Istorija

Arhiepiskop Makarios III, prvi predsednik Kipra

MediaSfera

 

 

 

Na današnji dan, 14. decembra 1959. godine arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.




Arhiepiskop Makarios je rođen 13. avgusta 1913. u selu Panajia na Kipru. U manastiru Kiko je završio osnovnu školu i zamonašio se. Potom je u Nikoziji završio Pankiparsku gimnaziju. Diplomirao je teologiju na Univerzitetu u Atini (1942). Tokom nacističke okupacije Grčke bio je član pokreta otpora koji se borio protiv okupatora.

Posle rata je rukopoložen u čin sveštenika u Pireju (1946), a iste godine je otišao na dalјe studije na Univerzitet u Bostonu. Tokom tih studija, Makarios je hirotonisan za episkopa Kitijuma Pravoslavne crkve Kipra (1948). Na Kipru je stupio u vezu s pokretom otpora protiv britanskih kolonijalnih vladara, a ubrzo je jednoglasno izabran za arhiepiskopa Pravoslavne crkve Kipra i etnarha grčkog naroda na Kipru pod imenom Makarios III (1950).

U tom svojstvu je krenuo u diplomatsku misiju za zbacivanje kolonijalnih vlasti, ali su ga Britanci zbog toga 1956. uhapsili i internirali na Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu. Makarios je u izgnanstvu na Sejšelskim ostrvima proveo godinu dana, potom je pušten na slobodu ali mu je zabranjen povratak na Kipar.

Stoga je sa istom idejom kiparske nezavisnosti diplomatski delovao iz Atine. Srpski patrijarh Vikentije uputio je 1956. pismo Svetom arhijerejskom sinodu Pravoslavne crkve Grčke u kojem je izrazio zabrinutost što su arhiepiskop Makarios i mitropolit kirinejski Kiprijan „nasilno odvedeni i lišeni mogućnosti da vrše svoje arhipastirske dužnosti”.

Posle sporazuma o statusu Kipra u Cirihu i Londonu (1959), Velika Britanija je garantovala nezavisnost Kipra, kao republike, kojoj je bilo zabranjeno da se ujedini sa Grčkom ili Turskom. S tim u vezi, Velika Britanija, Grčka i Turska su se obavezale da će biti garanti nezavisne Republike Kipar.

Makarios se potom vratio u zemlјu gde su ga kiparski Grci, kao brojniji narod, na izborima 1960. izabrali za predsedsednika Republike Kipar, dok su kiparski Turci izabrali Fazila Kučuka za potpredsednika Republike Kipar.

Arhiepiskop-Makarios-1.jpg

Makarios je na mesto predsednika Republike Kipar stupio 16. avgusta 1960. čime je konačno ukinuta britanska kolonijalna uprava iz 1878. s tim što je Velika Britanija 1914. anektirala Kipar. Makarios je u tri mandata do 1977. bio predsednik Republike Kipar. Kipar je 1960. primlјen u Ujedinjene nacije, a 1961. postao je član Pokreta nesvrstanih. Pre toga arhiepiskop Makarios je 1955. učestvovao na Azijsko-afričkoj konferenciji u Bandungu u Indoneziji gde je zauzet stav o dekolonizaciji, samoopredelјenju i razoružanju. Na temelјima Azijsko-afričke konferencije u Bandungu nikao je Pokret nesvrstanih.

Na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu (1961) bio je prisutan i Makarios koji je tada prvi put posetio Jugoslaviju. Arhiepiskop Makarios se u Beogradu zalagao za bespoštednu borbu protiv kolonijalizma. Prilikom učešća na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu (1961), arhiepiskopa Makariosa je primio srpski patrijarh German.

U Sabornoj crkvi u Beogradu mu je priređen svečani doček a tom prilikom Makarios je kazao: „Bliske veze koje je stvorilo dugo predanje spajaju Kiparsku crkvu i crkvu Jugoslavije. Želјa je Nјegove Svetosti našeg patrijarha Gospodina Germana, a i moja je želјa, da se veze koje postoje između naše dve crkve još više pojačaju i budu što čvršće. Nalazim se danas u vašoj lepoj i gostolјubivoj zemlјi, da bih predstavlјao svoju zemlјu na Konferenciji vanblokovskih zemalјa čiji je osnovni cilј zaštita i učvršćenje svetskog mira, a koji se osniva na principima slobode i pravde. Ovi principi su, što znate, principi hrišćanske vere. Srećan sam što ću na ovoj Konferenciji imati priliku da branim ove osnovne hrišćanske ideale“.

Vojni puč i podela

Danko Strahinić u tekstu “Arhiepiskop Makarios III – 40 godina od upokojenja” objavlјenom u listu Srpske Patrijaršije „Pravoslavlјe“ piše da “sticanje nezavisnosti nije rešilo međunacionalna politička trvenja između kiparskih Grka i Turaka koja su 1964. godine dovela do krvavih sukoba, nakon čega su Ujedinjenje nacije, na zahtev kiparske vlade, poslale vojnike (UNFICYP) radi održavanja mira. Međutim, najveći problemi Arhiepiskopu Makariosu su dolazili iz grčkih redova.

Na njega su izvedena četiri neuspela atentata: januara i oktobra 1969, marta 1970. i oktobra 1973. godine. Čak je pokušana njegova smena sa mesta Arhiepiskopa (1972-73).

Vrhunac delatnosti protiv njega bio je državni udar koji je izvršen 15. jula 1974. godine od strane snaga podržanih od grčke „Vojne hunte“. Tada je proglašen i mrtvim. Ovaj udar je pet dana kasnije izazvao invaziju turske vojske, da bi nakon dodatnog napada polovinom avgusta Turska zauzela blizu 40% teritorije ostrva zbog čega je ono ostalo podelјeno sve do danas. Nakon pet meseci progonstva Arhiepiskop Makarios se vratio na Kipar i nastavio da vodi pređašnju politiku ostajući veran idejama antiimperijalizma, dekolonizacije, pacifizma i nesvrstavanja uz političke blokove.

Arhiepiskop-Makarios-jpg

Četrdesetodnevna žalost

“Bespoštedna politička borba za oslobođenje i nezavisnost Kipra – pokušaji ubistva, državni udar i turska invazija, veoma je narušila njegovo zdravlјe. U proleće 1977. godine preživlјava prvi srčani udar, da bi drugi, početkom avgusta iste godine, bio koban. Umire 3. avgusta u 64-oj godini. Na Kipru je tim povodom proglašena četrdesetodnevna žalost.

Vest o smrti Arhiepiskopa Makariosa snažno je odjeknula u međunarodnoj javnosti. Bio je uvažen i poštovan među brojnim državnicima, pa je tako u Egiptu proglašena petnodnevna žalost, dok su u prestonici Velike Britanije na državnim zgradama zastave spuštene na pola koplјa. Reakcije jugoslovenskog državnog vrha i javnosti pokazale su duboko poštovanje koje je gajeno prema ovom važnom saradniku u pokretu nesvrstanih.

Nјegova testamentarna poruka „Kipar je moj život“, kome se posvetio i kao crkveni i kao narodni poglavar, najbolјe je sažela njegov životni put. Prema sopstvenoj želјi sahranjen je u manastiru Kiko na planini Tronis Tis Panajias, odakle se vidi ceo Kipar. Izbor tog mesta je pisca nekrologa u „Pravoslavlјu“ 1977. godine, s pravom navelo da napravi poređenje sa Nјegošem i Lovćenom”, piše Danko Strahinić.

Arhiepiskop-Makarios-Ujedinjene-nacije.jpg
Arhiepiskop Makarios III govori u Ujedinjenim nacijama 1974.

Kritike

“Nakon sticanja nezavisnosti Arhiepiskop Makarios je trpeo velike kritike od političara i medija u SAD i Velikoj Britaniji zbog politike nesvrstavanja, pa je pogrdno nazivan i „Kastro Mediterana“. Vremenom je zbog episkopske odežde u britanskoj štampi dobio uravnoteženiji nadimak, „Crni Mak“ („Black Mak“).

Nesumnjivo je da je u svom političkom delovanju Makarios imao i propuste. Zamerke na rad i stavove Arhiepskopa Makariosa su dolazile sa različitih strana. Iz grčkih redova zamerano mu je što je odustao od ujedinjenja sa Grčkom, uprkos tome što je njegovu odluku da napusti tu politiku, podržala velika većina kiparskih Grka. To je i korišćeno kao opravdanje za napade na njega, pa i za državni udar.

Sa turske strane, kritikovan je da se nije iskreno zalagao za prava i integraciju kiparskih Turaka, kao i da nije hteo da se razračuna sa grčkim ekstremistima. To je iskorišćeno kao izgovor za povlačenje turskih predstavnika iz vlasti 1963, a prema nekim mišlјenjima, i kao opravdanje za invaziju i okupaciju severnog dela Kipra 1974. godine od strane turske vojske, uprkos zvaničnom stavu Republike Turske da se to čini kao garancija za sprovođenje sporazuma iz 1960. godine. Kako je na sve te kritike  gledao Arhiepiskop Makarios, ostaje nejasno, jer iza njega nisu ostale nikakve dnevničke beleške ili memoari.




Nesporno je da je vreme Makariosovog predsednikovanja obeležila modernizacija koja je omogućila znatni porast životnog standarda stanovništva. Ipak, kada se ocenjuje njegova politička delatnost, mora se imati u vidu ograničen manevarski prostor zbog međunarodnih političkih okolnosti. U trenutku kada su aktuelni pregovori o ujedinjenju Kipra propali, procene istorijskog učinka Arhiepiskopa Makariosa ostaju i dalјe predmet polemika, a tim više i izazov nepristrasnim istraživačima za dalјa proučavanja”, piše Danko Strahinić.

Izvor: In4s.net, Pouke.org



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .