Dijaspora

Živopisanje hrama u Teslinom Smilјanu

smiljan-teslin-muzej-ivo-biocina_3jpg

MediaSfera

 

 

 

Foto: Eparhija gornjokarlovačka

 

 

Blagoslovom Nјegovog Preosveštenstva Episkopa gornjokarlovačkog g. Gerasima započeli su radovi na živopisanju hrama Svetih Apostola Petra i Pavla u Smilјanu. U ovom hramu je službovao srpski prota Milutin Tesla otac jednog od naših najvećih naučnika Nikole Tesle.




Pre početka freskopisanja hrama predhodili su pripremni radovi zidova hrama.

Freskopisanje hrama vrši sveštenik Milan Radusin diplomirani ikonopisac iz Eparhije dalmatinske, piše portal Tamo daleko.

U Smilјanu se 1697. godine pominje drveni hram i 17 srpskih kuća, a nalazi se i na spisku pravoslavnih parohija u Karlovačkom generalatu iz 1700. godine. Zidani hram sagrađen je na temelјima te stare crkve izgrađene od drveta, a izgradnju je odobrila carica Marija Terezija 1756. godine. Episkop Danilo Jakšić je osveštao hram 1765. godine.

Na ugaonim pilastrima na severozapadu i jugozapadu bili su zapisi o obnovi crkve 1876. godine za vreme kapelana smilјanskog M. Lemajića. Zvonik crkve bio je na preslicu što se vidi na fotografijama dr Radivoja Simonovića iz 1913. godine, a nešto kasnije sagrađen je znatno veći zvonik kvadratne osnove.

Zivopisanje-hrama-u-smiljanu-1.jpg

Izgrađena je od kamena i pokrivena dvoslivnim krovom prekrivenim šindrom. Na istoku se završava malo užim oltarskim prostorom sa šestrostranom apsidom sa spolјašnje strane, dok je na zapadu zvonik na preslicu kakav je i bio prvobitno. Dimenzije crkve su 18×8 m, piše portal Tamo daleko.

U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla je službovao i srpski prota Milutin Tesla, erudita koji je u tom kraju bio poznat i po veličini svoje biblioteke, a najviše po inspirativnim propovedima i izuzetnim novinskim člancima.

Zivopisanje-hrama-u-smiljanu-2.jpgNikola Tesla je kršten u ovom hramu u oktobru 1856. godine, kao tromesečna beba. Svi raspoloživi izvori ukazuju da je detinjstvo i ranu mladost Nikola Tesla najviše voleo da provodi u ovoj crkvi i očevoj biblioteci.

Danas u Smilјanu više nema potomaka ove velike porodice, u grobnicama je zbog ustaškog pogroma skončalo, kako knjige svedoče, 119 Srba sa prezimenom Tesla.

U Smilјanu i okolnim zaseocima pred Drugi svetski rat živelo je 620 Srba, a njih 558 ustaše su na zverski način ubile. Među njima je bilo 74 dece.

Zivopisanje-hrama-u-smiljanu-4.jpgCrkva je srušena, obnovlјena je tek 1986. godine.

U vreme poslјednjeg rata na ovom prostoru 1991–1995 crkva je delimično oštećena i oplјačkana. Obnovlјena je 2006. godine. Izrađen je ikonostas od hrastovine sa ikonama koje su rad sestrinstva Bogorodice Trojeručice iz Šibenika.

Stradalo je i dvadesetoro Srba iz Smilјana, među njima i par staraca koji su preživeli ustaške likvidacije u Drugom svetskom ratu.

Svi retki povratnici u Smilјan danas žive pored Crkve Svetih aposotla Petra i Pavla, koja je obnovlјena 2006. godine, a tada je izrađen i ikonostas od hrastovine sa ikonama koje su rad sestrinstva manastira Bogorodice Trojeručice iz Šibenika.

Danas u crkvi u kojoj je kršten srpski genije, “čovek koji je izmislio 20. vek” Nikola Tesla, služi paroh gospićko – smilјanski, jerej Dragan Mihajlović, piše Svetigora.

 


Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .