Kulturna baština

Nova galerija i vidikovac na Beogradskoj tvrđavi

MediaSfera

 

 

Posle radova na rekonstrukciji i revitalizaciji kompleksa Sahat i Barokne kapije na Beogradskoj tvrđavi, posetioci će na raspolaganju imati galeriju i vidikovac, odakle će se pružati pogled na Gornji grad.




Pripremanje izložbe o obnovi Sahat i Barokne kapije koja će biti postavljena u tom obnovljenom kompleksu na Beogradskoj tvrđavi poslednji je korak uoči njegovog otvaranja koji bi trebalo da bude do kraja godine.

Građevinski radovi, započeti krajem prošle godine, okončani su – osim nekadašnje Galerije Beogradske tvrđave koju su činile tri prostorije, centralni prolaz Barokne kapije i dve manje bočne, posetioci će dobiti još jednu novoformiranu prostoriju tako da će ukupna površina izložbenog prostora biti 300 kvadratnih metara.

U njemu je vidljiv srednjovekovni bedem koji preseca obe kapije i najvredniji je artefakt u tom prostoru jer svedoči o kontinuiranom naseljavanju i Gornjeg grada tvrđave.

Na krovu Barokne i Sahat kapije formiran je plato…

– svojevrstan vidikovac sa kojeg pogled puca na ceo ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, na grad i reke. Taj vidikovac, sa kojeg može da se uđe u Sahat kulu, na jednom svom delu ima zeleni krov. On je ogradom visine od 80 do 100 centimetara odvojen od dela dostupnog posetiocima. Zaštitnom pločom pokriven je svod prolaza Sahat kapije i prostor koji se nalazi između Sahat i Barokne kapije.

Tako je formirana prostorija od oko 48 kvadratnih metara i visine od oko šest metara u koju se ulazi iz jedne od dveju bočnih prostorija Barokne i iz prolaza Sahat kapije.

Barokna kapija je do 1987. godine bila zazidana i van funkcije. Obnovom iz 1989. u njoj je formirana Galerija Beogradske tvrđave, ali nije bila zaštićena od atmosferskih uticaja, tako da je vremenom obnovljeni prostor propao. Prema projektu zaštite od vlage koji je izradio gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, pre 17 godina uklonjen je zemljani nasip iznad kapija.

– Tada je otkriveno da bočne prostorije Sahat kapije, za koje se smatralo da su urušene, zapravo nikada nisu ni bile izgrađene, iako unutar prolaza kapije postoje otvori za vrata i prozore. Nad jednim delom prostora podignuta je privremena nadstrešnica, dok je drugi ostao bez zaštite. Privremena nadstrešnica stajala je sve do prošle godine, a prostor u kapijama za to vreme je rapidno propao, pogotovo Galerija Beogradske tvrđave – ističu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Popularizacija spomenika kulture

Prema rečima direktorke JP „Beogradska tvrđava“ Marije Reljić, na ovaj način se čuva spomenik kulture od izuzetnog značaja, što doprinosi njegovoj popularizaciji.

– Trudimo se da u svakom od objekata, koji su već po sebi zanimljivi, posetiocima upotpunimo doživljaj dodatnim sadržajem koji će samom prostoru udahnuti novi život. Istovremeno ovakve postavke daju starim, viševekovnim zidinama i prostorijama dozu savremenog pristupa kulturnom nasleđu – kaže Marija Reljić, direktorka JP „Beogradska tvrđava”.

Za obnovu 43,5 miliona

Projekata za rekonstrukciju kompleksa Barokne i Sahat-kapije izradilo je preduzeće „IntelLinea“, a izvođač radova je firma „Koto“. Investitor je JP „Beogradska tvrđava“, koje je u obnovu uložilo 43,5 miliona dinara bez PDV.

Kompleks Sahat kapije

Sahat kapija predstavlja glavni ulaz u Gornji grad Beogradske tvrđave iz pravca Knez Mihailove ulice i Ulice Vase Čarapića. Izgrađena je u okviru jugoistočnog bedema Gornjeg grada koji je, od svog nastanka u srednjem veku pa do poslednje rekonstrukcije tvrđave izvedene u 18. veku, potpuno transformisan.

Kompleks Sahat kapije čine dve kapije − Barokna i Sahat − koje su povezane manjom bočnom prostorijom. Kompleksu pripada i Sahat kula izgrađena na spoljnoj strani bedema iznad prolaza Sahat kapije. Sva tri objekta preseca srednjovekovni bedem, čiji očuvani delovi na ovom potezu čine takođe značajan deo kompleksa, kao i Kornarov bedem, koji je u vreme rekonstrukcije tvrđave krajem 17. i početkom 18. veka izgrađen ispred srednjovekovnog zida.

Intervenisali i despot Stefan i austrijska artiljerija

Sahat kapija svedoči o različitim fazama građenja. Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je prvi prolaz kroz srednjovekovni bedem iz prve polovine 15. veka, odnosno iz vremena vladavine despota Stefana Lazarevića, na mestu današnje kapije probijen kada su Austrijanci osvojili tvrđavu 1688. godine. Dve godine kasnije Turci zauzimaju tvrđavu i zidaju prolaz Sahat kapije.

U okviru velike barokne rekonstrukcije (1717–1739) Austrijanci su probili Baroknu kapiju pored Sahat kapije. Njen položaj nije se uklapao u novo rešenje bastione artiljerijske fortifikacije jugoistočnog fronta, sa simetrično postavljenim bastionima i glavnom ulaznom kapijom na sredini. Zato je formiran novi ulaz u Gornji grad, odnosno izgrađena je Barokna kapija od opeke.




U poslednjoj velikoj rekonstrukciji tvrđave, posle ponovnog prelaska pod tursku vlast, posle 1740. godine, Barokna kapija je zazidana, a u funkciju je vraćena stara Sahat kapija, iznad koje je podignuta kula sa satom po kojoj je kapija i dobila današnji naziv. Krajem 19. i u prvoj deceniji 20. veka na prostoru bedema podignute su tri pomoćne stražarske kućice srpske vojske.

Izvor: Politika.



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .