Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Postepeni prelazak iz sreće u tugu

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

Januarski ispitni rok je prošao, ostao je još jedan, februarski, pa početak novog semestra. Poslednjih par meseci samo učim, nemam vremena ni za razmišljanje, a kamoli za tugovanje ili radovanje. I navikla sam, tako je uvek kada su ispitni rokovi. Kafa, učenje, brzinski studentski ručak odnosno nudle ili pašteta i nazad na učenje, na kraju dana brzinsko tuširanje pa u krevet na kratko spavanje i ujutru ponovo na učenje.




Izašla sam na ispit i posle nekog vremena prezadovoljna izašla iz amfiteatra. Odlično sam uradila ispit, koji se sada zbog epidemiološke situacije radi pismenim putem. Nalazim se sa drugaricama koje mi kažu da su i one odlično uradile ispit i krećem na kafu u Bistrou.

Na putu ka tamo jedna od njih dve kaže: “Sad ću da pozovem mamu da joj javim”, druga nastavlja: “E taman ću i ja da pozovem mamu” i dok njih dve govore da su sjajno uradile ja šaljem poruku mojoj mami i ulazim u kafić. Sedamo, njih dve idalje pričaju sa majkama, a ja gledam u svoj telefon. Pali se zelena lampica, stigla mi je poruka! “Bravo sine”, mama mi je odgovorila.

Čujem njihove mame kako im govore “Bravo” i pokušavam da se setim kako bi zvučala mamina poruka da može da govori. I ne mogu da se setim, na ivici suza, zamišljeno gledam u prozor i trgoh se tek kad je konobar dodirnuo moje rame, naručujem kafu i upuštam se u razgovor sa drugaricama.

Posle nekog vremena krećem kući. Vidno tužna i zamišljena šetam kroz svoje naselje i ne osećam hladnoću i vetar koji jako duva. Zvoni mi telefon, na displeju piše “Mama”, javljam se, a sa druge strane slušalice nema glasa.

“Stižem uskoro mama, ne brini”, verovatno je to htela da me pita. Ulazim u toplu kuću i tek tada osećam da su mi promrzle ruke i da mi je nos crven. Uronih u krevet pod izgovorom da sam se smrzla, a zapravo ležim i plačem. U nekom trenutku sam zaspala, od tuge i od umora.

Spavala sam celo popodne, a onda sam ustala, nahranila majku i smestila je u krevet. Sebi skuvala jaku kafu i otišla da učim do zore. Nemam više vremena za plakanje i tugovanje, moram da učim.

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .