MediaSfera
Foto: Promo
U Muzeju Jugoslavije juče je otvorena gostujuća izložba „Alan Ford trči počasni krug”, koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini.
Izložene su 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija. Pomenutom izložbom, kao i brojnim redovnim programima Muzej Jugoslavije će u periodu od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.
U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića, a biće održani i prateći programi.
Naklonost koja ne jenjava
Prvi broj „Alana Forda” izašao je u Italiji 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki, poznatiji po pseudonimu Maks Bunker (1939), kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus (1939–1996). Već sledeće godine, ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda novinara i pisca Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije, koja ni do danas ne jenjava.
Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici („Prljavo kazalište”), i na filmu („Maratonci trče počasni krug”, „Ko to tamo peva”, „Smogovci”).
Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, objašnjava autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.
Popularniji u Jugoslaviji nego u rodnoj Italiji
„Izložba Alan Ford trči počasni krug nije mogla da dobije prikladnije mesto od Muzeja Jugoslavije. Alan Ford je u bivšoj Jugoslaviji stekao ogromnu popularnost, veću nego u rodnoj Italiji. Prošle godine smo poslavili 50. godišnjicu prvog broja stripa izložbom u Narodnoj galeriji u Ljubljani, koja je bila verovatno najveći kulturni događaj godine – za pet meseci posetilo ju je oko 10.000 ljudi, i to ne samo iz Slovenije, već i iz svih država nekadašnje Jugoslavije. Za ovu priliku, nadogradili smo ljubljansku izložbu i uvrstili zanimljiva izdanja stripa Alan Ford, koja su pripremili pasionirani srpski kolekcionari, Marjan Matić i Mario Reljanović”, pojašnjava autor izložbe Rok Glavan i dodaje:
„Moram da napomenem da je do izložbe u Muzeju Jugoslavije došlo usled posebnog zalaganja Lazara Džamića, koji je bio moj delegat u Beogradu, jer su sva kretanja između Slovenije i Srbije bila skoro pa nemoguća zbog epidemije.”
Izložbu, koja je još jedan primer razvijene regionalne saradnje Muzeja Jugoslavije, Muzej organizuje sa Institutom za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, a u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.
Modernizovana verzija komedije del arte
Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor knjige „Cvjećarnica u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu uspeha stripa „Alan Ford” u Jugoslaviji. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.
„Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‛primi՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je „Alan Ford” u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski.
Po mom mišljenju, postoji nekoliko razloga, koje sam u detalje obradio u knjizi. Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja „nadrealna” farsa – ni kapitalizam, ni socijalizam, nego „nadrealizam”. Zato je strip rezonovao toliko jako. Pored toga, Alan Ford je modernizovana verzija komedije del arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Konačno, nekoliko drugih razloga, od društvene satire, kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše Jugoslavije, do preovlađujućeg kulta diletantskog amaterizma u našim društvima”, navodi Lazar Džamić povodom otvaranja beogradske izložbe.
Poštovanje svih mera
„Tim Muzeja Jugoslavije svih prethodnih meseci ulaže maksimum svojih napora da kreira i prilagođava jednako programe u fizičkom prostoru, koji se mogu sprovoditi uz poštovanje svih mera, ali i mnoštvo onlajn sadržaja, kako bi kontakt sa publikom ostao neprekinut. Tome svedoče i programi kojima smo obeležili ovogodišnji Dan Muzeja.
Drago nam je što ovaj niz završavamo otvaranjem gostujuće izložbe ‛Alan Ford trči počasni krug՚ i što ćemo posetiocima moći da punudimo ovaj, za jugoslovensko kulturno nasleđe, značajan fenomen, i što upravo ovom izložbom, u svima teškoj godini, nastavljamo uspešnu regionalnu saradnju.
Zahvaljujem onima bez kojih njena realizacija u ovim okolnostima ne bi bila moguća, a to su: Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Erste banka i Es-lizing, Vip mobajl, Montprojekt, Trako-invest, Triglav osiguranje, Soko inženjering, kao i Kolor pres grupa i Neoplanta”, izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije, Neda Knežević.
Izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine.
Dodaj komentar