MediaSfera
Povodom dve decenije od tragične smrti glumca Narodnog pozorišta u Beogradu, Dragana Maksimovića Makse danas su direktorka Drame Narodnog pozorišta Molina Udovički Fotez i pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta, glumac Dimitrije Ilić, položili cveće na spomen-ploču na Zelenom vencu.
Spomen-ploča je postavljena na mestu gde je nekadašnji prvak Drame Nacionalnog teatra brutalno pretučen u noći između 17. na 18. novembar 2000. godine a preminuo je posle dva i po meseca borbe za život, 4. februara 2001. godine.
Maksimović je rođen 7. februara 1949. godine u Podujevu.
Tokom karijere ostvario je više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.
U Narodnom pozorištu u Beogradu debitovao je 1971. godine ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“.
Tokom tri decenije, na sceni matičnog teatra ostvario je veoma zapažene role u predstavama „Sarajevski atentat“ (Nedeljko Čabrinović), „Mandragola“ (Fra Timoteo), „Britanik“ (Neron), „Lenjin, Staljin, Trocki“ (Genrih Grigorijevič Jagoda), „Kosovska hronika“ (Avdula), „Ribarske svađe“ (Bepo), „Poslednja potera za zlatom“ (Cager), „Kraj partije“ (Ham), „Mesec dana na selu“ (Ignjatije Ilič Spigeljski), „Suđenje gospođi Bovari“ (Senar), „Dugo putovanje u noć“ (Edmund Tajron), „Maksim Crnojević“ (Dužde od Mletaka)…
Igrao je u televizijskim serijama „Otpisani“, „Duvanski put“, „Priče iz majstorske radionice“, „Četrdeset osma – Zavera i izdaja“, „Otvorena vrata“, „Gore dole“…
Glumio je u filmovima „Petrijin venac“, „Šmeker“, „Vreme čuda“, „Poslednji krug u Monci”, „Rane”, „Pad Italije“, „Nož“, „Mi nismo anđeli“, „Crni bombarder”, „Stršljen”, „Lepa sela, lepo gore“…
Maksimović je sarađivao i sa jednim od najpriznatijih svetskih pozorišnih reditelja i teoretičara Piterom Brukom. U njegovoj drami „Susreti sa izuzetnim ljudima“, iz 1979. godine, s velikim uspehom je odigrao ulogu jermenskog filozofa i mistika Gurđijeva.
Dodaj komentar