Priče

Dogodilo mi se: U redu i „maske“ progovaraju

MediaSfera

 

 

 

Piše: Jasmina Vujadinović-Cvjetković

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

Redovi ispred prodavnica zbog korone,  asociraju na jadne 90-te godine prošlog veka. Tada je mnogima otišla čitava decenija u nadanju da im se dogodi normalan život. 




Eh,  puste ljudske želje.  Umesto toga dobili su, eventualno,  proširene vene. Pritom, ni to nije tako loše, jer kada osete makar i najmanji bol, pomisle na taj burni period. Uostalom, tako vežbaju i pamćenje, što svakako nije mala stvar.

Ipak,  valja imati na umu da dugoročno pamćenje nije isto što i svakodnevno povezivanje informacija u celinu. Problem nastaje kada se neko, recimo upita:“Ko beše onaj čovek,  koji mi se malopre javio na ulici? “ ili:“Gde sam ostavio ključeve? „

Teško je čoveku kada ga obuzmu strahovi,  a demoni počnu da „diriguju“  mozgu,  dok se „gubi tlo pod nogama“. U tom kovitlacu,  neki čak i razum izgube. Ali,  mnogo gore je kada te nesrećnike, osuđuje okolina i dodatno ih povređuje.

Ovih dana,  otegao se red ispred mesare. Ljudi promrzli,  pridržavaju se preventivnih epidemioloških mera. I strpljivo ćutke čekaju. Odjedanput, stariji čovek, brzim korakom, zaobilazi čitav red i ulazi u mesaru. Romkinja,  koja je bila prva u redu, uzviknu :“Pazi,  ovog!  Uđe preko reda,  bre! „,  a zatim pogleda ostale sapatnike,  očekujući njihovu podršku.

Penzioner je odmah izašao sa korpom,  zauzevši mesto pored vrata od mesare.

„Gospodine, treba da stanete u red!“,  prekori ga Romkinja.

Čovek je začuđeno pogleda i posle nekoliko minuta,  kao da je pokušavao da shvati smisao onoga što mu se govori, upita Romkinju mirnim tonom:“A zašto stojite u redu? “ 

Da ste mu se zagledali u oči,  primetili biste mutan pogled,  dok je izraz lica ukazivao kao da ni sam ne zna zašto je tu, uopšte i došao.

„Pa,  mi bre ovde stojimo,  već pola sata!  A,  možda ja imam decu kod kuće,  koja plaču i jedva čekaju da se vratim! „,  emotivno će Romkinja,  uzalud očekujući reakciju prisutnih.

Iako je penzioner delovao nezainteresovano,  posle par trenutaka,  uleteo je u mesaru,  vratio korpu i bukvalno istrčao, udaljavajući se brzim korakom, pognute glave.

„Naljutio se„,  primetila je uz osmeh neka žena iz reda.

„A,  možda je dementan? „,  ozbiljno će druga.

„Ma,  bre da je lepo rekao da je bolestan,  ja bih ga pustila da udje preko reda,  dece mi“, reče Romkinja zadovoljna što su, konačno i ostali progovorili. Podstaknuta veselijom atmosferom, navela je  sličnu situaciju u kojoj se nedavno našla.




„Stojim sa mala deci ispred šaltera. Kad neki čovek u redu poče da se buni što mora da čeka iza Cigana. Pa,  i mi smo,  bre ljudi!“,  uvređeno će Romkinja i doda:“Ma,  bre mi  Cigani  sve vas i  hranimo! „,  zaključi Romkinja,  mahnu nam i uđe u mesaru.



Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .