zalog za život u prijateljstvu. Braća nisu mnogo volela Nemanju i jednom prilikom su pokušali da ga zarobe, no on se srećno izbavio i u znak zahvalnosti, podigao manastir Đurđeve Stupove. Braća su zatim pokušala da silom uzmu od Nemanje zemlju, pa su ga napali najamničkom vojskom. On ih je dočekao kod Zvečana i potukao. Posle toga se okrenuo unutrašnjem uređenju zemlje i uništio bogumilsku jeres, koja se tada pojavila i ozbiljno zapretila stabilnosti države i Crkve.

Posle toga, podiže vojsku da oslobodi svoju dedovinu i proširi svoje zemlje, pa je tako zauzeo Zetu sa gradovima, a zatim je od Grka osvojio dvadesetak gradova, zajedno sa pripadajućim oblastima. Godine 1189. nemački car Fridrih Barbarosa, u trećem pljačkaškom pohodu, koji su nazivali „krstaškim“, prolazi kroz Srbiju, i u znak zahvalnosti za prijem u Nišu, „daje pravo“ Nemanji da se nazove carem, jer je do tada nosio titulu župana.

Nemanja je kao mudar vladar, znao da se država temelji na narodu, a da njenu duhovnu snagu čini sveštenstvo. Bio je blizak narodu, pomagao sveštenstvo, podizao crkve i manastire. U Toplici kod Kuršumlije je podigao manastir Svetog Nikole i crkvu Presvete Bogorodice na ušću reke Kosanice. Najveća Nemanjina zadužbina, pored manastira Hilandara, jeste manastir Studenica, kao duhovno i kulturno sedište Srpske crkve i države.

Na državnom saboru 25. marta 1196. godine, Stefan Nemanja se odrekao prestola u korist svog sina Stefana, „zeta kir Aleksija, cara grečeskago“. Sutradan je primio monaški postrig dobivši ime Simeon. Žena mu Ana odlazi u ženski manastir gde postaje monahinja Anastasija. U Studenici je proveo godinu i po dana, a potom, u jesen 1197. godine, odlazi svom sinu Savi na Svetu Goru,  u manastir Vatoped.

Sa sinom Savom i uz pomoć sina Stefana, kao i srpskog naroda, podiže manastir Hilandar, „za primanje ljudi od srpskog naroda koji se odaju monaškom životu“. Prestavio se 13. februara 1200. godine. Njegove mošti prenete su u Srbiju, u manastir Studenicu 1208. ili 1209. godine. Na očevim moštima, izmirila su se braća Stefan i Vukan. Kao razlog što je preneo mošti Sv. Simeona u Srbiju, Sveti Sava navodi opasnost od jeretika latina koji su napadali Svetu Goru, a time i manastir Hilandar, kao i zavet samog Nemanje da mu telo počiva u otačastvu.

Sv. Simeonu posvećena su tri žitija: prvo je napisao njegov najmlađi sin Sveti Sava (1208), drugo njegov srednji sin Stefan Prvovenčani (1216), treće hilandarski monah Domentijan (1236/40). Sava uglavnom izlaže očev životopis posebno kao monaha i ktitora Studenice, kao i njegovo prestavljenje, a Stefan Prvovenčani i Domentijan opisuju ceo Namanjin život. Obojica govore ο točenju mira iz njegovih moštiju, kao i čudima koja je činio na zemlji. Prema Domentijanu, prva Služba svetom Simeonu Mirotočivom, koju je napisao Sveti Sava, održana je u Hilandaru 3. februara 1202. godine, na dan Sv. Simeona Bogoprimca. Teodosije je sastavio novu Službu prepodobnom Simeonu, po ugledu na Savinu Službu. Sv. Simeonu posvećeni su brojni hramovi u zemlji i inostranstvu, među kojima su i Patrijaršijska kapela i Saborna crkva u Nišu.

U crkvenom slikarstvu, najčešće je prikazan kao velikoshimnik i skoro uvek sa sinom, Svetim Savom. Njegov lik je prisutan u skoro svim našim crkvama i manastirima, bilo na fresci ili na ikoni.

,,Žitije Svetog Simeona“- Sveti Sava

,,A kada je došao 12. dana toga meseca, reče:

– Čedo moje, donesi mi presvetu Bogorodicu, jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj.

I kada je bila izvršena zapovest, i veče kada je nastupilo, reče:

– Čedo moje, učini lјubav, položi me na rasu koja je za moj pogreb, i spremi me potpuno na sveti način, kao što ću i u grobu ležati. I prostri rogozinu na zemlјu, i položi me na nju, i položi kamen pod glavu moju, da tu ležim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde.

A ja sve ispunivši, izvrših što mi je on zapovedio.

A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takova neiskazana Božja proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede da se liši nijedne stvari duhovne, nego mu Bog sve ispuni. Jer, vaistinu, braćo moja lјublјena i oci, čudo beše gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlјe, taj je izgledao kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, gde leži na zemlјi, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli da sviju proštenja i blagoslova.

A kada je nastalo noć, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije da vrše službe i da se malo odmore. A ja i jednoga jereja ostavih sa sobom, pa ostadosmo kod njega svu tu noć.

A kada je došla ponoć, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio.

A kada je nastala noć, pošto su se svi oprostili i crkvena služba, odmah se prosvetli lice blaženoga starca, i, podigavši oči k nebu, reče:

„Hvalite Boga među svetima njegovim,

hvalite ga i na tvrđi sile njegove!“

A ja mu rekoh:

– Koga vide te govoriš?

A on pogledavši na me, reče mi:

„Hvalite ga i na silama njegovim,

hvalite ga i po premnogoj vladavini njegovoj!“

I pošto je ovo rekao, odmah ispusti svoj prebožastveni duh i usnu u Gospodu.“




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .