Istorija

Godišnjica Kolubarske bitke: Ljig pamti đake kaplare

MediaSfera

 

 

 

Piše: Miroslava Kojić

Foto: Miroslava Kojić, privatna arhiva

 

 

Na današnji dan pre 106 godina završena je Kolubarska bitka. Više od sto godina kasnije, sećamo se đaka kaplara. Sećamo se njihovih mladih života koje su bili spremni da prilože na branik otadžbine, i koje su mnogi i priložili. Ginuli su na Kolubari 1914, stradali i posle ove velike bitke u borbama za odbranu Srbije 1915, zauvek ostajali u albanskim gudurama, srećniji od njih prešli Albaniju 1915, učestvovali u proboju Solunskog fronta 1918. godine. Posle Velikog rata preživeli su nastavlјali prekinuto školovanje, zapošlјavali se, gradili akademske karijere – bili su intelektualna elita Srbije. Postali su pisci, diplomate, profesori, graditelјi.




Legenda o đacima kaplarima živi, i mora biti živlјa nego ikada. Kao što kosovski mit poukama o nesebičnoj, čistoj i plemenitoj žrtvi za opšte dobro nadahnjuje Srbe vekovima posle čuvenog boja, tako i priča o đacima kaplarima ne sme da prestane i nestane. Usled prinesene žrtve i uloge u Velikom ratu, posebno u njegovoj prvoj godini, zaslužuju da budu više od epizode u istorijskim čitankama – valјa da postanu važan deo kulture sećanja srpskog naroda.

Đaci i studenti su poslati kao pojačanja na Suvobor i Kolubaru da podignu moral, ohrabre srpske vojnike i vrate im poverenje u sopstvene snage; nadasve, uliju nadu da nije sve izgublјeno u trenutku kada je srpska vojska bila u povlačenju. Veliki rat počeo je usled želјe Austrougarske da Srbiju pokori, osvoji, uništi. S druge strane, Srbi su branili svoja sela, svoje doline, svoje visove. Svesni da im je rat nasilno i nepravedno nametnut, sa cilјem uništenja slobode i nezavisnosti, Srbi su se borili do poslednje kapi krvi. Svaku stopu svoje zemlјe krvavo su branili.

Spomenik-na-Rajcu proslog-decembra-jpg
Spomenik na Rajcu

Na poziv otadžbine

Na poziv otadžbine pod vojnički barjak odazvali su se, između ostalih, i đaci kaplari. Došli su i oni nepozvani, pristupili i prekobrojni. Stizali su studenti iz Beograda, đaci sa juga Srbije, iz Čačka, Užica, Valјeva, Šapca, Kragujevca, Crne Gore, Makedonije, studenti sa prestižnih evropskih univerziteta. Bili su sinovi zanatlija, trgovaca, selјaka, oficira, profesora, ministara. Prekidali su svoje školovanje, ostavlјali započete naučne radove, nedovršena slikarska platna i hitali na front, gde se otadžbina borila za opstanak.

Nije se postavlјalo pitanje hoće li doći, nego na koji način što pre stići i staviti se u službu svog naroda i države. Nјihova nesebična borba za domovinu predstavlјala je jedan od najlepših izraza patriotizma i hrabrosti u Srbiji. Zasluge đaka kaplara za pobedu srpske vojske u Kolubarskoj bici su velike, u prvom redu na duhovnom ohrabrenju usled ratnih napora fizički i psihički posustale srpske vojske. Đaci kaplari su je oplemenili i svojom mladalačkom borbom i žrtvom dali borbi celog srpskog naroda jedan viši smisao – odbrane mladosti i života pred agresorom koji je srpskoj naciji namenio ropstvo i uništenje.

Kolubarska bitka odnela je gotovo trećinu đaka kaplara, Albanija i Solunski front drugu trećinu. Trećina je preživela sve borbe, a preživeli su sa ponosom do smrti nosili jednu od najvažnijih odrednica u životu – bili su pripadnici Skopskog đačkog batalјona.

Na-Solunskom-frontu-foto-Dika-Nesic-jpg
Na Solunskom frontu, Foto: Dika Nešić

Ogromna moralna snaga

Srpska Vrhovna komanda je 16. decembra 1914, saopštila da na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijatelјskog vojnika pod oružjem. U Kolubarskoj bici, đaci kaplari, iako mali po činu, odigrali su važnu ulogu: obodrili su srpsku vojsku i podigli joj duh i veru u pobedu. Pripadnici Skopskog đačkog batalјona su osećali da su u onim žalosnim vremenima otadžbini jedino mogli da ponude svoje živote, i sa takvom svešću su se uklјučili u borbe koje su besnele na celoj liniji fronta.

Od ovih mladih vitezova, prvi je 22. novembra poginuo na Krstacu kod Požege Dragutin Selaković, pravnik. Mnogi su pali u odstupnim borbama koje su trajale do kraja novembra, a kada je vrhovni komandant 3. decembra izdao naredbu svim trupama od  Rudnika do Kosmaja da se pođe napred na zavojevače, pripadnici Đačkog batalјona, rastureni po celom frontu, u prvoj liniji, ali duhovno nerazdvojni od svog naroda, izvršili su svoju dužnost prema Otadžbini i narodu. Do kraja Velikog rata izginulo ih je dve trećine.

Kolubarska bitka, ali i mnoge druge pobede i uspesi srpske vojske u velikoj meri su bili rezultat koju su ratnici iz školskih klupa uneli među vojnike. Ovo priznanje odali su im, između ostalih, najviši vojni vrhovi ondašnje srpske kralјevine u saopštenju Vrhovne komande posle Kolubarske bitke: „Duh vojske naročito podigoše čuvene đačke čete. To beše cvet inteligencije, ponos i budućnost naroda. Ovih 1300 oduševlјenih mladića behu ona luča, što ozari dušu potištenih vojnika, premorenih dugotrajnim povlačenjem i velikim gubicima. Sokoleći svoje vodove, oni će se u novim borbama baciti na neprijatelјa sa neodolјivom žestinom, naporedo sa oficirima. Krvave brazde ostaše u njihovim redovima, ali njihov svetao primer odvede mase u pobedu.“

Spomenik-na-Samoj-bukvi-jpg
Spomenik na Samoj bukvi

 Đaci kaplarai i kultura sećanja

 Kolubarska bitka vođena je i na teritoriji današnje lјiške opštine. Više je spomenika koji se odnose na đake kaplare i sve učesnike slavne bitke, posle koje je general Živojin Mišić, rođen u mioničkom selu Struganiku, unapređen u čin vojvode.

Na Rajcu je u Kolubarskoj bici 1914. godine izvršen presudan proboj neprijatelјskog austrougarskog fronta i tu je poginuo veliki broj đaka kaplara.

Među 1300 đaka kaplara, dvojica su bila iz Slavkovice – Svetozar Dika Nešić i Dragomir Urošević. O ovom drugom postoje samo šturi podaci: pred početak Velikog rada već je bio stekao diplomu inženjera. Godine 1941. je zaroblјen i odveden u Nemačku, a po završetku rata ostao je u Nemačkoj još dvadesetak godina. Potom se vratio u Beograd.

Svetozar Dika Nešić, đak kaplar, profesor i graditelј, veoma je zadužio  Slavkovicu, rodno mesto svog oca Alekse, učitelјa i narodnog poslanika. Ostavio je brojne fotografije sa Solunskog fronta, koje se čuvaju u porodici Nešić. Neke su našle mesto u knjizi o đacima kaplarima.

U Slavkovici, Dika Nešić bio je dobar domaćin svojim drugovima nekadašnjim đacima kaplarima, kao i kolegama sa Građevinskog fakulteta. O tim posetama uglednih lјudi, profesora i akademika, svedoče takođe sačuvane  fotografije. Dika je umro 1968. Supruga mu je u Slavkovici podigla spomenik u vidu knjige.

Svetozar-Dika-Nesic-jpg
Svetozar Dika Nešić

Sa vrha Rajca se po vedrom vremenu može sagledati celokupna panorama slavnog bojišta od Suvobora do obrisa Kosmaja i Avale, zbog čega je Rajac bio najpogodnije mesto za spomen-obeležje junacima odlučujuće bitke za Srbiju.

Najpre je Udruženje “1300 kaplara” iniciralo gradnju spomen-česme, koja je otkrivena 13. decembra 1970. godine. U drugoj fazi izgrađen je spomenik u slavu borcima – učesnicima u Kolubarskoj bici tako što je na kameno postolјe spomen-česme dodata bronzana skulptura koja predstavlјa srpskog vojnika u borbenom stavu, rad vajara Mihaila Tomića, otkriven 16. septembra 1973. godine. Na projektovanju spomenika radila su tri nekadašnja đaka kaplara, akademik, inženjer Milan Pećinar, inženjer Petar Radojević i arhitekta Dragomir Tadić.  Spomenik je rekonstruisan 2017. godine.

Miliša Nešić, u godini obeležavanja 100 godina Kolubarske bitke, na brdu Sama bukva, jednom od položaja srpske vojske iznad Slavkovice, izgradio je spomenik izginulim ratnicima u Suvoborskoj bici 1914. godine i tako ispunio zavet svoga dede-strica Svetozara Nešića. Miliša je uložio trud, vreme i materijalna sredstva da postavi trajan beleg u znak sećanja na ratnike pale u odbrani Srbije. Spomenik je više od građevine, on ima i duhovnu dimenziju, on je dokaz besmrtnosti onih kojih više nema a koji su svoje kosti ugradili u budućnost ove zemlјe.

U Ljigu najviše opštinsko priznanje jeste Plaketa „Đak kaplar“ koja se dodelјuje zaslužnim pojedincima i ustanovama povodom Dana opštine 3. decembra. I sam Dan opštine Ljig je vezan za slavnu Kolubarsku bitku, odnosno početak protivofanzive srpske vojske. Opština Ljig je 1993. godine proglasila 3. decembar za svoj praznik.

Srednja škola u Ljigu od 2004. godine nosi naziv „Hilјadu trista kaplara“.

Ucesce-1300-djaka-kaplara-u-Kolubarskoj-bici.jpg

 Knjiga „Učešće 1300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici“

Ove redove ispisujem sa posebnim emocijama. Bavila sam se đacima kaplarima u knjizi koju smo napisali Aleksandar Lukić i ja, objavlјenoj krajem 2014. godine povodom stogodišnjice slavne bitke.

Knjiga „Učešće 1300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici“, objavlјena uz podršku Ministarstva kulture, skromni je doprinos čuvanju uspomene na 1321 mladića koji su svoje snove ostavili, mnogi zauvek, onog dana kada su sa ruskim puškama i 150 metaka upućeni na front, na Suvobor i Kolubaru. Nјih oko 400 zauvek su ostali mladići, pokošeni na padinama Rajca, visokim masivima Malјena, na Gukošu, Babajiću, Ljigu, Građeniku, Suvoboru,  Krstacu, Babinoj glavi, Igrištu, Rudniku, Divcima, kod Lazarevca, kod Stepojevca, na Vrače brdu, Konaticama,  Kosmaju, Torlaku.

Autorka je bibliotekarka Gradske biblioteke u Ljigu i koautor knjige „Učešće 1300 kaplara u Kolubarskoj bici“




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .