Film / TV

Film „Dara iz Jasenovca” kandidovan i za Zlatni globus

MediaSfera

 

 

Film „Dara iz Jasenovca”, srpski kandidat za Oskara, američki distributeri kandidovali su i za nagradu Zlatni globus, saopštio je danas producent filma Maksa Ćatović.




„Selekciona komisija Zlatnog globusa prihvatila je našu kandidaturu ovog filma za sve kategorije, a ne samo za najbolji strani film”, naglasio je Ćatović.

Prema njegovim rečima, „mala glumica Biljana Čekić kandidovana je za najbolju žensku ulogu, rame uz rame sa najvećim holivudskim imenima”.

„Ovo je veliko priznanje za film ‘Dara iz Jasenovca’, kao i za srpsku kinematografiju koja doživljava svoj povratak na svetsku pozornicu”, istakao je Ćatović.

Podsećamo film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića predstavljaće Srbiju u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award), saopštio je danas Filmski centar Srbije.

Zločin ima svoje ime i prezime

Film je odabrala komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu.  Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme“, navedeno je u obrazloženju odluke komisije.

Članovi komisije ističu visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu“ (naročito kada je reč o ženskim likovima). Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive.

Dara-iz-Jasenovca-poster-jpg

Sudbina samo jednog deteta

Snimana na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, Dara iz Jasenovca, drama i prvi igrani film na temu logora Jasenovac, osvrće se na period 1942. godine kada posle velike ustaško nemačke ofanzive na Kozari, lokalno stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima.

Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti u logoru smrti učiniće da odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a misija njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata u neljudskim uslovima gde deca svakodnevno umiru od bolesti i gladi i gde ih surovo ubijaju.

Priča Dara iz Jasenovca je prikaz sudbine samo jednog deteta sa Kozare za hiljade i hiljade nikad saznatih i u stvarnosti tragičnijih.

Prvi deo filma sniman je na lokaciji sela Kolut u blizini Sombora gde je za potrebe snimanja zgrada stare ciglane sa upravnim objektom pretvorena u zloglasni logor Jasenovac, a drugi deo na lokalitetima Bele Crkve. Scenograf je Goran Joksimović.

Vodeće uloge u filmu igraju glumci iz Republike Srpske Anja Stanić Ilić, Zlatan Vidović, Nikolina Friganović, Sandra Ljubojević, Željko Erkić i Goran Jokić dok su glumačku ekipu iz Srbije činili Marko Janketić, Igor Đorđević, Nataša Ninković, Bojan Žirović, Jovo Maksić, Radoslav Rale Milenković, Vuk Kostić, Tatjana Kecman, Petar Zekavica, Jelena Grujčić, Bogdan Bogdanović i mnogi drugi.

U glavnoj ulozi devojčice Dare našla se Biljana Čekić, a ostale uloge najmlađih zarobljenika poverene su Marku Pipiću, Nikoli Radulju, Rajku Lukaču, Anđeli Janjić, Angelini Docić, Luki, Jakovu i Simonu Šaranoviću.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .