Putovanja

Borački krš: Nesvakidašnji pogled sa vrha vulkana

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

 

Borački krš uzdiže se na jugozapadu Srbije, u centralnom delu Gruže na 14 kilometara od Knića, između Rudničkih, Kotleničkih i Golićkih planina. Borački krš ustvari je ugašen vulkan, sačinjen je od stena specifičnog oblika. Naime, pre 20 miliona godina nevidljive i silovite prirodne sile ovde su izvajale džinovske figure neverovatnih oblika. Sa njegovih vrhova na 515 metara nadmorske visine prostire se prelep pogled na pola Srbije.




Zbog očuvanja stena izuzetnih geoloških i geomorfoloških karakteristika i karakteristične flore i faune od kojih su mnoge vrste zaštićene na osnovu nacionalnog zakonodavstva, Uredbom Vlade Republike Srbije stavljen je pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno I kategorije kao Spomenik prirode „Borački krš“.

U istoimenom selu podno Boračkog krša Foto klub Kragujevac i Centar za kulturu, turizam i sport Knić organizovali su početkom septembra  foto safari Gruža-Borač-Knić. Tradicionalno ovde se već nekoliko godina okupljaju fotografi iz zemlje i regiona s ciljem da se uz druženje, fotografišu lepote gružanskog kraja. Pridužujem se članovima Foto kluba Beograd na ovoj foto avanturi.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-6.jpg

Kako doći do Borača

Do sela Borač vodi dobar asfaltirani put sa koje god strane da dolazite. Magistralni put Mrčajevci-Knić-Kragujevac nudi isključenje za Borač, kao i ako dolazite sa severne strane putem Gornji Milanovac-Kragujevac. Do Boračkog krša može se doći i autoputem Beograd-Niš. Nakon isključenja za Aranđelovac i dolaska do Topole, ide se putem za Kragujevac i Knić.

Na samom ulazu u Borač dobrodošlicu će vam poželiti visoke sive stene i krst, simbol srednjevekovnog utvrđenja Borač, koji dominiraju ovim krajem. Pratite putokaz za crkvu svetog Arhangela Gavrila i vrlo brzo ćete stići do parkinga. I sa tog mesta kreće avanturta.  Pravo je ulaz u crkvu, a desno je pešačka staza koja, pored starog boračkog groblja, vodi do Boračkog krša.

Boracko-groblje-Foto-Aleksandar-Jocic-min.jpg

Crkva svetog Arhangela

Na kraju špalira stogodišnjih lipa stoji crkva svetog Arhangela Gavrila. Ova skromna crkva je dugo bila zapuštena. Kada su u drugoj polovini 19. veka izvedeni prvi radovi na obnovi crkve dograđena je i spoljašnja priprata. Ulazni portali lišeni su bilo kakve stilizovanosti, a krov koji je nekada verovatno bio prekriven olovom ili kamenom, danas je prekriven ćeramidom.

Čitam natpis, u fresko-tehnici, na nadvratniku portala istočnog zida priprate, koji ukazuje da je crkva oslikana 20. jula 1553. godine.Kako saznajem od naših domaćina pretpostavlja se da je izgrađena u vreme kralja Dragutina. Po jednom predanju ovde su se pričestili knez Lazar i kneginja Milica pre Kosovske bitke.

Gružanska legenda pak kaže da je crkvica posle pada tvrđave sama sišla sa vrha utvrđenja na vulkanskoj kupi i sakrila se pod Boračkim kršem da čeka obnovu Srbije. Na vrhu grada i danas stoje temelji crkvice iz vremena despota Stefana.

Boracki-krs-foto-Aleksandar-Jocic-1.jpg

Borački krš

Uspon do Boračkog krša nije komplikovan. Pratimo stazu obeleženu belo-crvenim planinarskim markacijama koja vodi pored starog groblja i nakon nekoliko stotina metara izlazimo na usku stazicu koja vodi uzbrdo, kroz šumu, a potom izbija na proplanak i šljivik. Ovde na kratko zastajemo da se odmorimo i fotografišemo. Put nastavljamo dalje kroz šumu.

Ovaj deo puta je malo naporniji. Ima dosta šipražja i korenja koje viri iz zemlje pa treba biti oprezan, naročito ako niste opremljeni planinarskom opremom. Praćen je čestim klizanjem i padanjem, zato slušam savet planinara i uzimam deblju grana koju sam našla oborenu u šumi koja će mi zameniti planinarski štap. Pokazala se kao odličan oslonac i moj najbolji saveznik u osvajanju vrha Boračkog krša.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-2.jpg

Nakon još stotinak metara uspona pred nama se ukazuje Borački krš. Ostatak vulkanskog kratera u kome su vetar i voda izvajali stene neobičnih oblika, koje podsećaju na okamenjene figure vitezova i majki s decom, tornjeva i čestara oštrih bedema. Tamni kameni stražari ulivaju strahopoštovanje i bude maštu, ali i želu za istraživanjem. Imam osećaj da se nalazim u paralelnom svetu megalita od lave hiljadama godinama udaljena od stvarnosti.

Pogled sa Boračkog krša

Neverovatan kontrast sive boje stena i zelenila šume i livada pojačava taj osećaj. Hrabro stajem na najistureniju stenu sa koje se kao na dlanu vidi blagorodna dolina Gruže, mašem gružanskom jezeru i okolnim selima. Uživam u zvuku vetra i veličanstvenoj lepoti prirode. Za mene to je neponovljiv osećaj slobode. Zanemarujem strah od visine i provalije ispod sebe i uživam u pogledu na zelene livade koje se pružaju u nedogled.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic11.jpg

Ako prizovete maštu u pomoć imaćete utisak kao da tlo podrhtava i čućete siloviti huk vulkana. Neće vam biti teško da shvatite da plodna ravnica, koja se prostire u podnožju, oivičena masivima Rudnika, Kotlenika i Gledićkih planina predstavlja samo srce kaldere, vulkanskog dna koje je potonulo posle erupcije. Ako slušate šum vetra čućete priču kako je gusta lava posle eksplozije nastavila polako da ističe i oblikuje boračku planinu ukrašenu kamenim stubovima visokim po nekoliko desetina metara koji vas okružuju.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-4-min.jpg

Kao okamenjeni vojnici i dalje čuvaju danas zaboravljeni „put srebra“ kojim je zlato i srebro iz kopaoničkih i rudničkih kopova odlazilo dalje. Ovuda su nekada prolazili i bezbrojni karavani između Podunavlja i Pomorja.

Danas Borački krš predstavlja  prirodni rezervat koji je dom za 79 različitih vrsta ptica.

Na vrhu je i mala klupa gde možete odmoriti uz pogled na šarene oranice i obgrliti pogledom ceo gružanski kraj.

Odvažni i iskusni planinari mogu se popeti i do krsta koji se nalazi na vrhu.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-3-min.jpg

Tvrđava na Boračkom kršu

Iza leđa ovih kamenih stražara, na severnoj strani brega nalaze se ostaci temelja, srednjevekovnog grada Borča (Borač na Kršu) koji je prestao da postoji 1458. godine. U to doba ovo je bio jedan od najjače utvrđenih gradova od strateške važnosti. O tome svedoče njeni ostaci na osnovu koji su arheolozi utvrdili da je tvrđava na Boračkom kršu bila duga 150 metara i široka oko 50 metara. Vešto je prilagođena reljefu vulkanskog brega koristeći i ogromne stene koje štrče iz tla kao zidine i osmatračnice. Od južnog bedema utvrđenja su očuvani samo neznatni ostaci, naspram njega, na severoistočnoj strani, delovi zidova, kula i stambenih građevina očuvani su u znatno većem obimu.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-7-min.jpg

Istorija kaže da su oko njega vođene duge i krvave borbe, pa otuda i njegovo ime Borač („boriti se).Danas se na Boračkom kršu vide samo ostaci drevnog grada i to ako se dobro zagledate.  O značaju koji je grad imao tokom srednjeg veka govori i podatak da ga je u kartu sveta uneo čuveni mletački kartograf Fra Mauro.

Boracki-krs-Foto-Aleksandar-Jocic-8-min.jpg

Jedinstveno groblje na Balkanu

Staro groblje, nemi čuvar narodne tradicije, teško da će ikoga ostaviti ravnodušnim. Spomenici pored kojih prolazimo predstavljaju najveću grupaciju spomenika „kapačara“ na jednom mestu na celom prostoru Balkana. Klesali su ih kamenoresci iz Borča i okolnih sela, a karakteristika velikog broja ovih nadgrobnih spomenika je da izgledaju kao ekser.  Imaju vitko kameno telo i na njemu kapu, odnosni “kapak” koji izgleda kao nastrešnica, ili je poput krova koji štiti telo spomenika od kiše i sunca, zbog čega se nazivaju i “kapčari”.

Kamen je nabavljan u majdanima Boračkog krša, a gradili su ih vešti lokalni majstori. Iako je vreme odnelo svoj danak, jasno se može videti da su nekada davno bili oslikani u jakim bojama, što je verovatno bila fascinantna slika.

Borac-spomenik-foto-Aleksandar-Jocic-min.jpg

Staro Boračko groblje prostire se na oko pola hektara, a tačan broj spomenika na njemu se sa sigurnošću ne može reći. Na njemu su sahranjivani meštani od 16. veka pa do kraja Drugog svetskog rata, kada se počelo sahranjivati na novom groblju, kojih stotinu metara dalje.

Međutim, zna se da je ispod starog groblja jedno još starije – iz 13. veka, ali humke nisu detaljno istaživane i broj im se ne zna. Kamen za izradu ovih spomenika nabavljan je iz rudnika sa obližnjeg Boračkog krša.

Na spomenicima se mogu videti i određena obeležja, ako je sahranjen drvoseča onda sekira, ako je vojnik onda šajkača, a ukoliko je na spomeniku bio uklesan cvet u ruci to je značilo da je preminuo neko mlad, odnosno da je “ubran” iz života.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .