Istorija

Dan kada je pre 273 godine Novi Sad dobio ime

Novi-Sad-Petrovaradin.jpg

MediaSfera

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Novi Sad 1. februara obeležava dan kada mu je 1748. godine carica Marija Terezija donela je Ukaz kojim je ovom gradu dodelila status slobodnog kraljevskog grada. Ponosni na svoju istoriju, građani vojvođanske prestonice i danas se sećaju okolnosti u kojima se odigrao ovaj važan događaj. Zato se vraćamo na kraj 17. i u 18. vek.




Na današnji dan pre 273 godine građani Petrovaradinskog Šanca otkupili su svoju slobodu time što su za 80.000 forinti kupili svom naselјu titulu slobodnog kralјevskog grada. Tada je carica Marija Terezija je donela Ukaz (edikt) kojim je Neoplanta (latinski naziv za Novi Sad) dobila status slobodnog kraljevskog grada kraljevine Ugarske, koja je tada bila u okviru austrijske monarhije, a Novosađani su dobili kolektivni plemićki status, koji ih je branio od samovolјe vojnih i feudalnih vlasti Habzburškog carstva.

„Ja, Marija Terezija, Božjom milošću carica rimska, a kralјica Ugarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame, Srbije, Galicije, Lodomerije itd. itd. dajem glasom ovoga pisma na znanje svakome, koga se tiče, da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji na zemlјištu Sajlovo, silom naše kralјevske moći i ugleda iz ranije navedenih razloga, činim slobodnim kralјevskim gradom. Da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kralјevskih gradova naše kralјevine Ugarske tako i naših naslednih zemalјa. Ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Uj-Videgh, nemački pak Neu-Satz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza”, navedeno je u Povelјi.

Carskim potpisom ispod Povelje, dotadašnje naselje Petrovaradinski šanac izuzeto je iz nadležnosti državnih vojnih i civilnih županijskih vlasti i steklo status Grada, grb, pravo na samoupravu kroz Magistrat sačinjen od dvanaestorice “domaćih” građana i građanki, pravo da donese gradski Statut i ubire porez i novo ime. Po priznatim pravima i preuzetim obavezama, Novi Sad se izjednačio sa ostalim urbanim komunama carevine, koje su u to vreme iz feudalne polako prelazile u građansku epohu.

Novi-Sad-povelja-Marije-Terezije.jpg

Elibertaciona povelјa Marije Tarezije bila je osnov i uslov privrednog, kulturnog i demografskog razvoja Novog Sada, a do nje su Novosađani stigli zajedničkim naporom, bez obzira na veru i naciju. Da li su tada znali da će od malenog naselјa na mestu nekadašnjeg mostobrana Petrovaradinske tvrđave nići sada gotovo polumilionski grad, teško je reći, ali da nisu „odrešili kesu”, Novi Sad danas sigurno ne bi bio jedan od regionalnih centara i grad s izglednom budućnošću.

Naime, tada je, na početku habzburške vladavine, građanima pravoslavne veroispovesti bilo zabranjeno da stanuju u Petrovaradinu, pa su Srbi, zbog toga, 1694. godine osnovali novo naselje na levoj obali Dunava, a iz ovog naselja će se, vremenom, razviti i današnji Novi Sad. Najstarije ime naselja na levoj obali Dunava bilo je Racka varoš, a korišćen je i naziv Petrovaradinski Šanac. Građani sa obe obale Dunava želeli su za sebe veće slobode i od ugarskih i austrijskih vlasti ih i zatražili. Dobili su odgovor da će ih to koštati 80.000 forinti. Kako je to bila ogromna suma za Srbe, koji su inicirali ovaj postupak, priključili su im se i ostali stanovnici, svih vera i nacija, sakupili novac za praznu austrijsku kasu i dobili šta su tražili.

Imajući u vidu višenacionalnu zajednicu koje je živela u na ovom području, carica Marija Terezija u Ukazu je navela: „…. ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Újvidék, nemački pak Neusatz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza”.

Sudbina originalne elibertacione diplome, tj. dokumenta o statusu Slobodnog kraljevskog grada koji je potpisala Marija Terezija nije poznata. Novi Sad ne poseduje ovaj dokument, samo kopije i prepise, jer je original nestao iz Gradske kuće u oktobru 1944. godine, i do danas nije utvrđeno da li je uništen ili je završio u nekoj privatnoj kolekciji. Kako smatraju istoričari i arhivatori, možda bi najbolje bilo da je završio u nekoj privatnoj zbirci, jer tako postoji šansa da je jednog dana sadašnji vlasnik vrati Novom Sadu ili ponudi Gradu da je otkupi.

Novi-Sad-litografija.jpg

I nekad i sad – Neoplanta je Novi Sad

Novim statusom, grad je dobio pravo na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast, kao i na samostalno ubiranje poreza, a takođe i današnje ime. Uz latinsko Neoplanta, prvobitna imena Novog Sada bila su Racka varoš, Rački grad (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) i Petrovaradinski šanac (Peterwardeiner Schantz).

Zbog važnosti ovog datuma, 1. februar je proglašen 1998. godine za Dan grada Novog Sada, a građanima zaslužnim za doprinos i promociju slobodarskih vrednosti koje su prepoznate kao najznačajnije obeležje grada i njegovih stanovnika dodeljuje se Februarska nagrada. Prva nagrada je te godine dodeljena našem omiljenom kantautoru, “panonskom mornaru”, Đorđu Balaševiću.

Ovogodišnji dobitnik Februarske nagrade je direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović. Ove godine, zbog epidemiološke situacije, neće biti Svečane akademije sa zvanicama, niti posete predstavnika gradova prijatelja.

Sve bebe rođene na današnji dan dobiće ček od 200.000 dinara.

Inače, povodom rođendana Novog Sada proteklog vikenda organizovane su besplatne ture obilaska Novog Sada, a danas su u celom gradu besplatni gradski prevoz i parking, dok ustanove kulture organizuju različite događaje u čast ovog važnog datuma u istoriji Novog Sada.

Rušenje starog Novog Sada

Prošli vek, ali i ovaj u kojem bivstvujemo, obeležilo je rušenje starog Novog Sada. 1921. godine sravljenja Jovanovska crkva, posvećena Svetom Jovanu Preteči, te i danas se ovaj kvart ponekad naziva jovanovski kraj. Tako je i najstarija kuća u Novom Sadu srušena krajem osamdesetih godina prošlog veka. Ona se nalazila u dnu dvorišta u Skerlićevoj 19. Bila je dugačka 14, a široka oko 9 metara. Misli se da je ova kuća postojala još pre nego što se osnovao kraljevski grad i da je služila za stanicu od prevoza skele koja je na tom mestu dostizala levu obalu Dunava. Zvali su je turska kuća, a verovatno su je Turci i sagradili jer sa visokim parterom stiče se utisak da je gornji deo služio za mehanu i stan, a donji beše staja.

Izvor: Dnevnik, 021.rs, Moj Novi Sad




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .