Vruće teme

Kako se bira patrijarh Srpske pravoslavne crkve

MediaSfera

 

Pripremila: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

U kritpti hrama Svetog Save danas je u 12 časova počeo Sabor Srpske pravoslavne crkva na kome se bira njen 57. poglavar. Naime, u subotu,  20. februara navršiće se tačno tri meseca otkako je, od posledica korona virusa, preminuo 56.  poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej. Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da novi patrijarh srpski mora biti izabran u roku od  tri meseca od upokojenja prethodnog patrijarha. Kandidat može biti svako ko je „eparhijski episkop najmanje pet godina“, a procedura nalaže da trojicu kandidata tajnim glasanjem bira Sabor, čiji su ravnopravni članovi svi mitropoliti i epskopi kako u Srbiji, tako i u svetu.




U našim medijima provlači se da bira 45. patrijarh srpski. Istpričar Dejan Ristić podseća da je Srpsku pravosavnu crkvu, kao autokefalnu crkvenu organizaciju u rangu arhiepiskopije, osnovao 1219. godine arhiepiskop Sveti Sava I Srpski. Tako da SPC do sada nije imala 45, već 56 poglavara od kojih su prva dvanaestorica bila u rangu arhiepiskopa, a preostala četrdeset petorica u činu patrijarha.

Patrijarh srpski, čija puna titula glasi „arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski“, vrhovni je poglavar Srpske pravoslavne crkve. On je predsednik je Svetog arhijerejskog sabora, Svetog arhijerejskog sinoda i Patrijaršijskog upravnog odbora. Patrijarh ima sva prava i dužnosti eparhijskog arhijereja u svojoj Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj i njom upravlja uz pomoć svojih vikarnih episkopa.

Svaka vlast,od predratne preko komunističke do ove današnje, je nastojala da ima uticaj na izbor patrijarha, jer je on predvodnik duhovne vlasti.
“Nije to ništa više sada nego što je bilo ranije. Recimo bilo je veliko interesovanje za vreme kraljevine. Čak su 1920. svetovne vlasti insistirale da oni verifikuju izbor patrijarha, jedno vreme je Sabor SPC sazivao ministar vera, a tridesetih godina je država čak donela zakon o izboru patrijarha, što se sada smatra nezamislivim” objasio je Ristić, gostujući u emisiji “Probudi se” na TV Nova S.

Procedura za izbor poglavara SPC

Proces izbora nije jednostavan. Naime, izbor patrijarha srpskog vrši se na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, proširenom i aktivnim vikarnim episkopima, i to najkasnije u roku od tri meseca od dana kada se patrijaraški presto uprazni. Patrijarh se bira između aktivnih eparhijskih arhijereja koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina. Inače, ranije je patrijarha srpskog birao Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, koga su pored arhijereja sačinjavala i pojedina sveštena i svetovna lica.

Kako su ocenili u samoj Patrijaršiji, na ovaj način izbor je „po volji božijoj i meri naroda“.

Pravilo je da se patrijarh bira pod svodovima hrama, a svakom izbornom krugu prethodi molitva priziva Svetog Duha. U sadašnjim uslovima, taj hram je patrijaršijska kapela Svetog Simeona Mirotočivog, povezana sa Sinodskom salom, u kojoj sede arhijereji, članovi Izbornog Sabora.

Tajnim glasanjem predlažu se kandidati, od kojih u uži izbor ulaze samo tri arhijereja koji dobiju više od polovine glasova članova izbornog Sabora. Glasanje se ponavlja se do trenutka dok se ne dođe do kandidata sa potrebnim brojem glasova.

Potom se imenuje duhovnik zadužen da otvori zapečaćeni koverat i izvuče jednu od tri ceduljice, na kojoj su ispisana imena trojice arhijereja sa potrebnom većinom glasova. Izabrani duhovnik izvlači iz koverte jednu od tri zapečaćene cedulje i predaje je najstarijem arhijereju, predsedavajućem Izbornog Sabora, koji glasno izgovara ime novoizabranog patrijarha i time zaključuje izbornu sednicu.

Patrijarh srpski se bira kada je prisutno najmanje dve trećine članova, pod predsedništvom najstarijeg arhijereja po posvećenju i to žrebom između trojice kandidata izabranih tajnim glasanjem i apsolutnom većinom. Odsutni arhijereji mogu ovlastiti druge eparhijske arhijereje da umesto njih glasaju, s tim što jedan arhijerej može biti opunomoćen samo jednim glasom.

Hronologija izbora

Do 1967, patrijarsi su birani na Izbornim saborima na kojem su učestvovali osim episkopa i drugi predstavnici Crkve, kao i pojedini laici. Pod vođstvom patrijarha Germana, izmenjen Ustav SPC; upravo se on pobrinuo da više niko ne bude izabran na način na koji je on izabran. Od 1967, patrijarh se bira na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, apostolskim žrebom; u izboru učestvuju samo arhijereji. Ova promena crkvenog Ustava bila je veoma neprijatno iznenađenje za tadašnju vlast.

Nedeljnik “Vreme” podseća da je nakon Prvog svetskog rata (SPC je 1921. Vidovdanskim ustavom prestala da bude državna crkva), septembra 1920. na sednici Sabora za patrijarha izabran arhiepiskop Dimitrije. Vrlo brzo, Vlada je objavila Uredbu o izboru patrijarha – koja je bila temelj deset godina kasnije donesenog Zakona o izboru patrijarha SPC – i tražila da se ponovi izbor.

Prema pomenutoj Uredbi, Izborni sabor je birao između trojice vladika koje je predlagao Sabor SPC. U njega su, pored arhijereja i drugih crkvenih predstavnika, ulazili svi ministri, aktuelni i bivši predsednici Ministarskog saveta, predstavnici Narodne skupštine, predsednici sudova i pojedinih opština, rektori… Glavnu ulogu u celom procesu imao je ministar vera – on je čak bio taj koji je sazivao Izborni sabor. Kandidata sa najvećim brojem glasova potvrdio bi kralj da bi potom usledilo ustoličenje.

Izbor se ponovio – i ponovo je za patrijarha izabran arhiepiskop Dimitrije.

Novi Zakon donet je 6. aprila 1930. i većina u Izbornom saboru su, po tom Zakonu, bili laici; članovi Sinoda nisu bili nimalo zadovoljni. Navodno se tih dana mitropolit Gavrilo čak potukao sa predsednikom Vlade Petrom Živkovićem, jer nije želeo toliki upliv političara i svetovnih lica na odabir crkvenog poglavara. Nije mu vredelo. Po ovom Zakonu je izabran patrijarh Varnava Rosić.

Osam godina kasnije, usled borbe oko Konkordata, smrt patrijarha Varnave biće iznenadna i mnogima sumnjiva. Novog patrijarha Gavrila će, između izabranih kandidata, odabrati Kraljevsko namesništvo u ime kralja. Pritisak vlasti o tome koji će kandidati ući u uži izbor bio je velik – prema nekim izvorima, po ulicama oko crkve je zbog toga dežurala policija.

Posleratni period

Nakon Drugog svetskog rata, Ustavom iz 1946. godine Crkva je odvojena od države.  Crkvenim Ustavom iz 1947, patrijarh se birao većinom glasova na zasedanju Sabora, a u izboru su učestvovali, osim arhijereja, i drugi predstavnici Crkve, dok su među laicima tu bili članovi Patrijaršijskog upravnog odbora. Drugim rečima, više nije bilo, formalno uzev, predstavnika države.

Godine 1950. izabran je patrijarh Vikentije Prodanov. Od njega se očekivalo da reši makedonsko pitanje i vlast je bila sigurna da je on taj. Prevarili su se. Mada je bio fleksibilan i sa predstavnicima vlasti razgovarao o mnogim temama, problem sa tzv. Makedonskom crkvom nikada nije rešio, iako je mnogo puta govorio da je to skoro gotova stvar.

Osam godina kasnije, na čelo Crkve je došao patrijarh German. Balansirao je naredne 32 godine, popuštao vlastima, ali i borio se za Crkvu. Decembra 1990, dok je ležao u bolničkom krevetu, počeo je izbor za novog patrijarha. Birano je između 17 episkopa, a za novog patrijarha izabran je episkop-raško prizrenski Pavle, podseća Vreme.

Poslednji od patrijarha, Irinej, izabran je u januaru 2010.

Kako se birao patrijarh pre 80 godina

Patrijarh Gavrilo Dožić, koji je vodio demonstracije protiv Trojnog pakta i preživeo logor Dahau izabran je 21. februara 1938, o čemu svedoče pisanja tadašnje dnevne štampe.

U dnevnom listu Pravda od 23. februara 1938. godine piše se o patrijarhu srpskom Gavrilu i njegovom svečanom ustoličenju na čelu Srpske pravoslavne crkve. Na svečanoj liturgiji je, piše Pravda, prisustvovao celokupan državni kor sa sve ministrima u Vladi Jugoslavije. Tu su bili i predstavnici Francuske, tadašnje Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske, Belgije, Bugarske…

Patrijarhu koji će zatim voditi srpsku crkvu u u razdoblju Drugog svetskog rata i ostati upamćen kao žestok protivnik potpisivanja Trojnog, stiglo je, piše list, više od 300 teleframa iz inostranstva u tom trenutku, a novinar Pravde opisuje dobar i prijateljski odnos između predstavnika kraljevine i crkve.

U tom trenutku, Pravda ne piše ništa o poltičkim ubeđenjima patrijarha, ali će se ispostaviti da će on tri godine kasnije voditi državni udar 27. marta 1941. godine i blagosiljati puč. Rat će provesti u zarobljeništvu, a jedan period i u zloglasnom logoru Dahau, ali kao povlašćeni zatvorenik. Nakon rata, po patrijarha idu Ljotić i Nedić, a on se vraća u Jugoslaviju  1945. godine.

List od istog dana piše i englesko – francuskom prijateljstvu, kao bazi za poljuljane odnose u Evropi. Misli se naravno na probeleme sa Nemačkom i Italijom. Tu je i tekst o zabrani bilo kakvih manifestacija u Austriji, jer su noć ranije “divljali” nacional – socijalisti.

Pravda je u tom trenutku već krenula da neguje ono što će biti karakteristično za dnevne listove posle rata, a to su celokupne strane u fotografijama, odnosno foto – reportažama iz različitih delova Jugoslavije i sveta.

List Vreme od pre 80 godina prenosi izveštaj sa svečanog ručka na koji je novoizabrani patrijarh pozvao predsednika Vlade, ministre i članove Sabora.

Novinar prenosi kako je celokupna poseta bila u duhu kraljevstva i da su svi uzvikivali “Živeo kralj!”. Takođe su i pevali “Mnogaja ljeta”, a prisutnima se obratio i mitropolit sarajevski. Odabir patrijarha posebno su podržali predstavnici crkve sa Cetinja, prenosi „Danas“.

Arhiepiskopi

  • 1. Sveti Sava 1219-1233, †1235.
  • 2. Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263, †1266.
  • 3. Sveti Sava II 1263-1271.
  • 4. Danilo I 1271-1272.
  • 5. Sv. Joanikije I 1272-1276, †1279.
  • 6. Sv. Jevstatije I 1279-1286.
  • 7. Sveti Jakov 1286-1292.
  • 8. Jevstatije II 1292-1309.
  • 9. Sveti Sava III 1309-1316.
  • 10. Sveti Nikodim 1317-1324.
  • 11. Sveti Danilo II 1324-1337.

Pećki patrijarsi

  • 12. (1) Sv. Joakinije II 1338-1346, †1354.
  • 13. (2) Sveti Sava IV 1354-1375.
  • 14. (3) Sveti Jefrem 1375-1379, 1389-1392, †1397.
  • 15. (4) Sveti Spiridon 1379-1389.
  • 16. (5) Danilo III 1392-1398.
  • 17. (6) Sava V 1398-1406.
  • 18. (7) Danilo IV 1406.
  • 19. (8) Kirilo 1407-1419.
  • 20. (9) Nikon 1420-1435.
  • 21. (10) Teofan 1446.
  • 22. (11) Nikodim II 1446-1453.
  • 23. (12) Arsenije II 1453-1463.

1463-1557. Pred turskim osvajanjima Patrijaršija je prenesena u manastir Žiču.

  • 24. (13) Makarije Sokolović 1557-1571, †1574.
  • 25. (14) Antonije Sokolović 1571-1575
  • 26. (15) Gerasim Sokolović 1575-1586.
  • 27. (16) Savatije Sokolović 1587.
  • 28. (17) Nikanor ?
  • 29. (18) Jerotej 1589-1591.
  • 30. (19) Filip 1591-1592.
  • 31. (20) Jovan 1592-1614.
  • 32. (21) Pajsije I Janjevac 1614-1648.
  • 33. (22) Sveti Gavrilo Rajić 1648-1655, †1659.
  • 34. (23) Maksim Skopljanac 1655-1674, †1680.
  • 35. (24) Arsenije III Crnojević 1674-1690, †1706
  • 36. (25) Kalinik I 1691-1710.
  • 37. (26) Atanasije I 1711-1712.
  • 38. (27) Mojsije Rajović 1712-1726.
  • 39. (28) Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1725-1737.
  • 40. (29) Joanikije III Karadža-Grk 1739-1746.
  • 41. (30) Atanasije II Gavrilović 1747-1752.
  • 42. (31) Gavrilo II Sarajevac 1752.
  • 43. (32) Gavrilo III 1752.
  • 44. (33) Vikentije Stefanović –
  • 45. (34) Pajsije II Grk –
  • 46. (35) Gavrilo IV Grk –
  • 47. (36) Kirilo II 1758-1763.
  • 48. (37) Vasilije Jovanović-Brkić 1763-1765, †1772.
  • 49. (38) Kalinik II Grk 1765-1766.
  1. Pećka patrijaršija je ponovo ukinuta 1766. i potčinjena Carigradskoj.

Karlovački mitropoliti i patrijarsi 1690-1920.

Značajno je pomenuti da je Srpska pravoslavna crkva jedno vrijeme imala sjedište u Sremskim Karlovcima kao mitropolija, a zatim i kao patrijaršija, sve do 1920.

  • Arsenije III Crnojević 1690-1706
  • Isaija Đaković maj – jul 1708
  • Sofronije Podgoričanin 1710-1711
  • Vikentije Popović 1713-1725
  • Mojsije Petrović 1725-1730
  • Vićentije Jovanović 1731-1737
  • Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1737-1748
  • Isaija Antonović 1748-1749
  • Pavle Nenadović 1749-1768
  • Jovan Đorđević 1769-1773
  • Vićentije Jovanović Vidak 1774-1780
  • Mojsije Putnik 1781-1790
  • Stefan Stratimirović 1790-1836
  • Stefan Stanković 1837-1841
  • Josif Rajačić 1842-1861, od 1848. patrijarh
  • Samuilo Maširević 1864-1870
  • Prokopije Ivačković 1874-1879
  • German Anđelić 1881-1888
  • Georgije Branković 1890-1907
  • Lukijan Bogdanović 1908-1913

Mitropoliti Srbije do 1920.

  • mitropolit Melentije Pavlović 18??-1833
  • mitropolit Petar Jovanović 1833-1859
  • mitropolit Mihailo Jovanović 1859-1881, 1889-1898
  • mitropolit Teodosije 1881-1889
  • mitropolit Inokentije 1898-1905
  • mitropolit Dimitrije Pavlović 1905-1920, kasnije patrijarh srpski 1920-1930

Srpski patrijarsi

Srpska patrijaršija je uspostavljena 1920.

    • 50. (39) patrijarh Dimitrije 1920-1930
    • 51. (40) patrijarh Varnava 1930-1937
    • 52. (41) patrijarh Gavrilo 1938-1950
    • 53. (42) patrijarh Vikentije 1950-1958
    • 54. (43) patrijarh German 1958-1990, †1991
    • 55. (44) patrijarh Pavle 1990-2009.,†2009.
    • 56. (45) patrijarh Irinej 2010-2020, ✝2020




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .