MediaSfera
Foto: Wikipedia
Agencija za restituciju vratila je u naturi polovini nekada raskošne vile u Užičkoj 15, poznate generacijama kao dom jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, naslednicima Aleksandra Acovića. Reč je o nešto više od polovine hektara placa i polovine vile, izgrađene 30-ih godina prošlog veka, na osnovu uredno izdate građevinske dozvole u tadašnjoj Rumunskoj ulici broj 15.
Druga polovina, koja je posle rata za simboličan iznos otkupljena od njegovih sinova Radosava i Miloša, ostala je državi, baš kao i lovačka kuća o čuvena Titova biljarda.
U Agenciji za restituciju kažu da su zahtev za vraćanje polovine imovine u Užičkoj 15 podneli potomci supružnika Aleksandra i Jelice Acović.
Ivana Živković iz Agencije za restituciju rekla je za Tanjug da je pred početak Drugog svetskog rata Jelica Acović, rođena Savčić, umrla i da su je nasledila njena tada maloletna deca.
Ispričala je da je posle Drugog svetskog rata Aleksandar Acović proglašen narodnim neprijateljem i konfiskovana mu je celokupna imovina, između ostalog i polovina vile u tadašnjoj Rumunskoj 15, današnjoj Užičkoj 15, a da je kasnije rehabilitovan.
Nakon konfiskacije, kaže, polovinu vile njihova deca su prodala državi.
„Od stupanja u posed države, vila se koristi kao rezidencija Josipa Broza Tita sve dok je bio živ. Nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju zakonski naslednici, odnosno potomci Aleksandra i Jelice Acović, podnose zahtev za restituciju polovine vile koja je konfiskovana“, navela je Živković.
Agencija je, kaže, donela rešenje nakon utvrđivanja činjeničnog stanja i izvođenja svih dokaza.
Upitana o navodima pojedinih medija da je vila u Užičkoj 15, koja je oštećena u bombardovanju 1999. godine, srušena, Živković je navela da Agencija nema takve podatke, niti je bilo ko obavestio da je vila u Užičkoj 15 srušena.
Bilo kakvo otuđe, izgradnja, rušenje i slično nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nije dozvoljena. Strogo je zakonom utvrđena ništavost svih takvih poslova“, objasnila je Živković.
Precizirala je da ta vila pravno još uvek postoji i da je i dalje upisana u katastar nepokretnosti kao objekat izgrađen u skladu sa zakonom i kao takva upisana kao vlasništvo države.
Ispričala je i da je Aleksandar Acović odlukom tadašnjeg suda osuđen za krivična dela protiv države, proglašen narodnim neprijateljem i da mu je konfiskovana imovina, a da je rehabilitovan po Zakonu o rehabilitaciji.
„On se danas smatra neosuđivanim, odluka o konfiskaciji imovine je poništena i data je mogućnost za vraćanje imovine ili obeštećenje“, navela je Živković.
Mada su formalno postali vlasnici polovine vile, neizvesno je šta će konkretno dobiti. budući da je država, o čemu su „Novosti“ nedavno pisale, Titovu i Jovankinu kuću do temelja srušila!
Prema rečima Mome Cvijovića, muzejskog savetnika Muzeja Jugoslavije u penziji, kuća je srušena pre nešto više od dve godine, ali je komšiluk za to saznao tek nedavno. Zdanje je, inače, ozbiljno oštećeno u NATO bombardovanju, 1999. godine, neposredno pošto se iz njega iselio tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević u vilu „Mir“.
Plac od oko 10.000 kvadrata, na kom se danas nalazi i Muzej Jugoslavije i Kuća cveća, pripadao je pre Drugog svetskog rata industrijalcu i graditelju Milošu Savčiću. Deo placa Savčić je poklonio kćerki Jelici, koja je sa mužem čuvenim arhitektom Aleksandrom Acovićem tu podigla ovu vilu 1934. Posle njene smrti, kuća i plac podeljeni su između Aleksandra (polovina) i sinova Radosava i Miloša (po četvrtina). Tako ih je zatekao Drugi svetski rat.
Na dan nemačkog napada, 6. aprila, tu su se sklonili članovi vlade generala Dušana Simovića. Krajem aprila u nju se useljava Franc Nojhauzer, civilni komandant Srbije, a zatim i feldmaršal Aleksandar Ler. Porodica Acović izbačena je 17. aprila.
Prema Cvijovićevim rečima, posle rata prvi stanar bio je general Peko Dapčević, koji je tvrdio da je on sugerisao Titu da se ovde useli. Prema drugom svedočenju Titovog sinovca Branka Broza, vrhovni komandant se uselio 23. oktobra 1944. i odatle komandovao završnim operacijama za Beograd.
Acoviću je imovina konfiskovana 1946. posle čega se spaja sa placevima 11 i 13 u ogroman kompleks. Posle Titove smrti, Jovanka je iz Užičke 15 iseljena na silu, u julu 1980, posle čega to postaje Memorijalni centar.
Dodaj komentar