Istorija

Zbog jedne velike greške počeo je pad Berlinskog zida

MediaSfera

 

 

Pre 31 godine probijen je Berlinski zid koji je bio simbol hladnoratovske podele sveta na kapitalistički zapad i komunistički istok. Na današnji dan 1989.  izgubio je svoj značaj i funkciju. Neki istoričari taj dan smatraju najznačajnijim datumom 20. veka.




Masovne demonstracije protiv vlade u Istočnoj Nemačkoj počele su u jesen 1989. godine. Dugogodišnji vođa Istočne Nemačke, Erih Honeker, podneo je ostavku 18. oktobra 1989. i nekoliko dana kasnije zamenio ga je Egon Krenc. Nova Krencova vlada odlučila je da dozvoli građanima Istočnog Berlina da traže vize da bi putovali u Zapadnu Nemačku.

Kako je pao zid

Ginter Šabovski, ministar propagande Demokratske Republike Nemačke, imao je zadatak da to objavi, ali je bio na odmoru pre donošenja odluke i nije u potpunosti bio obavešten o njoj. Ta pravila trebalo je da važe dan nakon konferencije na kojoj su objavlјena, međutim Šabovski je, kada je na kraju konferencije upitan o momentu stupanja na snagu, odgovorio: “Koliko ja znam, trenutno stupaju, upravo sada”.

Na desetine hilјada stanovnika Istočnog Berlina čulo je izjavu Šabovskog i pohrlilo ka zidu, tražeći ulaz u Zapadni Berlin. Stražari i Vlada Istočne Nemačke nisu želeli da koriste silu, pa je u susret masi straža na kraju popustila, otvorivši prolaze i dozvolila lјudima da prođu, nekad i bez provere identiteta.

Ushićene Istočne Berlince uskoro su pozdravili Zapadni Berlinci sa druge strane u slavlјeničkoj atmosferi. Zato se 9. novembar smatra danom pada Zida. U danima i nedelјama koje su sledile, lјudi su dolazili do zida sa malјevima da pokupe suvenire, uništivši dugačke delove zida u tom procesu.

Pad_Berlinskog_zida_3.jpg

“Otvorite granicu”

Harald Jager, granični čuvar na smeni te večeri, rekao je za Špigl 2009. godine da je zbunjeno gledao konferenciju za štampu – a onda posmatrao okuplјanje mase.

Jager je frenetično zvao nadređene, ali oni nisu izdali naređenje niti da otvori kapije – niti da otvori vatru kako bi zaustavio masu. Sa svega šačicom čuvara na raspolaganju pred stotinama lјutitih građana, primena sile ne bi bila od velike koristi.

„Ljudi su mogli da budu povređeni ili čak da stradaju i bez otvaranja vatre, u čarkama, ili da je izbila panika među hilјadama koje su se okupile na graničnom prelazu”, rekao je on za Špigl.

„Zato sam izdao naređenje lјudima: Otvorite granicu!”

Hilјade lјudi je prošlo, slaveći i plačući, u scenama koje su se prenosile širom sveta. Mnogi su se popeli na zid kod berlinske Brandenburške kapije, odvalјujući komade zida čekićima i pijucima.

Zid između zapada i istoka

Berlinski zid je sagrađen 1961. godine.Razdvajao je Berlin podelјen između dve države – Savezne Republike Nemačke (Zapadna Nemačka) i Nemačke Demokratske Republike (Istočna Nemačka). Svrha mu je bila da zaustavi odlazak radnika i spreči bekstvo političkih neistomišlјenika. Idaja o zidu potekla je od istočnonemačke vlade Valtera Ulbrihta a plan je odobrio i sovjetski lider Nikita Hruščov.

Pad_Berlinskog_zida_1.jpg

“Staza smrti” između dve barijere

Zid je bio dugačak više od 155 kilometara. Juna 1962. godine počeli su radovi na drugoj paralelnoj ogradi a kuće između ograda su srušene. Između dve barijere stvorena je ničija zemlјa koja je bila poznata kao “staza smrti”. Ona je bila posuta peskom, čineći time lakšim uočavanje otisaka stopala koje su ostavili begunci. Nije pružala zaklon a najvažnije je da je pružala prostor za otvaranje vatre sa osmatračkih tornjeva.

Četiri faze Zida

Tokom godina, zid je prošao kroz četiri odvojene faze: prvobitna žičana ograda (1961), pobolјšana žičana ograda (1962-1965), betonski zid (1965-1975), Pogranični zid 75 (Grenzmauer 75, 1975-1989). Četvrta generacija zida je bila poslednja i najnaprednija verzija. Započeta je 1975. i završena oko 1980. godine. Bila je izgrađena od 45.000 ojačanih betonskih delova, visokih 3,6 m i širokih 1,2 metra, a ukupno je koštala 16.155.000 istočnonemačkih maraka. Vrh zida je bio išpartan glatkim cevima, sa namerom da se beguncima oteža da ga preskoče. Ova verzija zida se najčešće viđa na fotografijama.

Kako se prelazilo iz istočnog u zapadni deo

Između Istočnog i Zapadnog Berlina postojalo je osam graničnih prelaza za posete istočnom delu iz zapadnog, kao i obrnuto, uz posebne dozvole. Prelazi su bili ograničeni prema tome kojoj je nacionalnosti bilo dozvolјeno da ga koristi (Istočni Nemci, Zapadni Nemci, Zapadni Berlinci, druge nacionalnosti). Najpoznatiji je bio Tačka “Čarli”, koji je bio zabranjen za savezničko osoblјe i ne-nemačke stanovnike. Postojalo je još nekoliko graničnih prelaza između Zapadnog Berlina i ostalog dela Istočne Nemačke.

Delovi zida po celom svetu 

Ostaci i delovi zida danas se čuvaju u Berlinu ali i u nekim gradovima širom sveta. Na primer, deo Berlinskog zida je u Rimu, diskretno skriven u vatikanskim vrtovima, u blizini papinog radnog mesta. Tri velika dela zida čuvaju se na malom trgu u centralnom Seulu. Zamaglјeni grafiti pružaju se preko glatkog zida, ispred njih je medved (grb Berlina), obojen plavo. Delove zida je državni senat u Berlinu 2015. godine predao kao spomenik, ali i kao znak nade za ponovno ujedinjenje dve Koreje. Svakog dana novinari, političari, birokrate i turisti prolaze pored malog dela zida ispred glavne zgrade Evropske komisije. U glavnom gradu Rusije, deo Berlinskog zida izložen je na tlu nemačke škole i čini važan deo nastave istorije. Deo originalnog zida od 2,4 tone nekako je stigao i do Australije.

Izvor: RTS/BBC na srpskom/MediaSfera




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .