MediaSfera
Foto> Stanislav Milojković
Uprkos dobro poznatim otežavajućim okolnostima koje zbog pandemije vladaju u čitavom svetu već mesecima, 36. „Beogradski džez festival“ i ove godine održan je sa uspehom. Uz učešće internacionalih muzičara i pred publikom, od 16. do 21. decembra, koncerti su održani u organizaciji i produkciji Doma omladine Beograda.
Među malobrojnim evropskim i srpskim džez festivalima koji su tokom 2020. godine održani uživo pred publikom bilo je i 36. izdanje „Beogradskog džez festivala“, po čemu će posebnim slovima ostati zabeleženo u istoriji manifestacije.
Ovogodišnji slogan „Jazzistance“ naglasio je istrajnost i otpornost džez muzike kroz istoriju, manifestovanu i tokom pandemije, ali i jasno ukazivao na jednu od najčešće pominjanih reči ove godine: neophodnu fizičku distancu, na koju nismo smeli da zaboravimo ni dok uživamo u džezu tokom festivala.
Odgovornost je bila velika i nije neskromno reći da je samo održavanje festival bilo pravi organizacioni podvig. Već je otežano bilo oblikovanje umetničke selekcije, a potom i operativno izvođenje samih koncerata.
Briga o zdravstvenoj bezbednostifoto Stanislav Milojkovic
Briga o zdravstvenoj bezbednosti svih učesnika i publike bila je glavni prioritet, realizacija programa zahtevala je nove procedure i postupke, a cilj – sigurno okruženje u kome je moguće realizovati kvalitetna muzička dešavanja uživo – postignut uz razumevanje i na zadovoljstvo svih: učesnika, publike i članova tima.
Na sve vanredne zadatke uspešno je odgovoreno, uz očuvanje već stečenog visokog umetničkog nivoa i oblika manifestacije.
„Beogradski džez festival“ prepoznat je kao vrhunski evropski umetnički događaj i vodeća regionalna džez manifestacija, što je potvrdio i u ovom, manjem formatu, predstavivši raznovrsne tokove tradicionalnog i savremenog džeza u izvođenju legendi žanra, autentičnih stvaralaca na vrhuncu karijere, kao i umetnika koji tek stupaju na globalnu scenu, iz zemlje i inostranstva.
Tokom pet programskih dana (sa pauzom 19. decembra, zbog Nikoljdana) održano je sedam koncerata u terminima prilagođenim propisanim merama (od 14 i 15 časova), među kojima većina sa umetnicima iz inostranstva.
Festival je po tradiciji otvoren u Velikoj sali Doma omladine Beograda jednom originalnom produkcijom. Naš istaknuti basista i kompozitor Nenad Vasilić premijerno je u Srbiji izveo muziku iz bogatog opusa nadahnutog srpskim folklorom u aranžmanima za gudački kvartet, uz podršku domaćeg sastava „Wonder Strings„, kao i dugogodišnjih muzičkih partnera Marka Živadinovića (harmonika) i Austrijanca Romeda Hopfgartnera (sopran saksofon).
Najveće interesovanje očekivano je izazvala prva koncertna saradnja dvojice muzičkih velikana sa prostora bivše Jugoslavije, gitariste Vlatka Stefanovskog i pijaniste Matije Dedića.
To je bio i jedini program koji je održan u Kombank dvorani, a umetnici su publici predstavili mešavinu autorskih numera i upečatljivih obrada, popularan repertoar sa odgovarajućom merom vrhunskog artizma.
Poslastica za ljubitelje savremenog džeza
Džez sladokuscima su veliko zadovoljstvo doneli novi susreti sa predstavnicima savremenog evropskog džeza: Ulrih Dreksler i „Liminal Zone: Azure“ (Austrija) i „Filipo Vinjato trio“ (Italija/Francuska/Mađarska).
Iskusni klarinetista i saksofonista Dreksler, jedan od najcenjenijih evropskih džez umetnika današnjice, predvodio je kvartet „Azure“ na polju visokostilizovane fuzije džeza, popa i elektronske muzike.
Mladi trombonista Vinjato izrasta u pravog naslednika Đanluke Petrele, u muzici spojivši introspektivno i ekspresivno, romantične slike i disonatne pasaže, strogi rukopis i izdašnu improvizaciju.
Ni Dreksler ni Vinjato u obraćanjima na koncertima nisu sakrili oduševljenje činjenicom da nastupaju pred publikom u Beogradu, retkom privilegijom umetnika tokom kovid pandemije.
Domaći izvođači u programu Legende srpskog džeza
I izbor domaćih učesnika odlikovao je spoj mladosti i iskustva. Inspirisani upravo objavljenom monografijom Beogradski džez festival: 1971-2020. u programu Legende srpskog džeza ponudili smo i njen zvučni aspekt.
Lazar Tošić, Vlada Maričić i Jovan Maljoković, sa svojim sastavima, Miloš Krstić (solo), kao i gosti Nenad Jelić, Branko Marković i Nenad Petrović evocirali su uspomene na slavnu prošlost festivala – samo učesnici ovog programa nastupili su na manifestaciji preko sedamdeset puta.
S druge strane zavirili smo u svetlu budućnost, slušajući intrigantne koncerte koje su priredili Ivan Radivojević kvartet i „Gorica & The Grooveheadz„. Tek okončavši školovanje na džez odseku FMU u Beogradu, i još uvek bez objavljenog albuma, i trubač Ivan Radivojević i vokalistkinja Gorica Šutić već prikazuju vanserijski izvođački i autorski talenat na tragu savremenih tendencija, najavljujući dalje jačanje pozicije srpskog džeza na globalnoj sceni.
Beogradski džez festival je i ove godine privukao pažnju publike koja je došla u onom broju koji je bio dopušten važećim epidemiološkim merama, odazivajući se na naš poziv da ponovo budemo zajedno – što je u ovim okolnostima bilo najvažnije.
Pokrovitelji Beogradskog džez festivala tradicionalno su Grad Beograd – Gradska uprava –Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Festival su podržali Italijanski institut za kulturu i Austrijski kulturni forum, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije, FMU i „Alma Quattro“.
Beogradski džez festival, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd i članica Evropske džez mreže (Europe Jazz Network), ugledan je međunarodni svetski muzički događaj i autentični brend u kulturi, kakvog nemaju sve metropole Evrope.
Pripreme za obeležavanje 50. godišnjice od osnivanja Beogradskog džez festivala uveliko su počele.
Dodaj komentar