Događaji

“Najpoznatija srpska špijaunka u vrtlogu rata” online divan“Beograd za početnike”

MediaSfera

 

 

U Rančićevoj kući onlajn

„Beograd za početnike“ u divan-epizodi

NAJPOZNATIJA SRPSKA ŠPIJUNKA U VRTLOGU RATA

Centar za kulturu Grocka – you tube kanal i FB strana

sreda, 17. februar u 19 časova

 

 

 

Novi onlajndivan „Beograd za početnike” u znamenitoj Rančićevoj kući, galeriji i sedištu Centra za kulturu Grocka, nastavlјa se intrigantnom istorijskom epizodom o najpoznatijoj srpskoj špijunki, Veri Pešić (1919-1944), čuvenoj leskovačkoj lepotici”, svojevrsnoj srpskoj Mata Hari, koja je bila čak četvorostruki agent.




Beograd, kao prava Kazablanka, krajem tridesetih godina prošlog veka bio je špijunska prestonica najvećih obaveštajnih službi tog vremena. U tom zamršenom, uzbudljivom, opasnom leglu špijunaže i živopisnih istorijskih ličnosti koje su radile kao obaveštajci i kontraobevaštajci za najveće svetske sile, izdvaja se i jedna žena – Vera Pešić.

Novi online divan “Beograd za početnike” počinje intrigantnom istorijskom epizodom o najpoznatijoj srpskoj špijunki, Veri Pešić (1919-1944), čuvenoj “leskovačkoj lepotici”, svojevrsnoj srpskoj Mata Hari (učila je i ples kod čuvene Mage Magazinović) koja je bila četvorostruki agent.

Govorila je šest stranih jezika, bila saradnica kako jugoslovenske, tako i vrha nemačke, francuske i engleske obaveštajne službe. Kretala se u najvišim beogradskim krugovima, da bi ušla u tajne krugove agenata, bila je redovna gošća prestižnih prestoničkih balova i zabava, elitnih hotela i restorana poput Mažestika, Balkana, Dardanela, lokala u Skadarliji… Tu se družila sa diplomatama, opasnim i uticajnim ljudima i iz inostranih kompanija skupljajući informacije i kujući planove.

Uvek se predstavljala kao zaposlena u Generalštabu vojske. To je bio lukav plan koji joj je omogućio da njene mete zapravo pokušavaju da vrbuju nju kao svog insajdera, dajući joj novac, čineći usluge i pružajući joj prednost u špijunskim igrama. Mreža Verinih saradnika, “prijatelja” i pre svega ljubavnИka bila je toliko razvijena i složena da su na njoj mogli da joj pozavide i mnogo iskusniji operativci.

Šta je mit i urbana legenda, a šta kažu dosijei različitih tajnih službi o najpoznatijoj srpskoj špijunki, kako su se plele opasne mreže špijunaže i geopolitike uoči i tokom Drugog svetskog rata u Beogradu i Srbiji, ispričaće nam Nedeljko Kovačić, reditelj i scenarista serije “Vera” koju počinje da snima uskoro .

Umesto u studiju, ovaj inovativni koncept online divana održava se u Rančićevoj kući, zaštićenom kulturnom dobru iz 19. veka, od velikog značaja za našu zemlju, poznatom po autentičnom ambijentu i toplini varoškog doma srpske kuće iz 19. veka. Zato je Rančićeva kuća savršena pozornica za divanjenje uzbudljivih priča iz naše nacionalne povesti, a zbog epidemiološke situacije, prešli smo na format online divana, dok ne bude bezbedno za sve nas da pripovedanje nastavimo i uživo i da se družimo sa publikom u ovom čarobnom prostoru.

Gost: Nedeljko Kovačić, reditelj
Domaćica: Smiljana Popov, autorka i urednica tv serijala “Beograd za početnike”

sreda, 17.02. 2021. u 19h

Centar za kulturu Grocka – you tube kanal i fb strana

Organizatori: Centar za kulturu Grocka i “Beograd za početnike”

Tehnička platforma: “OCOLO” studio za digitalne tehnologije
Podrška: GO Grocka

Serija “Vera”

Evo šta scenarista i reditelj igrane TV serije „Vera” (špijunski triler sa elementima melodrama čije snimanje počinje uskoro):

“Serija je inspirisana istinitom pričom o Veri Pešić (1919–1944), špijunki iz Drugog svetskog rata, koju su neki nazivali „srpska Mata Hari”. U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije i svesti o svom pravom poreklu, ali odlučna da se bori i preživi.

Rođena iz nerazjašnjene veze Srpkinje i bugarskog oficira, i odrasla pod stigmom neželjenog deteta za koje se ne zna gde tačno pripada, Vera postaje vrhunski špijun koji zavodi i manipuliše muškarcima, nikad ne dozvoljavajući da postane njihov plen. Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus serije je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami – odnosu s majkom Anđom, a u kontekstu Verinog tajanstvenog porekla. Odnos s majkom i pitanje oca u stvari formiraju njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri. Serija se bavi Verinom unutrašnjom dramom – nepripadanje koje je čini savršenim špijunom, ujedno je i njena najveća boljka”.

Nedeljko Kovačić

Rođen 1978. u Beogradu. Diplomirao filmsku i TV režiju na FDU. Na Univerzitetu umetnosti završio UNESCO master iz kulturne politike i menadžmenta i trenutno na interdisciplinarnim doktorskim studijama iz teorije umetnosti i medija priprema tezu o Žiki Mitroviću i partizanskom filmu. Reditelj i scenarista: kratki igrani filmovi “eSnuff” (2003), “Crnokosa” (2006), “UnderГрад” (2015); kratki dokumentarni filmovi “Displaced Lives” (2003), “Kikindski mamut” (2006), “Legendary Sevastopol” (2014). Reditelj: igrane TV serije “Šta mi spremaš?” (16 epizoda, 2004), “Džet set” (pilot, 2006); igranodokumentarni serijal “Motiv” (14 epizoda, 2020). Scenarista: dokumentarni film “Putnik kroz vasionu i vekove Milutin Milanković” (2007), igrani film “Heroji iz podzemlja” (u razvoju, podržan na konkursu FCS za razvoj scenarija 2018), igrana TV serija “Tasa” (u razvoju), igrana TV serija “Policajka s Petlovog Brda” (u pripremi); serijal drama za Radio Beograd. Realizovao brojne TV emisije (RTS, B92, BK), reklamne i muzičke igrane i animirane spotove, namenske i promo filmove. Filmski i medijski kritičar za različite štampane i elektronske medije. Trenutno radi na pripremi TV serije i igranog filma “Vera”, podržanog na konkursu FCS za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova 2020.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .