MediaSfera
Foto : Časlav Vukojičić
U četvrtak, 11. februara u 19 časova, u Tribinskoj sali, započeo je ciklus tribina pod nazivom „Razgovarajmo o …“. Projekat realizuju Dom omladine Beograda, Međunarodni pokret Lakan – Balkan i Institut za studije kulture i hrišćanstva. Projekat “ Razgovarajmo o … “ obrađuje sedam tema koje povezuju filozofiju, teologiju, psihologiju i savremeno društvo i pojedinca u njemu.
Prva tema kojom je ciklus započeo je POHVALA OPROŠTAJU. Na početku se prisutnima obratila Danijela Marković, ispred Instituta za studije kulture i hrišćanstva, predstavila projekat i pojedinačne teme, ističući da psihoterapija (terapija duše) u sebi nosi ideju dubinskog unutrašnjeg lečenja, prefinjenog lečenja koje nije fizičkog plana.
Može se tvrditi da je psihoterapija upila u sebe i mnogo pozajmila od pastirskog duhovnog lečenja (uticaj rečju, skrivenost susreta, iskrenosti i uživlјavanja u probleme Drugoga). Pozvala je dr Ninu Krajnik da pojasni u kavom dijalogu stoje „terapija duše“ i “ spasenje duše“ i najavila predavanje, psihoanalitičarke, osnivačice Međunarodnog pokreta Lakan Balkan i predsednice Slovenačkog društva za Lakanovsku psihoanalizu.
Dr Nina Krajnik je održala predavanje i na osnovu psihoanalize obradila teološke i filozofske dispozitive opraštanja i kliničke mogućnosti subjektivne i društvene promene.
Naglasila je da je oproštaj u civilizaciju istorijski uveden kao čin različitih filozofija etike, kao mogućnost rekuperacije društvene veze. U tome oproštaj meri na Drugog, koji u tom slučaju nije mesto veze, nego rizika. Slično kao lјubav i osveta, oproštaj zapravo meri na pomirenje sa Drugim koji je u životu subjekta pustio trag realnog.
Ali oprostiti je teže nego tugovati, voleti ili zahtevati pravdu, jer to nije Drugi sublimacije užitka, ni Drugi kao partner vlastite falusne strasti i ponosa, koji oproštaj čine nemogućim. To je Drugi traumatizma, koji nije ni živ (što bi pružilo obećanje budućnosti), ni mrtav (potpuni gubitak), nego je istovremeno prisutan i odsutan. Ova ambivalencija ga čini neprihvalјivim za bilo kakvu ideju oproštaja kao ‘’dobrog’’.
Da li onda uopšte vredi oprostiti? Da li to ima bilo kakav smisao? Da li postoji znanje o opraštanju? Hrišćanski modus smisla opraštanja (‘’Oprosti im, ne znaju šta rade’’) postavio je da znanje nije na strani Drugog traumatizma. Što u psihoanalizi znači da je znanje na strani samog subjekta.
Oproštaj baš zbog toga nije stvar odluke, nego stvar znanja nesvesnog i promene simboličkih orijentira koji subjekta vežu za traumu kao neoprostivo. Drugim rečima, oprostiti znači postaviti limite Drugoga i detektovati horizonte njegove nesavršenosti i nemoći.
Zbog toga oprostiti prvenstveno znači otvoriti mogućnost za vraćanje sebe u život, gde oproštanje neoprostivog postaje radikalan i subverzivan gest. Tribinom je moderirao Sergej Beuk ispred Doma omladine Beograda, koji je naglasio važnost i vrednost projekta i naznačenih tema i otvorio mnoga pitanja za naredni skup.
Brojna pitanja publike su za ogranizatore i predavača bila dragocena i podsticajna a zbog ograničeno trajanja programa, usled propisanih epidemioloških mera, predloženo je da se na sledećoj tribini nastavi razgovor. “
Budući da dosta ljudi, zbog poštovanja epidemioloških propisa, ostalo ispred organizatori najavljuju da će sledeća tribina “RAZGOVARAJMO O …“ 11. marta biti upriličena u većoj sali
Dodaj komentar