Kulturna baština

Mitropolitski dvor – skriveno blago Beogradske tvrđave

Ostacu-Mitropolitskog-dvora-Foto-Aleksandar-Jocic-min.jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

 

Ostaci Mitropolitskog dvora u Donjem gradu jedini su svedoci postojanja grada despota Stefana Lazarevića.  Zidine ovog, uz hram Uspenja Presvete Bogorodice, duhovnog središta srednjovekovnog Beograda poput „čardaka ni na nebu ni na zemlji“, stoje danas  između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave,  između zaborava i večnosti, čekajući malobrojne posetioce.




Kada je početkom 15. veka u njega stigao despot Stefan Lazarević Beograd je bio razrušen i napušten grad. Zbog prodora Turaka, nakon kosovske bitke, u Podunavlju je došlo do primirja između Ugara i Srba. Despot Stefan Lazarević je sklopio savez sa ugarskim kraljem Žigmundom, postao njegov vazal i zauzvrat dobio Beograd. Tako je 1403. godine Beograd postao sastavni deo Srbije, a  Stefan Lazarević je u njega smestio svoju prestonicu. Za svoj dvor izabrao je mesto sa najlepšim pogledom na reke, a njegov izgled podredio vojnom i strateškom značaju samog utvrđenja:

„Nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah njega i posvetih Presvetoj Bogorodici.“

Izgradio je citadelu koju je nazvao Kula (zamak ili utvrđenje). Bronzana maketa, delo vajara Kolje Milunovića, podsetnik je da se na platou na kome danas stoji Meštrovićev Pobednik nalazio  unutrašnji grad sa despotovim dvorcem. Pokretni most na mestu današnje Defterdarove kapije povezivao  je ovaj gradski kompleks sa pojasem uz reku.

Ostacu-Mitropolitskog-dvora-5-Foto-Aleksandar-Jocic-min.jpg

Mitropolitski dvor

Izvan zidina grada, tačnije ispod njega, gotovo u samoj steni Donjeg grada, sazidan je Mitropolitski dvor. Na izbor lokacije uticala je verovatno činjenica da se na tom mestu već nalazila crkva iz 11. veka posvćena Uspenju Presvete Bogorodice, zaštitnice Beograda.

Mitroplija je građena početkom 15. veka, na temeljima ranijeg zdanja. Prozori i vrata bili su klesani u duhu gotike. Posebnu vrednost imao je glavni portla, koj je u celini očuvan. Za dogradnju crkve i izgradnju hrama korišćeni su najbolji materijali, dovoženi čak iz inostranstva, a na njima su radili najbolji i najveštiji majstori. Sačuvana osnova kompleksa Mitropolitskog dvora prostire se na 30 sa 60 metara.

Šetajući ostacima Mitropolitskog dvora možete uočiti raspored prostorija u samom dvoru, videti dug, zasvođen hodnik, kao i mesto dotoka svete vode. Postoje jasni naznaci ostatka podruma i prvog nivoa do tavanice. U tom nivou su značajne prostorije, velika sala i ulazni hol.

Wikipedia-Volfagang-Res-Gravira-osvanjanja-Beograda-iz-1521-min.jpg
Foto: Wikipedia / Volfagang Reš – Gravira osvanjanja Beograda iz 1521.

Izgled samog dvora do detalja nije poznat. Neke naznake mogućeg obrisa nalaze se na otomanskim gravirama iz perioda osvanjanja Beograda, 1521. godine i sa njih jasno čitamo da je crkva imala kupolu i zasvedeni trem. Pretpostavlja se da su dve veštačke pećne isklesane u steni iznad dvora bile monaške kelije.

Ostaci mitropolitskog dvora na Kalemegdanu su otkriveni prilikom iskopavanja na Donjem gradu 1977. godine. Povod je bilo otkrića mermernog nadvratnika, za koji se smtaralo da je deo srednjovekovne crkve, na deponiji kamena u Donjem gradu. Sem ktitorskog natpisa despota Stefana Lazarevića nije pronađen nikakav drugi ostatak crkve.  Međutim, posle višegodišnjeg rada i iskopavanja 20.000 kubnih metara zemlje, otkriveni su očuvani ostaci Mitropolitskog dvora.

Crvka Uspenja Presvete Bogorodice

Ostalo je zabeleženo da je ovaj hram 1315. godine pohodila kralјica Simonida, mlada žena kralјa Milutina, da bi se poklonila čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, najvećoj gradskoj svetinji. U vreme kralјa Dragutina crkvu pominje i Danilo Drugi, opisujući je kao veliku sabornu mitropolitsku crkvu. Verovatno je bila trobrodna bazilika, sa velikom kupolom.

Konstantin Filozof, biograf despota Stefana Lazarevića ostavio  nam je svedočanstvo o ikonama i drugim svetinjama koje su krasile unutrašnjost crkve, među kojima su, pored čudotvorne ikone Bogorodice, nalazile i mošti Svete Petke i Svete carice Teofane, koje su ovde dospele posle turskog osvajanja Bugarske.

U crkvi su se nalazile i ikone dvanaest apostola, po šest sa svake strane, kao i relikvijar sa rukom Svetog cara Konstantina, koji se sada nalazi u riznici moskovskog Kremlјa. Podatak o toj obnovi bio je zapisan na delu portala, koji je srećnim sticajem okolnosti otkriven u gomili obrušenog kamena.

Ostacu-Mitropolitskog-dvora-3-Foto-Aleksandar-Jocic-jpg

Godine stradanja

Beograd je vraćen Ugarima 1428. godine posle primanja turskog vazalstva.

Početkom 16. veka Beogradskom mitropolijom upravljao je vladika Maksim Branković (pre zamonašenja despot Đorđe). Beograd je u tom trenutku bio prilično nesigurna enklava i mitropolit je odlučio da središte Mitropolije premesti na Frušku goru, gde je imao jako hrišćansko zaleđe. Podigao je Krušedol s ciljem da to bude episkopski hram. Preseljenje je obavljeno oko 1515. godine, a razložno je pretpostaviti da je vladika Maksim gradio svoj hram po izgledu na svoju bivšu katedralnu crkvu u Beogradu.

Pod ugarskom vlašću grad je bio do 1521. godine, a dvor despota Stefana Lazarevića razoren je u oktobru 1690. godine.

U požaru koji je nastupio, izgoreo je Mitropolitski dvor, dok je Hram Uspenja Presvete Bogorodice pretvoren je džamiju, koja je nazvana Sulejmanova džamija, po sultanu osvajaču.

Ostacu-Mitropolitskog-dvora-2-Foto-Aleksandar-Jocic-jpg

Međutim, ovo neće biti kraj nedaća.

U  tursko-austrijskim ratovima, grad i crkva su dodatno stradali. Posle osvajanja grada novi hrišćanski vladari su ove ruševine prozvali Stara zarušena crkva.

Najveće razaranje desilo 14. avgusta 1717. godine, kada je eksplodiralo tursko skladište baruta u Donjem gradu, a hram do temelja razrušen.

Prilikom rekonstrukcije od 1720. do 1730. godine, uzvišenje na kome se nalazila crkva je raščišćeno, a brdo koje je bilo u zaleđu dvora je raskopano kako bi se zemlja nasula i izravnalo priobalje.

Pošto su ostaci stare crkve smetali na uzvišenju iznad platoa, ceo breg na kojem se nalazila je skinut, pa do danas čak ni temelji tog zdanja nisu ostali. U zaleđu crkve ostao je Mitropolitski dvor, koji je pošteđen konačnog razaranja, ali je ostao zatrpan ogromnim slojem zemlje, bačene niz padinu prilikom uređivanja Gornjeg grada. Tako je reljef koji danas vidimo na Kalemegdanu zapravo rezultat austrijskih zemljanih radova od 1720. do 1730. godine. Ostaci Mitropolitskog dvora zasuti su tonama zemlje pod kojima će ostati naredna tri i po veka.

Danas su ostaci  dvora konzervirani, ali ni posle više decenija, njihova dalja sudbina nije poznata. Stručnjaci su izričiti u tvrdnji da je restauraciju dvora moguće izvesti do nivoa sprata na osnovu sačuvane osnove. Ostatak izgleda dvora je izgubljen u vremenu. Od same crkve ostalo je par mermernih delova, jedno parče bronze od pretopljenog zvona sa ispisana tri ćirilićna slova.

Za sada organizovanih poseta nema.

Pre nekoliko godina postavljena je dvojezičn tabla, tako da se prolaznici više ne pitaju: „šta je ovo“.

I svedoče o našem odnosu prema istoriji našeg grada, kulturnom nasleđu.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .