MediaSfera
Foto: Danko Strahinić
U četvrtak, 5. novembra u Domu omladine predstavljena je knjiga Savremena čitanja Velikog invkizitora, objavljena u saradnji Vulkan izdavaštva i Instituta za studije kulture i hrišćanstva. Reč je o zborniku radova, a priređivači su prof. dr Davor Džalto i Danijela Marković.
Cilј konferencije Savremena čitanja Velikog inkvizitora, odžane krajem prošle godine u Domu omladine Beograda i Narodnoj biblioteci Srbije, bio je ponovno promišlјanje Legende o Velikom inkvizitoru i njenog značaja u kontekstu savremene kulture i izazova koje pred čoveka i njegovu slobodu postavlјaju dominantni kulturni i ideološki sistemi.
Radove su potpisali neki od najznačajnijih domaćih autora, među kojima su: Nјegovo Preosveštenstvo umirovlјeni Episkop zahumsko – hercegovački dr Atanasije Jevtić, prof. dr Predrag Dragutinović i prof. dr Zdravko Jovanović sa Pravoslavnog bogoslovskogi fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Jovan Popov sa Filološkog fakultet Univerziteta u Beogradu, dr Kristijan Olah iz Instituta za književnost i umetnost, Beograd, prof. dr Neda Andrić (Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore, Nikšić), dr Nina Krajnik (Slovenačko društvo za Lakanovsku psihoanalizu, Ljublјana), prof. dr Davor Džalto, dr Milena Đorđijević (Narodna biblioteka Srbije).
Knjiga je dopunjena ilustracija za koje za zaslužan Davor Džalto i one su u mnogome doprinele kako esteskoj dimenziji knjige tako su joj udahnule i paralelni život. Davorove ilustracije su zastupljenje i na koricama knjige, a za celokupan izgled korica zaslužan je Slobodan Stojičić.
Moderator književne večeri bio je Sergej Beuk, urednik tribinskog programa DOB-a, a o knjizi su govorile Danijela Marković, Institut za studije kulture i hrišćanstva i dr Nina Krajnik, Slovenačko društvo za Lakanovsku psihoanalizu, Ljublјana, dok su se putem video linka publici obratili Marija Radić, urednica domaćih izdanjaVulkan izavaštva, dr Vladimir Cvetković, Institut za filozofiju i društvenu teoriju i prof. dr Davor Džalto, Univerzitetski koledž Stokholm.
Danijela Marković je istakla da je dug i kompleksan proces od postavljanja cilja do dolaženja do njega. Ona se zahvalila autorima, profesoru Davoru Džaltu, koji je jedan od priređivača i svim partnerima koji su učestvovali u ovom projektu što knjiga stoji pred čitaocima. Kako je najavila ovo je prvi u nizu projekata Savremenih čitanja koji će Instituta za studije kulture i hrišćanstva realizovati u saradnji sa Vulkan izdavaštvom.
-Ovo je prva promocija, planiramo da održimo više promocija u knjižarama Vulkana, a pozvani smo i u Trebinje, gde će nas u Muzeju grada Trebinja ugostiti vladika Atanasije.
Imajući u vidu kompleksnost dela „Braća Karamazovi“ i bogatu istoriju interpretacija, utoliko je veći zadatak bio da definišemo okvir u kome će se pojedinačni prilozi kretati, da bi knjiga funkcionisala kao celina i pored raznorovrsnih metoda koje karakterišu priloge. Iz mnoštva karamazovskih tema izdvojila se jedna, prema mišljenju profesora Džalta i mom kao priređivača, a to je Legenda o Velikom inkvizitoru i lik Velikog inkvizitora.
Spektar tema koje su autori obrađivali i svojim radovima govori da su legenda, kao i Karamazovi u celini, i dalje aktuelan tekst koji ima šta da kaže savremenom čoveku i čitaocu i koji nam može pomoći u osmišljavanju pitanja slobode, vlasti, vere, politike, sreće, sigurnosti i nesigurnosti. Filozofija Dostojevskog nije neka puka teorija i nije neprimenjiva metafizika već razmišljanje o svim tim pitanjima koje postavlja Dostojevski. Zajedničko čitanje legende podstaklo nas je na preispitivanje smisla vlastitog postojanja, ali i na oprez kada je reč o opasnostima koje mogu da se sakriju iza svakog novopronađenog rešenja ili naprečac donetog dogovora, naročito ako ta rešenja i dogovori nisu autentični i dublje zasnovani, poručila je Danijela Marković.
Marija Radić se zahvalila svim saradnicima koji su zaslužni za to što je knjiga Savremena čitanja Velikog inkvizitora ugledala svetlost dana. Ona je ukazala na raznolikost perspektiva zastupljenih u čitanju, odnosno tumačenju ove poeme F. M. Dostojevskog.
-Raznolikost pristupa u tumačenju Legende o Velikom inkvizitoru odredila bih kao polifoniju, jer kada čitalac stigne do poslednje stranice ove knjige, polifonija neće utihnuti. Naprotiv – to višeglasje će u svakom čitaocu odjeknuti na drugačiji način. Dakle, tu se priča ne završava već tek počinje. Ovde se moramo setiti našeg nobelovca, Ive Andrića, kojeg ću ovom prilikom citirati: ’Način i oblici pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema, poručila je Marija Radić.
Na kraju izlaganja Marija Radić zaključila je da ne postoji uzvišeniji i lepši način da obeležimo jubilej, odnosno 140 godina od objavljivanja knjige Braća Karamazovi, a uz to i 200-godišnjicu rođenja Dostojevskog, odnosno 140-godišnjicu njegove smrti, i tako još jednom potvrdimo da su tragovi čovekovog duha večni.
Dodaj komentar