Vizuelna Umetnost

Izložba „Mali format ULUPUDS-a 2020.“

MediaSfera

 

Savršena stvar je savršena stvar, bilo velika ili mala.

                                                                                                            Džejms Meknil Vistler

 

 

Foto: Ana Petrović: Over the line

 

Izložba „Mali format ULUPUDS-a 2020.“, u organizaciji Odbora Slikarsko – grafičke sekcije, biće zvanično otvorena u utorak, 15.12.2020. godine u galeriji “Singidunum” (Knez Mihailova 40, Beograd).




Zbog aktuelne epidemiološke situacije, otvaranju će prisustvovati samo organizator i nagrađeni autor. Izložbu će publika moći uživo da pogleda i glasa za radove, od ponedelјka do subote, u periodu od 10 do 17 časova.

Ove godine predstavlјena su 42 autora, sa isto toliko radova, u različitim tehnikama. Svi izlagači su članovi sekcija jednog od najstarijih reprezentativnih umetničih udruženja u Srbiji, ULUPUDS-a. Veoma nam je drago što smo, uprkos složenoj situaciji tokom cele 2020.-e godine, ipak uspeli u nameri da ovu izložbu uživo predstavimo publici u svih 8 planiranih gradova, širom Srbije. Posetioci su i ove godine mogli da glasaju za izložene radove.

Izložbu će otvoriti predsednica slikarsko – grafičke sekcije Milica Vuković i istoričarka umetnosti Jelena Balević, a istom prilikom biće dodelјena Diploma autoru čiji je rad osvojio najveći ukupan broj glasova od strane publike, tokom prošlogodišnje izložbe – “Mali format 2019.”.

Tatjana Trajković: Ringispil

Gradovi i galerije u kojima je “Mali format” bio predstavlјen tokom 2019.-e godine:

  • Galerija „Masuka“, Centar za kulturu Velika Plana
  • Galerija “Mira Brtka“, Centar za kulturu Stara Pazova
  • Kulturni centar Paraćin
  • Kulturni centar Jagodina
  • Centar za kulturu „Sveti Stefan Despot srpski“, Despotovac
  • Gradska galerija Arilјe
  • Kulturni centar Kruševac, Legat Milića od Mačve
  • Galerija „Singidunum“, Beograd
  • Marija Aničić Topalović: Izvini

Tekst iz kataloga izložbe „Mali format ULUPUDS-a 2020.“

 Tokom devete decenije 19. veka, američki umetnik Džejms Vistler, široj javnosti poznat po impozantnom „Aranžmanu u sivom i crnom br. 1“ (Vistlerova majka), slika veliki broj radova formalno ne većih od dlana, ali u umetničkom smislu veličine kontinenta. Iza ovih pigmejskih slika velike duše – onovremeni opis Vistlerovog opusa malog formata,  stajao je izuzetno složen proces. Koncentracija, posvećenost i strplјenje, koji su pored kreativnosti bili glavni njegovi činioci, nisu se ticali isklјučivo umetnika i generisanja piktoralnog sadržaja u ograničeni format, već su se takođe ponavlјali i kod publike tokom interakcije sa delom.

Iako neospornog kvaliteta, mali format umetničkog dela je, čini se, ipak ostao u zapećku istorije umetnosti, zbog čovekove večite opsednutosti veličinom i (nagonskog) udovolјavanja najnepouzdanijem čulu od svih – vidu. Tako je kroz različite epohe, a naročito u današnjem vremenu spektakla, na snazi ostao aksiom – „veće je bolјe“.

Da je u pitanju sistemska zabluda – jer pomenuto načelo ne može imati univerzalnu primenu, niti se odnosi na svaki aspekt života, dokazuje upravo lјudski odnos sa delima velikih dimenzija i njegove konsekvence. Od piramida na ovamo, čovek je u ovom odnosu nužno ostajao „mali“, držeći se na (bezbednoj) fizičkoj udalјenosti, najpre iz čisto tehničkih razloga. Kako prostorna distanca, pre ili kasnije, dospeva u psihološko (planski ili ad hoc), tako posmatrač postaje pasivniji, a komunikacija sa umetničkim delom se prekida.

Veliki formati se, stoga, mogu proglasiti idealnim (umetničkim) proizvodom današnjice, u kojoj je jedino poželјna pasivna individua, udalјena od svakog refleksivnog sadržaja, sistemski unificirana, suštinski nezainteresovana, nekritična i nema.

Radovi malog formata, sa druge strane, izazivaju usmereno kretanje ka delu, uvlačeći posmatrača u svoje gravitaciono polјe, podstičući na kreativno promišlјanje sadržaja i rekreiranje prvobitnih umetničkih ideja i poruka.

Rezultat ovog novouspostavlјenog odnosa, u kojem se reaktivira dijalog publike sa delom, jesu bliskost i jedna osobena intimnost, koja mora, bar u određenoj meri, sadržati istinu – upravo onu od koje je savremeni društveno – politički poredak napravio savršen otklon, pretvorivši je u brižlјivo smišlјene i kontrolisane simulacije.

Jelena Balević, istoričar umetnosti




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .