Usvojene izmene Zakona o slobodi veroispovesti

MediaSfera

Premijer Zdravko Krivokapić izjavio je da je Vlada Crne Gore usvojila izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti i dodao da su konsultovane sve verske zajednice kako bi se došlo do rešenja koje je prihvatljivo za sve.

On posle sednice Vlade nije želeo da saopšti više detalja navodeći da će sutra ministar pravde Vladimir Leposavić na konferenciji za novinare govoriti na tu temu, ali je rekao da je to prelazno rešenje i da će se raditi na novom zakonu koji će biti po najvišim standardima.

Ovim izmenama ispunjeni su svi zahtevi Mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija u Crnoj Gori.

„Sutra će ministar pravde Vladimir Leposavić održati konferenciji za medije i daće sva potrebna objašnjenja. Nastojali smo da zadovoljimo sve strane“, rekao je Krivokapić novinarima.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) oštro se protivila zakonu koji je usvojen u decembru prošle godine, koji je predviđao da u upravnom postupku verske zajednice dokazuju vlasništvo nad imovinom kao i da moraju da se registruju.

Time je bivša vlast, kako su isticali, nameravala da SPC otme imovinu i natera je na registraciju iako je ona „starija od države i ima kontinuitet 800 godina“.

Zbog toga su mesecima organizovane litije na kojima su učestvovale desetine hiljada vernika.

Nema registracije za postojeće crkve

Postojeće, odnosno, tradicionalne crkve ne gube pravni subjektivitet.

Stečena prava se priznaju, a propisano je i da se niko ne briše iz evidencije. Izmene predviđaju i da se priznaju, odnosno, potvrđuju sklopljeni ugovori, a uneta je i reč „vakuf“ da bi se uvažila i prepoznala imovina Islamske zajednice.

U članu 18 se navodi da verska zajednica koja je u skladu sa ovim zakonom upisana u jedinstvenu evidenciju verskih zajednica kao evidentirana ili registrovana verska zajednica ima svojstvo pravnog lica.

Jedinstvenu evidenciju čine: Knjiga evidentiranih verskih zajednica u koju se upisuju postojeće verske zajednice i knjiga registrovanih verskih zajednica u koju se upisuju novoosnovane verske zajednice. Knjigu evidentiranih verskih zajednica i knjigu registrovanih verskih zajednica čine baze podataka i zbirke dokumenata. Sadržaj i način vođenja Jedinstvene evidencije kao javne evidencije propisuje ministarstvo navodi se u članu18.

Kako se navodi, članom 19 izbrisani su članovi 62, 63 i 64, i prema izmenama svi imovinski sporovi se rešavaju pred sudom. Ovo je bila i ključna tačka mimoilaženja između Mitropolije crnogorsko-primorske i bivše vlasti.

„Odredbama iz navedenih članova je, protivno Ustavu, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i zakonskim propisima, propisano da je država vlasnik verskih objekata i zemljišta zaključno sa 1. decembrom 1918. godine“, piše u obrazloženju izmena Zakona u koje su Vijesti imale uvid.

Predviđeno je i da neće biti kasa u manastirima, a oni hramovi, objekti koji su kulturna baština se tretiraju u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturne baštine.

Pored navedenog, dodato je i pravo na ishranu u vojsci i posebnim ustanovama u skladu sa verskim običajima.

Priznato je i pravo na izbor verskih poglavara, a ne kako je to ranije bilo neprecizno utvrđeno samo na izbor verskog osoblja.

Dan saznaje da je ministar Leposavić imao intenzivnu komunikaciju sa predstavnicima svih verskih zajednica.

Tokom tih pregovora, iako su trajali samo nekoliko dana, usvojeno je više sugestija i uvršteno u tekst izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovijesti. Navodno, niko od zainteresovanih strana nije do kraja bio zadovoljan ponuđenim rešenjima, ali da je predloženi tekst izmena i dopuna na kraju bio mera kompromisa, piše RTCG.

U obrazloženju izmena se podseća da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u svom Izveštaju o postmonitoring dijalogu sa Crnom Gorom od 22. juna 2020. godine, posebno analizirala krizu koju je izazvalo usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti navodeći da bi najbolje rešenje bilo da sporne odredbe o tzv. imovinskom pitanju budu izostavljene.

Skupština Crne Gore je 27. decembra 2019. godine, usvojila Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, čemu se usprotivila Srpska pravoslavna crkva, smatrajući da se njim otima njena imovina u Crnoj Gori.