Opera Sankt Peterburga na sceni NP i Madlenianuma

MediaSfera

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Promo

Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ ponovo u Beogradu: 13. i 14. novembar – Narodno pozorište „Nasilje nad Lukrecijom“, 15. i 16. novembar – Madlenianum „Otmica iz saraja“

Jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji, Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“, ponovo je na turneji u Srbiji, u okviru koje izvesti tragičnu operu „Nasilje nad Lukrecijom“ Bendžamina Britna večeras i 14. novembra u Narodnom pozorištu i zatim “Otmicu iz saraja” Volfganga Amadeusa Mocarta 15. i 16. novembra na sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu, najavljeno je danas u nacionalnom teatru.

Upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić izrazila je zadovoljstvo što se u ovako teškom momentu za čitav svet odigrava gostovanje izuzetnih ruskih umetnika u Beogradu.

– Reč je o malom umetničkom čudu koje je zaštićeno svim epidemiološkim merama. Sve je to za nas velika radost i iznenađenje u trenutku kada su sve vodeće pozorišne kuće Evrope i sveta zatvorene – kazala je Vujić i dodala da je Britn bio veliki, svetski priznati engleski kompozitor 20. veka.

„Nasilje nad Lukrecijom“ poslednji put igrano u Narodnom pozorištu pre 50 godina. Naslovu ulogu pevala je Breda Kalef, a predstava se igrala pod naslovom „Lukrecija“. Nasilje, kako je rekla Ivana Vujić, u naslovu nije bilo prihvatljivo u tom trenutku. Danas je situacija durgačija i Britnova opera se igra pod punim imenom.

– Zanimljivo je da je težište dobrog dela njegove karijere u scenskim delima bila tema – protest protiv nasilja i rata. Ipak, ovo delo sadrži mučnu dramu, i time, neko ko je protiv nasilja, mirotvorac, pacifista, ovde pripoveda o – nasilju – kazala je Vujić i dodala da je veoma zahvalna „vrhovnom mađioničaru“ Juriju Aleksandrovu, osnivaču i stalnom umetničkom rukovodiocu teatra, nacionalnalnom umetniku Rusije  koga je uporedila sa Hudinijem.

Andreja Rackov, generalni direktor Madlenianuma naglasio je složenost organizacije gostovanja ruskih umetnika u Beogradu u zahtevnim okolnostima koje potresaju svet.

– Ovaj program i gostovanje naših prijatelja iz Rusije su odlagani nekoliko puta i sada smo stigli na korak od realizacije vrednog umetničkog događaja koji čine raskošne predstave u Narodnom pozorištu i Madlenianumu. Zahvaljujem se Juriju Aleksandrovu koji je na izuzetan način odabrao obe predstave jer one nisu igrane u Beogradu duže od pola veka – kazao je Rackov i naglasio da će se izuzetna saradnja sa vrhunskim umetnicima iz Sankt Peterburga nastaviti i u godinama koje dolaze nakon pandemije.

Jurij Aleksandrov, reditelj i osnivač Kamerne opere iz Sankt Peterburga je stakao da su svi članovi pozorišta iz Sankt Peterburga zdravi stigli u Beograd.

– Svi u našem pozorištu imaju obavezu da se testiraju jednom nedeljno. Za nas je to važno ne samo zbog gostovanja kao što je sada slučaj, već zbog normalnog funkcionisanja našeg teatra. Tako se najefikasnije štitimo od pandemije. Naše gostovanje se sa malim zakašnjenjem realizuje u Beogradu u čast 75 godina pobede nad fašizmom – kazao je Aleksandrov.

Jurij Aleksandrov je režirao obe predstave koje će publika imati prilike da vidi u Narodnom pozorištu i Madlenianumu. „Nasilje nad Lukrecijom“ i „Otmica iz Saraja“ igraju se u Beogradu u sklopu obeležavanja 75 godina od pobede nad fašizmom i da je to donekle odredilo i repertoar. On je podsetio da se Sankt Peterburg nekada zvao Lenjigrad i da je u drugom svetskom ratu bio dugo u blokati. Ovim gostovanje umetnici su uspeli da probiju blokadu.

Jurij Aleksandrov i njegova Kamerna opera gostuju sa dve dijametralno različite predstave – „Nasilje nad Lukrecijom“ je ozbiljna, turobna, mračna drama, dok je „Otmica iz saraja“ prilično vesela, može se reči komedija.

-Britn je „Nasilje nad Lukrecijom“ napisao 1946. godine, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata i predstavlja upravo njegovu reakciju na nasilje u svim strahotama rata. Evropa je i dalje gorela od svih ratnih razaranja, izbeglice se vraćaju kući, a posledice su se veoma osećale. Nije bilo ni muzičara, pa ni u posleratno vreme pozorišna trupa nije mogla biti brojna. To se ogleda  u činjenici da je orkestar imao samo 17 članova, nije moglo više od toga da okupi u tehničkom smislu, objašnjava reditelj Jurij Aleksandrov.

Inače radnja tragičnog muzičkog komada je vezana za deo rimske istorije: Lukreciju, suprugu rimskog vojskovođe Lucija Kalatina, nasilno je napao u njenoj postelji Tarkvinije Sekst, koji je stanovao u njihovom domu. Kako nije mogla da izdrži takvu sramotu, Lukrecija je izvršila samoubistvo, ali je pred smrt mužu i ocu raskrinkala svog nasilnika. Dramu je prvi zabeležio rimski istoričar Tacit, kasnije pesnik Livije, a postala je i osnova Šekspirove poeme, koja će kasnije prerasti i u vrlo brutalno njegovo dramsko delo “Titus Andronikus”.

-Važno je naglasiti da nasilje ne bira, jer može da nametne štetu svima, i bogatima i sitomašnima, a i vi imate u Srbiji sigurno poslovicu, kao i mi u Rusiji – i bogati plaču.

Umesto celokupnog muškog i ženskog hora, kako je bilo svojstveno u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona kao predstavnici upravo tog Muškog i Ženskog hora, ali to umetniku nije bilo najvažnije u radu na predstavi. Reditelj se trudi da sruši čuveni „četvrti zid“, odnosno barijeru koja se stvara između publike i operskih pevača na sceni, i upravo se sve i dešava na tom kontrastu, jer voli da predstave bazira na odnosu scene i auditorijuma.

“Nasilje nad Lukrecijom” se izvodi na originalnom engleskom jeziku.

Nasilje nad Lukrecijom

Prvi put je izvedena u Rusiji upravo u pozorištu Opera Sankt Peterburga. Arije se izvode na engleskom jeziku tako da u potpunosti prenose svu poetičnost i lepotu Britnove muzike. Reditelj predstave, narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, odustaje od neposredne ilustrativnosti i kreira svoju priču – večiti dijalog muškarca i žene o ljubavi, vernosti i prevari. Umesto muškog i ženskog hora, kao u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona i svedoče o davnim događajima. Njihova nesrećna sudbina prepliće se sa radnjom koja se odvija na glavnoj sceni. Prefinjene scenske metafore i lepota glasa mladih pevača čine ovu prestavu ekskluzivnim projektom «Opere Sankt Peterburga».

 „U tragediji koja se dogodila Lukreciji poseban akcenat sam stavio na surovost sveta u kome je živela Lukrecija, kasnije Britn, pa i mi danas. Na nama je odgovornost da Britnovo delo bude dostojno interpretirano i izazove adekvatnu reakciju publike. Nije dovoljno samo odsvirati tu muziku jer je opera nastala kao protest, kao reakcija na događaje iz Drugog svetskog rata.

Izvodeći ovu operu, odustali smo od jednostavne ilustracije teksta i osmislili smo svoju priču. U prvoj varijanti koncertnog izvođenja tekst je bio na ruskom jeziku, a u drugoj je na  engleskom. U scenskoj verziji ostali smo pri varijanti na engleskom jeziku. Na taj način se, pre svega, dočarava poetska lepota opere. Osim toga, bio mi je neophodan tekst bez ikakvih ulepšavanja, baš onakav kakav je u originalu. Pišući ovu operu, Britn je uzeo u obzir ograničeno vreme gledalaca, kao i činjenicu da u posleratno vreme pozorišna trupa nije mogla biti brojna. Nasilje nad Lukrecijom je dokument jedne epohe, dete svoga vremena. Moja predstava je nastala u skladu sa našim vremenom. Ima mnogo toga nesigurnog i nemirnog“, kaže Jurij Aleksandrov reditelj predstave.