Milica Cincar-Popović: Monsunske kiše

MediaSfera

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

U Tropima postoje dva godišnja doba: kišno i bez kiše. Monsun zapravo nije naziv za to mokro godišnje doba, već za vetar stabilnog smera koji sa sobom nosi veoma veliku vlagu, a na Baliju duva od oktobra do aprila. Kiše sliče našim letnjim pljuskovima su svakodnevne, ali ne traju duže od oko dva sata.

Međutim, kada je monsun najžešći, može da ih bude i po nekoliko u toku dana. Taj pik je sada – počinje u januaru i jenjava posle kineske Nove godine, koju određuje lunarni kalendar, što znači da je to svake godine drugi datum gregorijanskog kalendara. Na Baliju živi nemali broj Kineza; slavilo se 31. decembra, ali slaviće se i 12. februara – bašte će biti okićene lampionima i crvenim i zlatnim ukrasima, a u restoranima će se služiti večera blagostanja, koja će onima koji je jedu dozvati prosperitet i napredak u nastupajućoj godini.

Dakle, 12. februara svet će stupiti u doba bika; ljubav prema domovini, obrazovanju, lepom vaspitanju i tradicionalnim vrednostima biće podržana hrabrošću, snagom i upornošću bika. Vrlina koju energije bika ne poznaju i ne podržavaju je komunikacija. Prema tome, ako je verovati kineskom horoskopu, 2021. neće biti vreme za Merkura, već za Jupitera. Videćemo kad kiše stanu. Dok pljušti, ne prave se planovi, već se čeka da prođe.

Iako su monsunske kiše na Baliju slične našim letnjim pljuskovima, posledice su sasvim drukčije. Kao prvo, ovde su ulice čiste, pa je potočić koji krene da se sliva niz strm pločnik bistar kao suza. Da li ste vi u detinjtvu pravili brodove od papira i puštali ih niz potok koji kiša na ulici napravi? Ja jesam, nije bilo zagađenja. Baležanska deca se još uvek tako igraju. Kao drugo, i pored ogromne količine vode, bašte nisu blatnjave. Baležani namerno sade visoko drveće dubokog korena koje pije mnogo vode, kao što je kokosova palma. To je njihov načiin za odbranu od poplave i vrlo je efikasan, jer čim prestane da pada, možete da izađete u japankama, a da vam stopala ostanu čista.

Doduše, kišobran vam ponekad treba da biste, npr. otišli od dnevne sobe do kupatila. Tipična baležanska kuća ima zasebne deove, praktično zasebne zgradice za spavanje, dnevni boravak, rad, molitvu… Kuhinja je najčešće otvorena, zaštićena samo malom nadstrešnicom sa visećim ventiltorima. Kupatila se vezuju za spavaće sobe, jer se na ovoj klimi svi tuširaju i pre i posle spavanja. Kosa i telo se brižljivo peru i pre molitve i molitvenih radnji, kao što je priprema i potavljanje ponuda za bogove.

Putevi su puni skutera i kad je suvo i kad lije, ali po kiši su šareniji. Mislim da su me od svih neobičnih stvari koje sam ovde videla najviše iznenadile kišne kabanice za motor. To su dugački šuškavci raznin boja – plavi, žuti, crveni – koji dosežu do ispod kolena, trapez kroja, sa zvonastim rukavima ili čak bez rukava, samo sa prorezom za šake, i sa kapuljačom.. Tako su po kiši ulice pune skutera koje voze figurice za “ne ljuti se, čoveče” sa zaštitnim naočarima à la Grunf, a vire im (i muškarcima i ženama) bose noge u  japankama, jer nijedna druga obuća ne bi izdržala toliku vodu. Muškarci stranci se od žena razlikuju po tome što na nogama imaju (mokre) dlake, ali Baležane ispod tih kabanica, naočara i uniseks japanki ne razlikujem; svi su isti, razlikuju se samo bo boji. Kao figurice za “ne ljuti se, čoveče”.

Pod monsunskom kišom osećate se kao pod pijatno toplim tušem. Ko pokuša da uđe s njom u bitku za frizuru i eleganciju, unapred je osuđen na propast. Međutim, ako joj se pepustite, obradovaće vas. Na turističkim prospektima često ćete između ostalih slika videti i fotografije ljudi koji se brčkaju u bazenu, dok ih nebo tušira. Lepše je nego u kupatilu, a podjednako čisto. Ponekad se kroz sve te kapljice prelomi i poneki sunčev zrak, pa vam se po koži našara duga.

Monsunski problemi ne nastaju pod kišom, već pod krovom. Ako uporedite januarske meteorološke jizveštaje iz Srbije i sa Balija, videćete da je spoljašnja vlažnost vazduha u našoj zemlji ponekad čak i veća nego ovde. Međutim, vlaga se ovde zadržava u zatvorenom prostoru. Iako je trenutno divna proletnja temperatura od oko 24-25 stepeni, klima je stalno uključena na opciju za isušivanje vazduha. I pored toga, stvari postaju vlažne ako dugo stoje u ormanu, pa ih iznosimo na sunce koje sine između kiša. To je i glavni razlog zašto ovde nema nameštaja od pločastih materijala, čak ni u hotelima koji su prozapadnjački dizajniranii. Sve je od pune tikovine, od koje se prave i čamci. Sa duborezom, jer ručni rad nije skup, a lepota enterijera je neizostavna u životu prema principima tri hata karana.

Monsun nije problem. Problem za mojih 173cm je što je prosečna visina Indonežana 157cm, a tome je prilagođeno i svo  pokućstvo. Osećam se kao Guliver. Trenutno pišem u najiskrivljenijoj pozi za koju je ljudsko telo sposobno; stolica (od punog drveta i u duborez) je dobrih 10cm niža od našeg standarda, a pisaći sto je toliko nizak, da ne mogu da prekrstim noge ispod njega. Prva sledeća stvar koju ću kupiti na Baliju je stolica za rad s podesivom visinom.