Putovanja

Drevni grad Maču Pikču ponovo otvoren za turiste

MediaSfera

 

 

 

Maču Pikču – drevni grad u Andima bio je zatvoren skoro osam meseci zbog pandemije korona virusa.




Vlasti Perua priredile su u nedelju drevni ritual Inka da bi zahvalili bogovima, jer su ponovo u mogućnosti da otvore vrata za turiste.

Pod kišom i raznobojnim svetlima, proslavljen je ritual Inka kako bi se zahvalilo bogovima na ponovnom otvaranju grada koji je Unesco 1983. godine proglasio svetskom baštinom.

Ponovno otvaranje Maču Pikčua pokazuje “da su Peruanci otporni”, rekao je za AFP ministar spoljne trgovine i turizma Rocio Barrios.

Dnevno će biti dozvoljeno 675 posetilaca, što je skoro 4 puta manje nego pre pandemije. Na ulasku će im biti merena temperatura i moraće da drže propisanu fizičku distancu, iako u Peruu opada broj slučajeva koronavirusa. U grupi, zajedno sa vodičem, neće moći da bude više od dvanaestoro ljudi.

Dve nedelje pošto je država Peru otvorila istorijsko svetilište Maču Pikču samo za jednog japanskog turistu koji je čekao skoro sedam meseci da poseti tu svetsku baštinu, dobra vest i za druge turiste.

Američki istraživač je Maču Pikču ponovo otkrio 1911. godine i to su najpoznatiji ostaci carstva Inka koji su vladali Andima od 1430. do 1530. godine.

Arheolozi veruju da je Maču Pikču (u prevodu – stara planin Kečui) izgrađen kao imanje u 15. veku za cara Inka Pačakutija. Napušteno je vek kasnije kada su španski osvajači kolonizovali ovaj region.

Otkako se prvi put otvorio za turiste 1948. godine, zatvoren je samo jednom, dva meseca 2010. godine, kada je poplava uništila železničke pruge koje ga povezuju sa Kuskom.




Ponovno otvaranje željno se iščekivalo u Kusku, glavnom gradu istoimene regije u Peruu smeštenom u Andima na 3.416 metara nadmorske visine. Taj grad, koji je dugo bio prestonicom carstva Inka, polazna je tačka za posetu Maču Pikčuu i u kome je pad broja turista za 70 odsto izazvao pustoš, kao i u celoj regiji.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .