Film / TV

Premijera dokumentarnog filma ,,Efendijin zavjet”

MediaSfera

 

 

Foto: Print screen

 

 

Premijera dokumentarnog filma ,,Efendijin zavjet” održana je u sredu 15. decembra 2020. godine, u prostorijama Narodnog Pozorišta u Tuzli. Scenario i režiju potpisuje Ljubiša Veljković, direktor fotografije i izvršni producent je Mirza Efendić, muziku je komponovao Elvis Sivčević, a u ulozi Meše Selimovića pojavljuje se Edis Žilić.




Film je delo „CATt Bosna i Hercegovina“, a u njegovoj realizaciji učestvovao veći broj istoričara, hrišćanskih i islamskih verskih službenika, kao i potomci efendije Kurta. Jedan od stručnjaka koji je dao značajan doprinos realizaciji ovog dokumentarnog filma je i istoričar Dejan Ristić.

 Film je realizovan zahvalјujući podršci programa Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI) koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM) uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Ime tuzlanskog muftije Kurta upisano je zlatnim slovima u istoriju ovih prostora i predstavlјa sinonim za požrtvovanost i temelј suživota kakvom se teži.

Malo je lјudi u tragičnoj i krvavoj istoriji nekadašnje Jugoslavije i sadašnje Bosne i Hercegovine koji zaslužuju da im se ime pamti i spominje kao što je to ime Muhameda Šefketa ef. Kurta koji je nesebičnim zalaganjem na Badnji dan 1942. spasio veliki broj tuzlanskih Srba od planiranog ustaškog pokolјa.

Efendija Kurt je 1879. rođen je u Travniku gde je završio osnovnu školu. Studirao je u Istanbulu i Damasku, a po povratku u BiH, radio je u Travničkoj medresi i bio imam Hadži Alaj-begovoj džamiji. 1914. postao je muftija banjalučki, a iz Banjaluke je po službenoj dužnosti 1925. godine premešten u Tuzlu, gde je bio muftija sve do 1933. a tri godine kasnije je penzionisan.

Kao tuzlanski muftija, učestvovao je u svim društvenim zbivanjima i osnovao prvo muslimansko dobrotvorno društvo Džejletu-l-hajr. Pomagao je školovanje dece. Ostao je upamćen po izreci: Mi smo evropski muslimani i u Evropi možemo opstati samo ako učimo i ako se školujemo. Preminuo je u Tuzli 1963. godine.

Skupštinska legitimacija muftije Kurta (Fotografije sa sajta porodice Kurt)

Muftija koji je sprečio pokolj Srba

Bio je početak 1942. godine, kada su ustaške vlasti u Tuzli osmislile pakleni plan. Zamisao je bila da 6. januara, na Badnje veče, miniraju tamošnji pravoslavni Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u tom gradu i pobiju okupljene vernike.

Potom je trebalo da usledi kaznena ekspedicija kroz srpsku varoš, kako bi se likvidirali preostali tuzlanski Srbi, koji se nisu zatekli u crkvi u trenutku dizanja bogomolje u vazduh.

Ali, plan im je osujetio muftija Kurt.

Muftija, najviši gradski verski poglavar, u penziji, Muhamed Šefket efendija Kurt, tada već u 63. godini, saznao je za taj plan. Odmah se uputio kod nemačkog komandanta mesta i preneo mu traženje uglednih tuzlanskih muslimana da se pokolj spreči, zapretivši da će se ceo grad u protivnom odmetnuti u šumu.

Nemačka komanda je procenila situaciju i zaključila da je u njenom interesu da se ustaše zaustave. Po gradu su istaknuti plakati sa upozorenjem da “niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi”.

Da su se Nemci u donošenju takve odredbe rukovodili svojim interesom, po svoj prilici, bio je svestan i muftija Kurt. Zato je, u nastojanju da učvrsti njihov demarš, otišao u Zagreb, zatraživši od ustaškog ministra unutrašnjih poslova i Pavelićeve desne ruke, Andrije Artukovića da ustaše ne diraju mirno srpsko stanovništvo.

Šefket efendija Kurt i hadži Hasanaga Pašić, predratni gradonačelnik Tuzle, zneli su zahtev da ustaše ostave na miru Srbe u Tuzli. Ostalo je zabeleženo da je razgovor bio vrlo neprijatan, pun međusobnih optužbi, i da je Artuković repetirao pištolj i pretio tuzlasnkim uglednicima.

Oni su, međutim, ostali postojani u svojim zahtevima, a argument im je bio isti kao i u razgovoru s Nemcima – svi će preći partizanima ako im se ne usliše zahtevi.

Na njegove zasluge ukazao je istoričar Dejan Ristić, koji je na društvenim mrežama podsetio kako je muftija, saznavši za ustaški plan, s grupom uglednih Tuzlaka zatražio hitan prijem kod nemačkog komandanta grada Hohbajera i njegovog zamenika, potpukovnika Vista, od kojih je zatražio da spreče zločin, piše Politika.

„Zahvaljujući angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina. Jugoslovenske vlasti su ga zato posle 1945. odlikovale Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda, iako je bio verski službenik iz bogate porodice i, samim tim ’prirodni neprijatelj proletarijata’”, objašnjava Dejan Ristić.

Na internetu postoji i sajt posvećen porodici Kurt, može se doznati da je dalja ratna sudbina ovog muftije bila nemilosrdna. Kako se navodi, u jednoj dojavi iz juna 1943. ustaški režim će ga označiti kao „potajnog neprijatelja današnjeg poretka” i „starog Bizantinca – Srbina”.

Muhamed Šefket Kurt sa svoje sedmero dece u Banjaluci 1923.

Iste godine ostaje bez dva sina – Envera, člana Agitpropa NOB-a, kojeg ubijaju muslimanske straže legije, i Asima, pripadnika NOB-a, koji dobija pegavi tifus i nestaje na nepoznatoj lokaciji. Do kraja rata će izgubiti još jednog sina, Fadila, ubijenog 1945. pod nerazjašnjenim okolnostima.

Enver, Asim i Fadil su bili troje od ukupno osmoro dece koliko je muftija Kurt imao sa suprugom Arifom.

Kada je Muftija Šefket ef. Kurt umro  1963. u 84. godini prota Đorđe Jovanović je održao govor na njegovoj sahrani kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi. Kako se navodi na sajtu, tom prilikom je uslišena „intimna i neuobičajena molba prote Jovanovića da on bude taj koji će u efendijin grob sići pre njega, dočekati tabut s efendijinim telom i položiti ga u kabur (grob)”.

O tom događaju je pisao i Meša Selimović, opisujući muftiju Kurta kao „dinamičnog, plemenitog, neustrašivog čoveka” koji je svoj „veliki ugled založio da bi spasavao ljude iz ustaškog zatvora”. Znameniti pisac je naveo i da je na pogrebu efendije, među brojnim okupljenima, bilo „najviše Srba – seljaka iz okoline Tuzle”.

U organizaciji Srpskog građanskog vijeća – Pokreta za ravnopravnost u Tuzli 5. januara 2016. održan je Istorijski čas o Muftiji Kurtu koji je držao Fatmir Alispahić.

Nažalost, danas se ime plemenitog Šefket-efendije spominje veoma retko, a njegov je uloga u spašavanju srpskog stanovništva Tuzle prvorazredno važna.

Izvor: Politika/Kurir/




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .