Lifestyle

Tajne apoteke iz 19. veka: šta kriju klaudenda i narkotika

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Jočić

Foto: Promo

 

 

 

Izložba “U apoteci kod ugarskog kralja Svetog Stefana” otvorena je do 27. novembra u Kolegijum Hungarikumu. Izložba je realizovan je kao rezultat međunarodne saradnje Ambasade Mađarske i Farmaceutskog fakulteta, u okviru proslave jubileja 80 godina studija farmacije u Srbiji.




Pred posetiocima ove nesvakidašnje izložbe nalazi se deo autentičnog nameštaja i predmeta iz vršačke apoteke “Kod ugarskog kralja Svetog Stefana”, koji sa centralnim delom apoteke koji je izložen prošle godine čine buduću stalnu postavku Muzeja za istoriju farmacije. Izloženi delovi nameštaja su autentični i samim tim doživljaj je isti kao pre 135 godina.

– Ako bismo obezbedili dovoljno veliki prostor mogli bismo da opremimo celu apoteku ovim nameštajem, kaže mr Jelena Manojlović, autorka izložbe, kustos Muzeja za istoriju farmacije.

„Kod ugarskog kralja Svetog Stefana”

Interesantna je sudbina ovog nameštaja. Četvrta po redu javna građanska apoteka u Vršcu otvorena je 1885. godine. Prethodni pokušaj za dobijanje dozvole iz 1881. propao je, jer je veliki župan smatrao da bi otvaranje četvrte apoteke ugrozilo već postojeće.  Ipak, 1885. data je dozvola i apoteka je otvorena na dan Svetog Stefana, pa je verovatno zbog toga dobila naziv „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana“.

Njen osnivač i prvi koncesionar bio je Sebastijan Štrah. On je nekada bio apotekarski pomoćnik kod Vilmoša Pasta, a po završetku studija, sticanjem diplome, postaje  vlasnik te apoteke koju je, nakon što je dobio dozvolu za otvaranje ove apoteke, prodao Aldaru Erošu.

O tome kako se nameštaj iz vršačke apoteka našla na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu Jelena Manojlović priča:

-Nakon Drugog svetskog rata, kada je došlo do prmene vlasti i promene vlasničke strukture apoteka, doneta je odluka da se pojedine apoteke zatvore. Među apotekama koje su zatvorene našla se i „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana“. Nameštaj ove apoteke koji je bio sekvestriran poslat je Farmaceutskom fakultetu kao ispomoć u obnovi fakulteta koji je pretrpeo dramatična oštećenja u toku rata. U početku je nameštaj korišen na katedri za Farmaceutsku tehnologiju, tada se zvala Galenska farmacija. Generacije studenata su vežbale u jednom ovakvom ambijentu i to je za njih bila privilegija.

-Kasnije kada je opreman fakultet nameštaj je povučen i ustvari tako je očuvan. Čuvan je u našem Muzeju farmacije. Kada sam postala kustos Muzeja pitala sam se: odakle nama taj nameštaj? Znala sam da je nameštaj iz Vojvodine, odlaskom u Vršac počela sam da slažem slagalicu, saznala sam da postoje istorijski podaci koji kažu da je baš taj nameštaj došao na fakultet. Tamo sam utvrdila ko je bio prvi vlasnik apoteke, koji je poručio taj nameštaj da se apoteka opremi.

Restauracija priče

 -Kada krenete da istražujete onda vam se vrata sama otvaraju. Tako sam došla u kontakt sa potomcima starih apotekara iz Vršca. Svi oni su međusobno povezani i danas, kao što je to nekada bio slučaj. Tako je meni jedno jutro osvanulo tako što sam primila jedan neobičan mejl iz Nemačke. Pisao mi je praukuk Sebastijana Štraha koji je izrazio veliku zahvalnost na mojoj posvećenosti ovoj vrsti posla, što istražujem. Gospodin Aleksandar Julijus Past nije nastavio porodičnu tradiciju, ali njegova rođena sestra jeste.

Prezime Past mi je bilo poznato jer se druga farmaceutska porodica tako prezivala. Ovde se može videti i venčani list Sebastijana Štraha i Kornelije Past. Na osnovu venčanog lista i prezimena može se utvrditi da su se apotekarske porodice u to vreme čak i udrživale. To je jedan važan istorijski podatak za razvoj apotekarstva, kaže Jelena Manojlović.

Sve tajne jedne apoteke

 -Ono što se može videti u ovoj apoteci, koja je sačuvana u celosti jeste mnoštvo malih fioka. Ukupno ih ima 388. Svaka fioka ima svoj natpis, pa onda možemo zaključiti sa koliko sirovina različitih je raspolagao jedan apotekar, i to nisu bile sve sirovine, već i stojnice koje su se nalazile na policama, takođe su imale različite sirovine i sve je to jedan apotekar koristio za izradu lekova.

U to vreme niste mogli kao danas da uđete u apoteku i odmah dobijete lek. Lekovi su se izrađivali isključivo u apoteci, dok je  danas jedan magistar farmacije fokusiran na pacijenta, na davanje saveta i na bezgranično poznavanje svih lekova koji se nalaze u apoteci. Imamo protokole koje su apotekari bili obavezni da vode u svojim apotekama i tu je navedeno koje su se sirovine koristile, svaki recept je morao da se zapiše.

Jelena Manojlović pokazuje kutijice u koje su se pakovali lekovi koje je izrađivao farmaceut. Kutijice u koje su se pakovali lekovi bile su veoma maštovite izrade, a apotekari su se utrkivali čije će kutijice biti lepše i prepoznatljivije.

-Jedan deo apoteke zauzimaju određene sirovine, a to su klaudenda i narkotika. Klaudenda zanči da se nešto drži pod ključem, što ne sme da bude dostupno svakome, a narkotika, kao što sam naziv govori, odnosi se na psihoaktivne kontrolisane supstance koje su regulisane zakonima, ali i u ono vreme sve je bilo regulisano tadašnjim propisima. Ono što je posebnost te vitrine su čuvena “tajna vrata” koja su verovatno bila poznata i dostupna samo apotekaru, a ne i njegovim pomoćnicima. Otkrili smo ih tokom restauracije i ona se nalaze iza u donjem delu, a da ona stvarno postoje to nam dokazuje veličina fioka sa prednje strane i vidi se da su u tom delu fioke kraće u odnosu na ostale fioke, odnosno dubina fioka je manja u odnosu na ostali deo nameštaja.

O nameštaju apoteke

-Ovo je standard za apoteke 19. veka. Ukupna dužina apoteke, uključujući centralnu vitrinu sa satom,  je 15 metara i sadrži 388 fioka. Nameštaj je izrađen  1885. godine i predstavlja izuzetan primerak alt dojč stila, veoma precizne izvedbe, sa duborezima koje je izradila vrhunska umetnička radionica. Sadrži sve karakteristike jonskog stila iz arhitekture stare Grčke koji je, delimično stilizovan, bio omiljen krajem 19. veka u arhitekturi i uređenju enterijera. Izrađen od masiva drveta hrasta sa podkonstrukcijom od jelovog drveta, objašnjava Jelena Manojlović.

Prošle godine izložena je  centralna komoda sa vratima i 25 fioka, staklena vitrina sa polukružnim vratima i galerija sa satom. Pisaći sto uz apoteku obiluje duborezima sa floralnim i životinjskim motivima koji su se koristili u alt dojč stilu, dok kvalitet same izrade svedoči o ozbiljnosti i snazi naručioca. Apoteka osim ovog centalnog dela, poseduje još dve vitrine visine 5 m, sa svake strane sa  fiokama i policama.

Sada su pred posetiocima četiri vitrine ukupne dužine 13,5m, sa više od 350 fioka. Na fiokama se nalaze porcelanske pločice sa latinskim nazivima materijala i hemikalija korišćenim za izradu lekova i preparata, složeni po grupama.

O restaruaciji

 -Zahvaljujući majstorskoj radionici politure i gospodinu Ljubomiru Lupulovu koji je radio restauraciju, dobili smo potpuni stari sjaj apoteke. Moram da naglasim da je sve ovo u to vreme ručno izrađeno. Ono na šta je naišao restaurator i šta smo mi imali i prilike da vidimo i zabeležimo trajno je i potpis majstora koji je radio. U ovoj fazi restauracije pronađeni su otisak pečata i potpis majstora na jednom od stubova u duborezu sa datumom 1/7/1885, tako da je nedvosmisleno jasno da je nameštaj upravo iz te godine poručen za tu apoteku, određenih dimenzija i da je njegova autentičnost potpuna, saznajemo od Jelene Manojlović.

Prva apoteka u Beogradu

Prvu apoteku u Srbiji, 30. aprila 1830. godine ukazom kneza Miloša Obrenovića, otvorio je Matej Ivanović, farmaceut iz Zemuna. Nalazila se tačno uz restoran „Znak pitanja” u Ulici kralja Petra u Beogradu i predstavljala je jezgro srpske farmaceutske službe.

Matej Ivanović je farmaciju završio u Pešti, kao i njegov mlađi brat Aleksandar, pa se apoteka od 1840. godine zvala „Apoteka braće Ivanović”. Posle 40 godina rada, braća su 1870. godine prodali apoteku, a kupio ju je farmaceut Jovan Dilber iz Smedereva. Danas je apoteka „Matej Ivanović” u sastavu Apoteke „Beograd”, a od 1964. godine nalazi se u Knez Mihailovoj ulici 27.




Prva državna apoteka (Pravitelstvena apoteka) osnovana je kao druga 1836. godine u Kragujevcu. Preseljena je u Beograd 1841. godine, gde i danas radi pod imenom „Makedonija” u sastavu Apoteke „Beograd”.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .