Lifestyle

Počinje Hanuka, jevrejski praznik svetlosti

MediaSfera

 

 

Palimo ove sveće zbog čuda, dela izbavljenja i ustanka koje si učinio u doba naših otaca, posredstvom svojih posvećenih sveštenika. Tokom svih osam dana Hanuke njihov je plamen svet i nije nam dopušteno rabiti ga kao rasvetu, nego ga smemo samo gledati radi hvaljenja Tvoga Imena, Tvojih čuda, čudesnih dela spašavanja i Tvoga divnog delovanja.

(Talmud, Soferim 20 – blagoslov pri paljenju prazničnih sveća za Hanuku)

 

 

Za Jevreje danas, 18. decembra sa zalaskom sunca, počinje  Hanuka ili Hag haurim, praznik slobode i svetlosti. Svečanost traje osam dana i za to vreme u jevrejskim porodicama se pali osmokraki svećnjak sa osam glavnih i jednim pomoćnim krakom.




Praznik Hanuka slavi se 25. Kisleva po jevrejskom kalendaru, a naziva se još i praznikom  svetlosti.U znak sećanja na sva čuda koja su se desila, za Hanuku se koristi poseban osmokraki svečnjak (sa dopunskim devetim krakom za svećicu na sredini svečnjaka, za razliku od standardne sedmokrake menore), poznatim pod imenom hanukija, koji gori tokom svih osam dana i noći proslave praznika.

Jedan dan – jedna svećica

Paljenje svećica u svečnjaku predstavlja centralni čin celokupne proslave Hanuke. Prva sveća se pali prvog dana praznika, drugog dana se pale dve  sveće, trećeg dana tri i tako redom do osmog dana praznika, kada se na svećnjaku pali svih  osam sveća. Plamen se raznosi posebnom svećicom koja se čuva na kraku na sredini svečnjaka. Na taj način, poslednjeg dana praznika Hanuke gore svih osam svećica na hanukiji.

Svećnjak se obično stavlja kraj prozora i simbolizuje objavu čuda, jer praznik  Hanuka seća na specifični događaj iz jevrejske istorije vezan za svetlost koja je, umesto  očekivanog jednog dana, gorela čitavih osam dana. Hanukija, dakle, simbolizuje svetlost i čudo koje se desilo Jevrejima u datom trenutku u istoriji, a može biti napravljena od različitih materijala – metal, staklo, drvo i slično.

Tokom paljenja svećica, tradicionalno se izgovaraju blagoslovi i peva stara pesma “Hanerot Halalu”, a potom pesma “Maoz Cur”.

Pobeda Makabejaca – spas Jevreja

Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat i oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama“. Zahvaljujući hrabrosti Jude Makabejca i bunta koji je poveo protiv represivne helenističke vlasti, Hram, centralno mesto jevrejskog bogosluženja.

U danima Hanuke Jevreji se sećaju pobede jednog od petorice Hakohenovih sinova – vojskovođe Jude Makabejca (čekić)  koji je poveo bunu protiv represivne helenističke vlasti – i ponovnog osvećenja hrama u Jerusalimu.

Legenda kaže da je posle razaranja jerusalimskog Hrama u njemu nađeno ulje za svećnjak – menoru, koje je bilo dovoljno samo za jedan dan. Ali, ulje je u kandilima gorelo punih osam dana što se u judaizmu smatra čudom.

U dane Hanuke pevaju se ode jerusalimskom Hramu, jedu se krofne svih osam dana praznika koji se slavi po kućama, školama, jevrejskim zajednicama, udruženjima i na trgovima. U Izraelu se sveće pale na svim trgovima i pred Gradskom kućom.

Praznične krofne

U jevrejskim porodicama Hanuka je radostan praznik, posebno za decu.

Tradicionalna hrana za Hanuku je pržena i pripremljena sa dosta ulja, u znak sećanja na čudo da je mala količina ulja gorela osam dana i noći. Najpopularnije jelo je eškenaskog porekla: “krompir-šnicla”, koja predstavlja vrstu palačinke od krompira (“latkas” na jidišu, “livivot” na hebrejskom). Danas se jedu i posebne krofne za Hanuku, poznate kao “sufganiot” na hebrejskom. Za Hanuku se i tradicionalno igra “dreidel” (“sivovon” na hebrejskom), igra sa čigrom čija su pravila toliko prosta da ih mogu igrati zajedno svi članovi porodice, od najmlađih unuka do najstarijih baka i deka.

Deca dobijaju i gelt, odnosno izvesnu manju količinu novca koju  mogu da utroše na svoja zadovoljstva. Običaj davanja novca deci za Hanuku, danas je u mnogim jevrejskim porodicama prerastao u običaj delјenja poklona. Deca dobijaju poklone svih osam dana i to gradirano – od manjeg ka većem, na radost onih koji primaju i onih koji daruju.

Hanuka je danas jedan od popularnijih jevrejskih praznika u širim krugovima i kao takav je  često predstavljan u medijima i savremenim filmovima i serijama.

Hanuka se čestita izrazima: Hanuka lesimha! Hanuka na radost! Zeman urim lesimha! Vreme svećica na radost.

Ime praznika

Imena praznika imaju veze sa legendama o nastanku i načinu slavljenja praznika.

Hanuka na hebrejskom jeziku znači osvećenje i predpostavlja se da je to skraćenica od izraza Hanukat habait (osvećenje Hrama ili doma) ili Hanukat hamizbeah (osvećenje žrtvenika). Dva poslednja slova u imenici Hanuka (הכָּ) predstavljaju broj 25 što je usko povezano sa početkom slavljenja praznika na 25. Kislev.

Josif ben Matijas, poznatiji kao Josif Flavije bio je jevrejski vojskovođa, istoričar i pisac koji je u svom delu „Jevrejske starine“ praznik nazvao fota što na grčkom jeziku znači sjaj, svetlost. Značenje se zadržalo i u hebrejskom jeziku te Hanuku mnogi nazivaju Hag haorim.

Pesme i muzika

Tokom praznika postoje pesme/hvalospevi koji se tradicionalno pevaju svake godine.

Jedna od najpoznatijih je himna praznika Maoz cur ješuati koja je napisana negde u 13. veku. Ime pisca,  Mordehaj, se nalazi u samoj himni. Himna se peva nakon paljenja svećica. Postoje razne melodije ove himne a najzastupljeniju možete poslušati ovde.

Poslednjih par godina postalo je moderno da se osmišljavaju, pišu i snimaju muzički spotovi i pesme čija je tema Hanuka.

Hanukija

Hanukija predstavlja osmokraki svećnjak čije se sveće pale tokom osmodnevnog praznika Hanuke. Hanuka predstavlja praznik svetlosti i seća na čudo prilikom koga je svetlost sveća u jerusalimskom Hramu gorela osam puta duže nego što je to bilo moguće onda kada je to bilo najpotrebnije.

Za vreme Hanuke, koja najčešće pada tokom decembra, u to ime svake večeri se pali po jedna sveća više – prvog dana praznika jedna, a poslednjeg svih osam sveća. Srednja sveća (deveti, centralni krak) se koristi samo kao pomoćna sveća za paljenje preostalih osam. Hanukija, dakle, simbolizuje svetlost i čudo koje se desilo Jevrejima u datom trenutku u istoriji, a može biti napravljena od različitih materijala – metal, staklo, drvo i slično.

Ambasada Izraela u Srbiji daruje krofnama decu i stare

Ambasada Izraela u Srbiji će krofnama, čuvenom poslasticom za Hanuku, obradovati one kojima pažnje i radosti uvek treba. Tokom osam prazničnih dana, od 10. do 18. decembra, Ambasada će darovati na stotine krofni centrima za brigu o deci, starima i osobama sa invaliditetom u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru i na taj način simbolično obeležiti praznik koji nosi poruku nade i vere u novi početak.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .