Jovana Ješić: Dan za tugu

MediaSfera

Piše: Jovana Ješić

Kroz prozor sa sedmog sprata posmatram ulicu. Ulica je ranije bila puna. Iz moje, ptičije, perspektive videla sam tačkice koje se užurbano kreću. Te tačkice su bile ljudi. Sada, vidim zebru, prazne ulice, prazne popločane trotoare. Tek po neka plastična kesa proleti.

Sada nema ljudi. Niko ne izlazi iz svog doma da prošeta.

Zašto? Ne znam da li ne izlaze zbog korona virusa, ili zbog lošeg vremena, ali jedno znam – ružne su puste ulice.

Navlačim zavesu na prozor i zbog tuge koju sam osetila videvši prazne ulice odlučujem da se oraspoložim gledajući avionske karte, pečate u pasošu, propusnice sa izleta, karte iz muzeja i luna parkova.

Gledajući razglednicu iz Kopenhagena, setila sam se prizora sa njihovog aerodroma.

Na aerodromu, u ranim jutarnjim časovima, videla sam jednu mladu mamu. Visoka žena, kosa vezana u rep, troje dece trčkara oko nje, a ona neuspešno pokušava da ih smiri: “Children, be quiet!” U tom trenutku joj prilazi jedna starija žena i pruža joj flašu sa vodom, a ona uzimajući flašu govori tvrdim podgoričkim glasom: “Što je ovo majko, što mi je ovo trebalo, đe sam s đecom sama pošla?” Majka pokušava da joj objasni da će sve biti u redu. Iz njihovog razgovora shvatam da mlada mama ide sa svojom decom u poseti roditeljima i “đedu” u Crnu Goru.

Nekako se ubacujem u razgovor i devojka mi kaže da je ona došla u Kopenhagen bežeći od nemaštine. Naime, iz Crne Gore je došla u Beograd da studira i videvši da ni tu nije ništa bolje spakovala je svoje kofere i otišla u Evropu, tamo je upoznala sadašnjeg muža, udala se, živi i radi u Kopenhagenu. Priča ove mlade mame mi je naterala suze na oči, jer sam u njenoj priči videla priče mnogih mladih iz Srbije koji odlaze trbuhom za kruhom. Nisam uspela da se oraspoložim gledajući uspomene sa putovanja, izgleda da je ovaj dan ipak za tugu i mrcvarenje po krevetu.

Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/