Vlasotince obnovilo spomen-obeležje Milanu Nešiću

MediaSfera

Arhitektonski i istorijski spomenici vežu kolektivno čitave generacije na velikim i dugim razmacima, koji su nedostupni običnoj ljudskoj memoriji.
– Milan Nešić

Piše: Saša Stanković

Na vlasotinačkom keju obnovljeno je spomen-obeležje Milanu Nešiću (1886-1970), povodom pedesete godišnjice od smrti ovo uglednog Vlasotinčanina, građevinskog inženjera, profesora univerziteta, gradonačelnika Beograda… Svečanosti je prisustvovala Nešićeva unuka Ivana Marković sa suprugom Slobodanom, kao i predstavnici opštine Vlasotince i članovi boračkih udruženja.

Spomenik je postavljen 2012, ali ga je nepažljivi vozač srušio kolima krajem oktobra.

U prisustvu građanstva i medija najpre su položeni venci Nešićeve porodice, opštine Vlasotince,  Udruženja potomaka ratnika 1912-1918, SUBNOR-a i Udruženja boraca ratova od 1991. godine.

Bratislav Petrović, predsednik opštine, iskazao je dobrodošlicu svim prisutnima, a posebno Nešićevoj unuci, rekavši da se Vlasotince rado seća svih ljudi koji su ga zadužili. Kej kraj Vlasine, verovatno najlepši deo Vlasotinca, delo je inženjera Nešića i zato je po njemu nazvan.

U ime porodice obratila se unuka Ivana Marković prenevši pozdrave iz Beograda od svoje majke Olge Aleksić Nešić, koja zbog starosti nije došla, a ima 96 godina. Ona je prvo zahvalila opštini Vlasotince na čelu sa predsednikom Bratislavom Petrovićem,  zatim udruženjima i svima prisutnima.

„Drago mi je da je vraćen postament sa bistom moga dede i to u položaju da nadgleda Vlasinu, koju je voleo i poštovao, i posvetio joj dobar deo svog radnog veka. Ne mogu da zaboravim da zahvalim gospodinu Slobodanu Ćukaloviću, predsedniku Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“, gospodinu Srbi Takiću, direktoru biblioteke i velikom pesniku, kao i  Udruženju potomaka ratnika 1912-1918, koji su učinili da se u prethodnom periodu lik i delo moga dede ne zaboravi“, kazala je Ivana Marković.

Na kraju reč je uzeo Srba Takić koji očekuje da Vlasotince nastavi ovu tradiciju podizanja obeležja i drugim znamanitim Vlasotinčanima.

Inače, Milan Nešić je odrastao u Vlasotincu, gde mu je otac Lazar bio sreski načelnik. Učitelj mu je bio ugledni Petar Spirić, a školski drug Hristifor Crnilović, kasnije čuveni etnograf i slikar. Nakon završetka  gimnazije u Leskovcu, nastavlja školovanje u Beogradu, gde će na Tehničkom fakultetu diplomirati na Građevinskom odseku.

Na istom fakultetu postaće profesor, a kasnije i dekan. Kao oficir bio je učesnik je balkanskih i Prvog svetskog rata. Od 1930. do 1932. bio gradonačelnik Beograda, gde je najviše radio na rešavanju komunalnih problema. Zanimljivo da je današnji grb Beograda tada izabran. U periodu od 1946. do 1953. godine radi kao tehnički inženjer nadzora na izgradnji hidrosistema Vlasina. Po njegovom projektu je urađen vlasotinački kej.

U Vlasotincu su do kraja života živele njegove dve sestre, a Nešića i danas pamte kao strasnog ribolovca. U braku sa Angelinom, koja je bila druga žena arhitekta u Srbiji, imao imao je dve ćerke, Veru i Olgu.