Pop kultura

Navršava se 40 godina od ubistva Džona Lenona

MediaSfera

 

 

 

Danas se navršava 40 godina od ubistva člana legendarnih “Bitlsa” Džona Lenona kojeg je u Njujorku ubio poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen.




Mnogo toga u otmenom stambenom kompleksu Dakota u njujorškom Menhetnu i dalje podseća na Džona Lenona: fotografije jednog od Bitlsa (The Beatles) nalaze se u prodavnicama i restoranima, a njegova udovica Joko Ono, koja i danas živi u Dakoti, napravila je spomen-obeležje „Jagodna polja“ (Strawberry Fields) u obližnjem Central-parku s mozaikom na kojem piše „Zamisli“ (Imagine).

S Bitlsima je Lenon ispisao istoriju, ali i bez njih je bio uspešan.

Ubica je i danas u zatvoru, a Lenona se seća čitav svet.

Probudio sam se i kao da više nisam bio dete“

Mark Dejvid Čapman prvo je oko pet popodne na izlasku iz zgrade zamolio Lenona da mu potpiše njegov tek objavljeni album „Dvostruka fantazija“ (Double Fantasy). A kada se Lenon, nakon nekoliko sati, vraćao kući na zapadnoj strani Central-parka, Čapman je pucao i pogodio ga četiri puta. „Pogođen sam“ – to su navodno bile Lenonove poslednje reči. Kada je prebačen u bolnicu već je bio mrtav. Čapman je ostao da sedi ispred Dakote dok ga policija nije uhapsila. Dok je čekao, čitao je poznati Selindžerov roman „Lovac u raži“, piše DW.

Vest o smrti kultnog muzičara i zakletog pacifiste izazivala je šok i užasavanje širom sveta. „Bilo je to kao da sam se probudio iz sna i kao da od tog trenutka više nisam bio dete“, rekao je godinama kasnije u jednom intervjuu Lenonov sin Šon. On je tada imao pet godina. Naprasno mu je oduzet otac, koji je u trenutku smrti imao svega 40 godina i bio kultna ličnost čitave generacije. Kao pevač i tekstopisac Bitlsa, ali i sa svojim solo-albumima i umetničkim performansima, Džon Lenon je i fascinirao, ali i polarizovao milione ljudi širom sveta.

Kao petnaestogodišnjak osnovao je svoj prvi bend u Liverpulu. Tada je upoznao Pola Makartnija i – rođeni su Bitlsi. Prvi zvanični angažman imali su u Hamburgu 17. avgusta 1960. nastupom u „Indri“, mešavini noćnog i striptiz-kluba u poznatoj četvrti St. Pauli. U to vreme nisu imali svoje pesme i svirali su rokenrol pedesetih.

U Hamburgu su razvili i stil i imidž. Brzo su se sprijateljili s nemačkom umetničkom grupom „Eksis“ (Exis) i fotografima Astrid Kirher i Jirgenom Folmerom. „Hamburški studenti prvi su prepoznali i osetili duh Bitlsa“, rekao je kasnije Lenon. Bend iz Liverpula nije bio inspirisan samo stilom života mladih umetnika u Hamburgu, već i njihovim specifičnim frizurama. Kasnije su Bitlsi nastupali u klubu „Top Ten“. Svirali su 92 noći, bez pauze. Tu su upoznali i Ringa Stara, koji je s jednim drugim bendom svirao u takođe u Hamburgu. Star je uskočio na nekoliko dana kada je Pit Best bio bolestan, a kasnije je postao stalni član benda. Bitlsi nigde na svetu nisu svirali toliko dugo kao u Hamburgu: od avgusta 1960. do decembra 1962. godine. A poslednji nastup u Hamburgu imali su kao super-zvezde, 26. juna1966.

Himna miru

Hitovima poput „Noć posle napornog rada“ (A Hard Day’s Night), „U pomoć!“ (Help!) ili „Sve što ti je potrebno je ljubav“ (All You Need Is Love) Bitlsi su osvojili svet. Godine 1970. su se razišli, a Džon Lenon se posvećuje solo karijeri. Porodični život sa Joko Ono u Njujorku, sve do Lenonove smrti, ispunjen je muzikom, umetnošću i mirovnim aktivizmom.

Jednog prepodneva 1971, u svojoj sobi na njegovom imanju Titenherst, napisao je kultnu pesmu „Zamisli“ (Imagine). U njoj kaže da veruje da svet može da se promeni, a rane zaleče ako ljudi imaju iste snove. „On sigurno ni u snu nije pomišljao da će to postati himna“, izjavila je Joko Ono 30 godina kasnije. „’Zamisli’ je bilo ono u šta je Lenon verovao, a to je da smo svi jedno: jedna zemlja, jedan svet i jedan narod.

Stih „zamisli da nema neba“ (Imagine, there is no haven) potiče iz interaktivnog dela njene knjige „Grejpfrut“ (Grapefruit – „Imagine letting a goldfish swimming in the sky“). Sam Lenon, jednom prilikom je rekao da je pesma „Zamisli“, sa idejom jednakosti svih ljudi, brisanjem granica, vera i vlada, zapravo poput Komunističkog manifesta. Nežna melodija pesme samo potcrtava njenu suštinsku ljudskost.

Čapman – psihički bolesnik koji je ubistvom hteo da postane poznat

Danas 65-godišnji ubica Čapman osuđen je na „20 godina, pa do doživotne robije“ i od tada sedi u zatvoru. Već jedanaest puta je podnosio molbu za uslovno puštanje na slobodu. Njegov zahtev je isto toliko puta odbijen – između ostalog i zato što se udovica Joko Ono svaki put izjasnila protiv. Čapman novi zahtev može da podnese najranije za dve godine. Rekao je da žali što je ubio Džona Lenona. „Nema opravdanja za takav čin. Samo sam hteo da postanem poznat.“




Džon Lenon je za milione ljudi bio i ostao kultna ličnost koju poštuju mnogi širom sveta. U njegovu čast, pre nekoliko nedelja, na dan kada bi proslavio 80. rođendan, u plavo je bio osvetljen i vrh Empajer stejt bildinga, na kojem je mogao i da se vidi znak mira. Današnji svet zapravo je nezamisliv bez Lenonove pesme „Zamisli“, podseća DW.

Izvor: DW



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .