MediaSfera
Roman „Đurđevim stopama“ Ljiljane Šarac od danas je u prodaji u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Pred čitaocima je roman nagrađivane autorke Ljiljane Šarac „Đurđevim stopama“, koji karakteriše divno, maštovito, uzbudljivo pripovedanje koje drži pažnju sve vreme i kulminira neočekivanim krajem.
Događaji se odvijaju na dve vremenske ravni. Jedna zadire u davnu prošlost i u njoj je pripovedač despot Đurađ Branković, koji se priseća svog života, a druga je savremena priča koja pored misterije o tome čiji se ostaci nalaze u kovčegu prati i razvoj ljubavne priče jedne mlade fotografkinje Ksenije.
Zima je 1455. godine. Despot Đurađ Branković je zbog sukoba sa Mihailom Silađijem dospeo ropstva u beogradskoj tvrđavi.U tamnici je proveo nekoliko meseci. Dok čeka da sin Lazar i žena Irina sakupe otkup, u mislima se vraća u prošlost.
Zabrinut za sudbinu zemlje i porodice, očajava što ga je slobode lišio hrišćanski plemić.
U studenoj Silađijevoj tamnici prebira po svojoj burnoj prošlosti. Priseća se mladalačkih pustolovina i ženidbe ponositom Irinom Kantakuzin, ljutog rivalstva sa ujakom Stefanom Lazarevićem, mukotrpne gradnje Smedereva i upinjanja da za svoj narod osvoji što više slobode. On nastoji da sačuva svoje dostojanstvo i smogne snage za još jedan podvig kojim će, poput zvezde repatice, ostaviti blistavi trag po mrkloj tmini koja je prekrila njegovu zlosrećnu zemlju.
Šest vekova kasnije mlada Beograđanka Ksenija, fotografkinja i izdanak kupindolske loze Brankovića, tavori u posve drugačijoj vrsti tamnice. Duševnu prazninu koja se otvorila dvostrukim gubitkom popunjava opsesijom koju je nasledila od oca, nastavljajući njegovu potragu za misteriozno nestalim srebrnim sarkofagom i grobom despota tragične sudbine.
Srednji vek u genetskom kodu
Ideju za roman autorka je dobila tokom jedne šetnje Smederevskom tvrđavom pretprošle jeseni.
„Na trenutak me je prenela u neko drugo vreme, na dvor despota Đurđa Brankovića. Pokrenula je lavinu pitanja o tome kako je živeo i odolevao pritiscima i sa severa i sa juga, nastojeći da očuva svoj narod i državu koja je klecala pod vazalnim odnosom. Drevne zidine su me asocirale na poslovicu ’vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje’, koja je tako adekvatna i kada je zlosrećni srpski despot u pitanju. Podstaknuta razmišljanjima, krenula sam u uzbudljivu avanturu istraživanja o vremenu i životu Đurđa Smederevca. Pošla sam tim putem i pratila njegove stope. Tako se rodio istorijski roman koji je zapravo dugo zrio u meni, s obzirom na to da sam rođena u Smederevu i da je nama Smederevcima u genetskom kodu ljubav prema srednjem veku.“
Da bi sagledala ceo despotov život, Ljiljana je u žižu pripovedanja stavila njegov boravak u tamnici u Beogradskoj tvrđavi, u koju su ga zatvorili Ugri.
„Razmišljala sam kako mora da su mu u njoj bili dugi sati i dani, te se sigurno u samoći prisećao događaja iz prošlosti. Ta pozicija starog, iscrpljenog vladara koji više nema čemu da se nada inspirisala me je da ispišem prve redove. Nakon njih priča je potekla kao gejzir. S druge strane, rodila se ideja za paralelnu priču u savremenom vremenskom trenutku o jednoj devojci koja traga za istinom o srebrnom sarkofagu koji je pronađen na Rudniku krajem prošlog veka, i sa njom krećemo u jednu uzbudljivu avanturu koja ponovo na neobičan način vodi do Đurđa“, rekla nam je autorka.
Đurđeve stope
Kroz živopisnu tapiseriju svog najnovijeg romana, čarobnim potezima umešne tkalje istorijskog i savremenog, Ljiljana Šarac prepliće dve naizgled nespojive pripovedne niti: o tragično neshvaćenom srpskom despotu Đurđu Brankoviću koji, utamničen pred sam kraj života, svodi račune sa samim sobom, i mladoj Beograđanki Kseniji kojoj opsesija misterijom nestalog srebrnog sarkofaga pomaže da prebrodi dvostruki gubitak i pronađe svoj tračak svetlosti i nade na kraju tamnog tunela.
Prateći trag Đurđevih stopa, ova, u isti mah dinamična i kontemplativna povest, vodi čitaoca na uzbudljivo putovanje kroz različita vremena i prostore: od krvavih razbojišta i dinastičkih borbi srpskog srednjeg veka do intriga, spletki i supresije informacija bivše SFRJ; od memle kamena i bede tamnica do sjaja prepunih riznica i mekog dodira svile; od drevne, čvornovate kruške u Drenici na Kosovu do sočnih limunova sa obala Jadrana i uskih, suncem okupanih uličica Dubrovnika; od raskoši i zamki Carigrada do skromne, zaboravljene crkvice na Starom smederevskom groblju i tajne u njoj pohranjene, piše dr Slavica Ranković recenzent romana.
Ljiljana Šarac
Rođena je u Smederevu 1971. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet. Dugo je radila kao novinar, urednik Revije Lasta i PR, a danas je nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Do sada je objavila četiri istorijska (Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni, Zlatna živa) i dva ljubavna romana (Starija, Stariji).
Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“ i prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019).
Dodaj komentar