Sveti kralj Stefan Dečanski: sveti mrata, sneg za vrata

MediaSfera

Foto: Wikimedia Commons

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra slave Svetog kralja Stefana Dečanskog.Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan.

Naime, ovog dana se u rimokatoličkom kalendaru pominje i Sv.Martin, episkop grada Tura iz IV veka, što je uzrokovala da Sveti Kralј dobije nadimak Sv.Mrata, a njegov dan proslavlјanja- Mratindan.

Sveti kralj Stefan Dečanski

Stefan Uroš III Nemanjić (1276-1331) je bio sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Otac je naredio da ga oslepe, a sin da ga u starosti udave. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i pokazao mu njegove oči rekavši: „Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.

Pet godina proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i podvigom, krotošću i blagočešćem, trpeljivošću i blagodušnošću prevashodio je Stefan ne samo sve monahe u manastiru nego i sav Carigrad. Kada se navrši 5 godina javi mu se opet sv. Nikola i reče mu: „došao sam da ispunim svoje obećanje”. I oseni slepog kralja krsnim znamenjem, i kralj progleda.

Godine 1322, na Bogojavljenje, Stefan Dečanski krunisan je za kralja.

Iz blagodarnosti Bogu sagradio hram Dečanski, ednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države. Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju.

Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i stvorio od nje najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu. Svoj vek Sveti Stefan je proživeo kao pravednik i mučenik.

Smrt i proslavlјenje Sv. Kralјa Dečanskog

Končina Svetog Kralјa Dečanskog bila je iznenadna i mučenička i nije dočekao da vidi sve lepote svoje zadužbine. Godine 1331. došlo je do pobune vlastele mladog kralјa Dušana, koja je sa njegovim znanjem, iznenada napala na dvor u Nerodimlјu. Sv. Stefan je zatočen u tvrđavu Zvečan, i posle dva meseca, 24. novembra, sončao svoj ovozemaljski život. Iako u javnosti već dugo postoji uverenje da je ubistvo starog i sa prestola zbačenog kralјa naredio njegov sin i naslednik Stefan Dušan IV Silni istorijski izvori ukazuju da to nije verodostojno tumačenje.

Mnogostradalno česno telo svetog mučenika preneseno je u manastir Dečane i svečano sahranjeno na ranije pripremlјeno mesto, odmah po završetku crkve. Brigu o završetku očeve zadužbine i opremanju crkve, kao i o freskopisanju, preuzeo je mladi kralј Dušan. On sam 1343. godine u jednoj povelјi piše o čudesnom projavlјivanju blagodati na moštima njegovog oca. Sv. Stefan Dečanski se, naime, u viđenjima javio crkvenjaku i igumanu manastira sa zapovešću da mu se telo izvadi iz zemlјe.

Arhiepiskop je sa saborom uz molitve otvorio grob i pronašao kralјeve mošti cele i miomirisne. Mošti su položene u kivot ispred ikonostasa i izložene da ih svi vide. Mnogi lјudi u nevolјi, slepi, gluvonemi, raslablјeni, naročito nerotkinje i umobolni, prilazili su sa verom i molitvom svetitelјu i iscelјivali se. Kako tada, tako kroz vekove sve do danas, sveto telo Svetoga Kralјa potpuno celo počiva u kivotu pred ikonostasom dečanskog hrama, i čini blagodatna dela.

Za kraljeve mošti mnogi veruju da isceljuju i razlog su zašto se Dečani doživljavaju kao jedna od najvećih svetinja. Čak se i jedini pokušaj krađe tokom Prvog svetskog rata, kada su bugarski vojnici probali da odnesu mošti u ime njegovog porekla sa majčine strane, završio kvarom automobila i povratkom kralja na posthumni presto.

„Odatle on živo vlada“, kaže arhimandrit Sava Janjić, „držeći bratiju na okupu punih šest vekova, što Dečane čini jednim od malobrojnih manastira na Balkanu sa neprekinutom monaškom tradicijom.“

 Običaji na današnji dan

U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena. Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.

Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na današnji dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.

U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

U narodu se i danas čuje izreka: “Sveti Mrata, sneg na vrata”, kojom je označen početak hladnog i snežnog perioda godine. Postoji verovanje ako je na Mratindan maglovito vreme, zima će biti promenljiva. Ako je dan sunčan i vedar, zima će biti mrazovita.

Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti

Ukoliko imate bilo kakav problem sa očima, na ovaj dan bi trebalo da se pomolite ovom svecu, izgovarajući ove reči:

„Tebi, bogoslavni Velikomučeniče, izvrsnome zaštitniku, prinosi pobedne i blagodarne pesme Crkva, koju ti izbavljaš od zala. I ti, imajući slobodu pred Bogom, oslobađaj nas od svih opasnosti, da ti kličemo: Raduj se, kralju Stefane, mučenika ukrase!“